Zrnca narodnog duha

– Rođen, odrastao i ostario u Starome Vlahu, vaspitavan i učen na samim izvorima narodnog stvaralaštva, sav osnovan i podatkan najtananijom pređom vrcavog narodnog duha, izniklog iz muke i pošalice, prosejanog kroz „rijetko i često sito“, Gagrica je samoga sebe već davno pribrojao među znane i neznane junake njegovih anegdota, stvaraoce i prenosioce narodnog blaga.Tabanajući krčanicima i rogobatnim seoskim putevima od Moravice i Rzava, do Lima i Mileševke, verući se uz drlije Javora, Čemernice, Murtenice i hodeći po visovima Zlatara, Jadovnika i Golije, sretao se sa vrletnim gorštacima u čijim venama su još sveže živeli njihovi preci vareni i pečeni na vetrometini tegobnih istorijskih zbivanja, koji su se čeličili u borbi sa alama i vranama, gladnim godinama i morijama, ratovima, bunama, zulumima, poharama i bežanijama. Dobro izbrušeni belegijom života i iskovani između čakanca i bakvice svakojakih silnika, izučivši starovlašku školu života , ti su im „darodavci iz prikrajka“ u amanet ostavili šeretluke, pošalice, izreke i poslovice da ih pripovedaju i čuvaju uspomenu na njihovo vekovno postojanje na ovim prostorima, rekao je publicista Boško Kopunović, predsednik Ogranka Vukove zadužbine u Užicu.

On je istakao da knjiga „Starovlaška umovanja“ nosi svojevrsnu poruku i pouku i da je kao takva svetlost dana ugledala u pravo vreme, ali ne i u poslednjem trenutku. Pisana čistim narodnim jezikom onako kako su sa usana kazivača izgovarana, ova knjiga nas opominje da se konačno vratimo sebi, svojim jezičkim izvorima i bogatstvu izražajnosti srpskog jezika, pokazujući bez stida stranom svetu kako smo barem u jeziku, bogatiji i plemenitiji.

O knjizi „Starovlaška umovanja“, koja se sastoji iz dva dela – „Iz bisaga šereta“ i „Iz narodne riznice“, na promociji je govorio recenzent dela Slobodan Radović. Kao posebno zanimljive Radović je izdvojio anegdote o običnim ljudima, koji su i junaci Gagričićevog prvenca. To su prepoznatljivi likovi: šumari, sudije, veterinari, čobanice, advokati, šefovi mesnih kancelarija, i upravo oni ovu knjigu i čine autentičnom. Čitalac će u njoj prepoznati neki blizak ,drag i običan svet koji brusi svoj duh u komunikaciji sa vlastima, komšijama, životnim prilikama i neprilikama.

– I u ličnosti Dragoljuba Gagričića stekle su se osobine ljudi ovoga starovlaškog kraja – epska širina i pripovedački dar, vedar duh i sposobnost da uoči karakteristične crte u govoru i ponašanju ljudi koje susreće i sa kojima razgovara. Autor knjige „Starovlaška umovanja“ je veoma dobar usmeni pripovedač i kao takav veoma dobar i predstavnik narodnog usmenog stvaralaštva. Gagričić je pravi narator i izgleda da je on tu veštinu pripovedanja i umovanja učio i naučio od naroda. On je i zapisivač i dobro je što i ovaj kraj ima svoga zapisivača narodnog duha, kazao je, između ostalog, mr Radović.

Ovaj izuzetno posećen književni događaj obeležio je zanimljiv kulturno-umetnički program, inspirisan srpskom tradicijom i bogatom kulturnom baštinom ovoga kraja, u kome su učestvovali talentovani glumci i recitatori – učenici OŠ „Živko Ljujić“, frulaši Dana i Darko Prelić, mlađani guslar Nikola Popović i pevači „iz vika“ Miloje Stojić i Milutin Gujaničić. Čitav događaj osmislili su i pripremili profesori Gordana Boranijašević i Boško Stanić. Oni su tom prilikom podsetili da su publikovanje ove knjige pomogli Ogranak Vukove zadužbine u gradu podno Zlatara i Opština Nova Varoš, kao i da je 60 primeraka podeljeno obrazovnim ustanovama u našoj opštini, bibliotekama u Zlatiborskom okrugu i Opštini Ivanjica. Književnu svetkovinu blagoslovio je arhimandrit Makarije, iguman manastira Dubnica.

Dug zavičaju

– Tri stvari u životu ne mogu da se sakriju :sirotinja, kašalj i ljubav. Knjiga „Starovlaška umovanja“ je moj dug zavičaju i uspomenar na naše pretke njihovo životno iskustvo. Ona nosi pečat zaljubljenosti i privrženosti Starom Vlahu i neprolaznim vrednostima tradicije i kulture. Naša narodna mudrost, brza i britka misao, pogađanje same suštine stvari – nastavak je one naše narodne kulture koja je iznela Srbiju na glas i slavu u celom svetu, nastavak je narodnih pesama, onog našeg deseterca koji nas je kroz vekove održao – rekao je na promociji autor knjige Dragoljub Gagričić. On smatra da bi možda danas drugu pesmu pevali i lakše podnosili životna iskušenja, možda ne bi bauljali kroz maglu života, tabanali u mraku i nemaštini, nezadovoljni svim i svačim, rastrzani nemirima i čežnjom za boljim životom, kada bi vezali jezik i načuljili uši da čujemo poruke predaka iz starovlaške škole života.