Više od 2.000 radnih mesta ugroženo: Ima li rešenja za proizvođače peleta?

Država Srbija je početkom marta ukinula privremenu zabranu uvoza peleta, koja je pre toga u više navrata produžavana. Time je ostavljana mogućnost domaćim proizvođačima da održe svoje poslovanje, iako su ključni problemi ostajali otvoreni.

Zato nakon odluke države da ovu meru prekine i da dopusti uvoz, ti problemi ponovo su izašli na površinu.

Kako je Danas nedavno pisao, među proizvođačima peleta javio se strah da će zbog uvoza ove vrste ogreva postati nekonkurentni na domaćem tržištu i da će to dovesti do otpuštanja radnika, a nakon toga i do gašenja pogona.

Da taj strah nije neosnovan, bila je svesna i država, koja je sada ušla u proces razgovora sa proizvođačima u nadi da će se iznaći rešenja za njihov opstanak.

Iz Privredne komore Srbije (PKS) nedavno je saopšteno da će Centar za privredne inicijative i brza rešenja tog tela, u saradnji i u dijalogu sa domaćim proizvođačima peleta i nadležnim institucijama, pronaći održivo rešenje za domaću proizvodnju tog energenta.

U tom svetlu održan je i sastanak, na kom su domaći proizvođači peleta predložili što hitnije donošenje Pravilnika o kvalitetu peleta, podizanje kapaciteta domaćih laboratorija, kako bi se uredilo tržište, omogućio rad inspekcija i eliminisala nelojalna konkurencija.

Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS  Ljubinko Savić za Danas ukazuje da se, nakon što je Vlada Srbije početkom marta ukinula privremenu meru zabrane uvoza peleta, tržište ekoloških energenata suočilo sa značajnim poremećajima.

„Iako je odluka imala za cilj primenu pozitivnih propisa EU, izazvala je ozbiljne posledice koje ugrožavaju radna mesta, poslovanje preduzeća i izazove pred sektor toplotne energije u zemlji“, pojašnjava on.

Savić navodi da je uvozni pelet, koji je značajno jeftiniji od domaćih iz različitih razloga, postavio izazov srpskim proizvođačima, stvarajući nelojalnu konkurenciju na tržištu.

„Prema procenama, više od 2.000 radnih mesta u više od 80 preduzeća za proizvodnju peleta, koja pretežno posluju u ruralnim delovima Srbije, našla su se pod pretnjom nestanka. Domaća proizvodnja, koja direktno podržava rad preduzeća za gazdovanje šumama i industriju kotlova i peći na pelete, ključna je za energetsku sigurnost zemlje i zaštitu kvaliteta vazduha“, naglašava naš sagovornik.

On je mišljenja da je hitno potrebno sistemski urediti tržište peleta.

„Stručnjaci ukazuju da je potrebno doneti regulatorne okvire koji će obuhvatiti sve aspekte tržišta – od proizvodnje i uvoza, do plasmana i nadzora. Slične mere su već primenjene u evropskim zemljama kao što su Švedska, Finska i Austrija, koje su uspešno upravljale tržištem peleta kroz jasne standarde kvaliteta i unapređenje uslova poslovanja za domaće proizvođače“, navodi Savić.

U Srbiji je ključni korak donošenje Pravilnika o kvalitetu peleta, koji je trenutno u završnoj fazi izrade, dodaje on.

„Uvođenje jasnih standarda omogućilo bi bolju kontrolu kvaliteta proizvoda i smanjenje plasmana peleta lošijeg i nestandardnog kvaliteta. Pored toga, važno je unaprediti rad akreditovanih laboratorija za ispitivanje kvaliteta, kao što je praksa u mnogim evropskim zemljama“, poručuje naš sagovornik.

U cilju stabilizacije tržišta, prema njegovim rečima, domaći proizvođači predlažu i uvođenje dodatnih mera koje bi podržale proizvodnju.

„Jedan od ključnih predloga je da Vlada Srbije razmotri mogućnost uvođenja sistema koji bi omogućio kontinuiranu proizvodnju ogrevnog drveta za pelete i brikete. Ovo je model koji je uspešno primenjen u Poljskoj, gde su šumovlasnici i državna preduzeća usmereni na stabilnu proizvodnju sirovina po konkurentnim cenama. Smanjenje troškova za sirovine može omogućiti domaćim proizvođačima da nastave s proizvodnjom po održivim cenama“, objašnjava Savić.

Dalje, on kaže da je u cilju povećanja energetske efikasnosti, predloženo i uvođenje podsticaja za kupovinu energetski efikasnih kotlova i peći na pelete.

„Iako je mera zamene starih kotlova u toku, dodatne olakšice za domaće proizvođače kotlova i peći mogle bi dodatno podstaći konkurentnost ovih uređaja, koji bi postali konkurentni sa toplotnim pumpama i kotlovima na gas, koji su uvozni proizvodi. Ove mere ne samo da bi smanjile potrošnju energije, već bi doprinele i smanjenju zagađenja vazduha u naseljenim područjima, smanjili uvozni deficit i dodatno podigli domaću proizvodnju efikasnih uređaja za sagorevanje“, ističe Savić.

Jedan od ključnih koraka u povećanju upotrebe peleta kao energenta, kako dodaje, jeste prebacivanje kotlarnica na ugalj i lož ulje na kotlove na pelet.

„To se naročito odnosi na one snage do 50 megavata, koje su u vlasništvu države i javnih institucija. U tom smislu, predlaže se da se, kao pilot-projekat, implementira prelazak kotlarnica Beogradskih elektrana sa fosilnih goriva na pelete. Ovo bi imalo pozitivan efekat na smanjenje emisije ugljen-dioksida, kao i na energetsku sigurnost zemlje“, smatra Savić.

Zaključak je, prema njegovim rečima, da se Srbija trenutno nalazi na raskrsnici kada je reč o energetskom sektoru i energetskoj tranziciji, a da tržište peleta predstavlja jednu ključnu karika u stvaranju održivog energetskog sistema.

„S obzirom na strateški značaj ovog energenta za zemlju, neophodno je brzo i efikasno delovati na usklađivanje propisa sa potrebama tržišta, kao i obezbediti podršku domaćim proizvođačima kroz niz mera poput porskih olakšica, samnjenja fiksalnih dažbina i unapređenje kvaliteta proizvoda. Za Srbiju, kao i za mnoge zemlje u regionu, prilika da postane lider u korišćenju ekoloških energenata kroz pelet predstavlja važan korak ka energetskoj nezavisnosti, smanjenju emisija ugljen-dioksida i stvaranju održivih radnih mesta“, poručuje Savić.

Direktor kompanije za preradu drveta „Bio enerdži point“ (Bioenergy point) Mladen Stojadinović za Danas potvrđuje da su imali kontakt sa PKS.

„Mi smo dali neke predloge rešenja, odnosno neke inicijative koje su prezentovane Privrednoj komori i onda smo imali taj sastanak. Nemamo još ništa konkretno šta će od svih predloga biti prihvaćeno i da li će biti prihvaćeno i u kom obimu“, navodi on.

Naš sagovornik dodaje da očekuju nove sastanke uskoro, kao što je najavljeno.

Stojadinović naglašava da su proizvođači prilično usaglašeni oko zahteva.

„Imali smo dosta različitih zateva, odnosno predloga kako da poboljšamo konkurentnost i svi su stali iza toga. Tražili smo da se poboljša konkurentnost tako što će se izjednačiti neke cene sa cenama u okruženju“, objašnjava on.

To se, kako dodaje, odnosi na cene sirovina, cene struje i cene goriva.

„Treba da se utiče na cene sirovina kroz direktne subvencije JP Srbijašume, gde bi kasnije te subvencije kroz cenu bile prenesene na proizvođače. Tražili smo i da vidimo šta možemo da uradimo oko cena struje, koje su nam ubedljivo najveće u regionu za privredu. Naveli smo im primere koliko ta struja košta proizvođače u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i tražili da nam se snizi cena struje“, kaže Stojadinović.

Tražili smo još neke stvari, ali ovo su neki glavni zahtevi koje imamo.

On podseća i da je prvi i osnovni zahtev, o kome se uveliko priča, bio usvajanje pravilika o kvalitetu peleta.

„Time bi se sprečio uvoz peleta koji nije dovoljno dobar i gde na vreći piše jedno, a u njoj se nalazi nešto sasvim drugo. Očekujemo ovih dana objavljivanje tog pravilnika. To je jedna od stvari koja će pomoći da se tržište uredi, a drugi deo su pomenute subvencije, odnosno poboljšanje konkurentskog položaja, što bi značilo izjednačavanje sa proizvođačima u regionu“, zaključuje naš sagovornik.

On se osvrnuo na ukidanje zabrane uvoza peleta i upozorio da je najveći problem taj što nema nikakve kontrole.

„Prvo nijednim propisom nismo imali utvrđeno da se to kontroliše, samim tim je mogao da uđe različit kvalitet peleta koji negativno utiče na tržište. Druga stvar je to što proizvođači u regionu imaju sve jeftinije inpute nego u Srbiji. Zato je privremeno i bio zabranjen uvoz u Srbiju, jer bi u suprotnom kompletna industrija peleta kod nas bila zatvorena“, ukazuje Stojadinović.

On podseća da i JP Srbijašume ogroman deo svog proizvoda plasira proizvođačima peleta.

„Onda su i oni u problemu kada industrija peleta ne radi, takva je priroda tržišta. Sada tražimo rešenja da domaća industrija opstane, a da ni kupci ne budu na gubitku“, poručuje Stojadinović.