Foto: EPA-EFE/ANDY RAINPosle gotovo decenije najava i odlaganja, Srbija je nedavno konačno raspisala javni poziv za aukciju za dodelu licence za 5G mrežu.
Dok brojne zemlje već uvode i testiraju 6G tehnologiju, sagovornici Danasa ukazuju da Srbija ozbiljno kasni i da je 5G mreža danas već „demode“.
Naši sagovornici kažu da je Srbija tehnički bila spremna za uvođenje 5G tehnologije još pre pet godina, tačnije 2020. godine.
Na pitanje zašto se toliko dugo čekalo da se javni poziv za aukciju objavi, izvor Danasa, koji je želeo da ostane anoniman, odgovara da se verovatno „čekala povoljnija finansijska situacija u Telekomu Srbija“.
Naš anonimni sagovornik ukazao je da se Telekom u prethodnim godinama značajno zadužio zbog brojnih akvizicija, pa se postavljalo pitanje da li bi mogao da isprati visoku cenu na aukciji, na kojoj često učestvuju i strane kompanije.
Takođe, ukazuje da Telekomu više SBB ne stoji na putu kao „konkurencija“, s obzirom na to da je sada u vlasništvu Yettela: „SBB je mogao da digne cenu na aukciji, a i da postane suviše moćan. Sad su to rešili“.
Pored toga, naš sagovornik ukazuje i na rigorozne uslove učešća na tenderu. Jedan od ključnih jeste da su operatori tokom 2024. godine morali da imaju više od 1,5 miliona krajnjih korisnika mobilnih usluga, kao i prihod od tih usluga veći od 300 miliona evra.
Ističe da takve kriterijume trenutno u Srbiji ispunjavaju samo tri najveća operatora – Telekom, A1 i Yettel, što praktično onemogućava manjim kompanijama da učestvuju u trci za 5G licencu.
Još jedan uslov privlači pažnju. Novi operatori koji žele da uđu na tržište moraće da imaju zaključen ugovor o nacionalnom romingu sa nekim od postojećih operatora, što dodatno otežava, a možda i onemogućava, učešće stranih kompanija, dodaje naš izvor.
Početna cena za minimalni paket frekvencija koji svaki od učesnika mora da otkupi iznosi 100 miliona evra.
„Srbija bila spremna za 5G još 2020. godine“
Profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji i bivša savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Irini Reljin kaže da je Srbija još pre pet godina, tačnije 2020. godine, bila spremna za uvođenje 5G mreže.
„Srbija je za 5G bila spremna još 2020. godine. Zašto u međuvremenu aukcija nije sprovedena, to zaista ne znam, jer sam napustila Ministarstvo“, kaže Reljin.
Ona smatra da je Srbija ozbiljno zakasnila za 5G, jer mnoge evropske države već imaju delove infrastrukture spremne i za 6G mrežu.
Kada je reč o benefitima 5G mreže, Reljin ukazuje da ona građanima donosi nešto brži prenos podataka, ali smatra da za svakodnevne, lične potrebe, građanima i nije presudna, jer i 4G zadovoljava većinu zahteva.
Međutim, ističe da će od 5G mreže najviše benefita imati industrija.
„5G je razvijen kao industrijski standard. On omogućava veliki protok i velike brzine tamo gde je to potrebno, na primer, za industrijske procese, rudnike, autonomna vozila… 5G mreža ima vrlo mala kašnjenja, na nivou koji je jednak ljudskoj percepciji. To znači da omogućava automatsku kontrolu procesa brzinom koju bi imao i čovek. 6G ima još manja kašnjenja, tako da omogućava još precizniju kontrolu i finije upravljanje proizvodnim procesima“, objašnjava Reljin.
Na pitanje koliko je realno da 5G mreža bude dostupna širom Srbije u narednih pet godina, Reljin odgovara da je to „sasvim realno“.
„Uređaji se danas masovno proizvode. Ali je neozbiljno govoriti o njenom uvođenju u sela. Ko će tamo plaćati 5G mrežu? To je čak i bezobrazno reći. Ova tehnologija je namenjena gradovima, prigradskim naseljima i industrijskim tačkama“, ukazuje Reljin.
Upitana da li je početna cena od 100 miliona evra realna, Reljin odgovara da cena, verovatno, jeste realna.
„Od 4G licenci država je prihodovala oko 120 miliona evra, a imali smo tri frekventna opsega. Dakle, 100 miliona za 5G ne iznenađuje. Verovatno su primenili komplikovan sistem aukcija. Sećam se da su Nemci primenili veoma složen model za 4G i zaradili ogromne pare. Kasnije su mi iz njihove regulatorne agencije priznali da je to bila greška, jer kad uzmete previše novca od operatora, oni sporije razvijaju mrežu, a to znači da i država sporije ostvaruje koristi“, navodi Reljin.
Smatra da bi licencu za 5G mrežu mogli da dobiju, ako se pogledaju navedeni uslovi za učesnike aukcije, samo tri stara operatora: Telekom, A1 i Yettel.
Na pitanje koliko bi uvođenje 5G mreže moglo da košta operatore, Reljin odgovara da operatori koliko god da ulože u mrežu oni će taj novac vratiti.
„Ne verujem da će zbog toga značajno poskupeti paketi za građane, zapravo, ne bi trebalo. U Americi, na primer, reklamiraju 5G po istoj ceni kao i 4G. Jedina razlika je što će korisnici morati da imaju nove, 5G-kompatibilne telefone. Ali već neko vreme se i kod nas prodaju takvi uređaji, pa verujem da ih omladina već uveliko koristi“, kaže Reljin.
„Tržište telekomunikacija u Srbiji je kartelizovano“
Profesorka Elektrotehničkog fakulteta i bivša ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić kaže da nema informacije o pravim razlozima zašto se tek sada uvodi 5G mreža u Srbiji.
Na pitanje da li je početna cena za dobijanje licence za 5G mrežu od 100 miliona evra realna, Smiljanić odgovara da će svaki trošak svakako na kraju pasti na teret građanima.
„U velikim evropskim državama operatori su plaćali enormne sume za licenciranje frekventnih opsega. Oni plate tu cenu, a kasnije je nadoknade kroz usluge koje naplaćuju korisnicima. Na kraju, sve to pada na teret građana“, upozorava Smiljanić.
Dodaje da je činjenica da ta suma novca ide državi, ali s obzirom na nivo korupcije u Srbiji, pitanje je koliko će od nje građani imati koristi.
Upitana ko bi mogao da dobije licence za 5G mrežu, Smiljanić odgovara da će to verovatno biti tri veliki operatora, navodeći da je tržište telekomunikacija u Srbiji kartelizovano.
„Napravljeni su uslovi koji isključuju male firme i tu gotovo prave konkurencije nema. Obično se te velike kompanije dogovore, jer kada imate dve ili tri firme na tržištu, one se lako dogovore oko cena i usluga, i to, nažalost, ne u korist korisnika, već u svoju korist: podignu cene i smanje kvalitet usluga“, ističe Smiljanić.
Ukazuje da to nije specifično samo za Srbiju, već da slična situacija postoji i u inostranstvu, pa i u SAD, gde je tržište takođe kartelizovano.
Šta sve piše u javnom oglasu za 5G licencu?
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu.
Zainteresovane kompanije dokumentaciju za javno nadmetanje mogu otkupiti najkasnije do 15. septembra 2025. godine, po ceni od 10.000 evra. Krajnji rok za podnošenje prijava za učešće na aukciji je 20. oktobar.
Početna cena za minimalni paket frekvencija, koji svaki od učesnika mora da kupi, iznosi 100 miliona evra. Plaćanje će biti omogućeno u dve jednake rate – prva se uplaćuje 15 dana nakon odluke o izboru, a druga najkasnije do 30. juna 2026. godine.
Pravo učešća imaju kompanije koje ispunjavaju stroge kvalifikacione uslove.
Potrebno je da su na dan 31. decembra 2024. godine imale više od 1,5 miliona krajnjih korisnika mobilnih usluga i da su u 2024. ostvarile prihod od tih usluga veći od 300 miliona evra.
Pored toga, novi operateri koji žele da uđu na tržište moraće da imaju zaključen ugovor o nacionalnom romingu sa postojećim operatorom.
Svi ponuđači su u obavezi da dostave i bankarsku garanciju kao dokaz ozbiljnosti ponude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
