A sad, sve iz početka?

Apelacioni sud se, izgleda, složio sa nekim ranijim sagovornicima Danasa kojima je izgledalo sasvim nelogično da Odbor poverilaca i dalje čine lica i firme koji su iz stečajne mase već u potpunosti namireni te „nisu zainteresovani za dalji tok stečajnog postupka“, a namireni su ne samo sadašnji članovi Odbora poverilaca, nego i svi članovi sadašnje Skupštine poverilaca, koja je taj odbor izabrala. „To je nonsens i nije se desilo u istoriji stečaja u Srbiji da su i kompletan Odbor i Skupština poverilaca namireni 100 odsto“, kaže Mihailo Koruga, novopostavljeni stečajni upravnik Beka. Zato Privredni apelacioni sud i predlaže da se izabere novi odbor poverilaca, a Koruga smatra da bi, po njegovom tumačenju zakona, novi članovi trebalo da budu takozvani verovatni poverioci, odnosno firme koje su sa Beogradskom konfekcijom Beko u stečaju još u sporu oko potraživanja koja im je ta konfekcija dosad osporavala. Radi se, pre svega, o tri velika spora koja sa Bekom vode firme čiji je indirektni vlasnik država. Vesna Tatalović iz jednog od udruženja akcionara Beka smatra da bi, prema sadašnjem stanju stvari, u novom odboru poverilaca mogla da bude samo Vojnograđevinska direkcija.

Privredni apelacioni sud takođe je sugerisao da se ispita mogućnost ponovne procene preostale imovine Beka, jer ni posle više puta ponovljenog oglašavanja, koje proizvodi znatne troškove stečajnoj masi, nije se pojavio zainteresovani kupac. Deo akcionara, međutim, smatra da bi se usvajanjem ovih preporuka proces samo vratio na početak, a stečajni upravnik, podseća Vesna Tatalović, i sada ima mogućnost da imovinu na prodaju ponudi po ceni od 50 plus jedan odsto od procenjene vrednosti.

I najzad, Privredni apelacioni sud je sugerisao da se u spor sa grčkom firmom Lambda development, obavezno uključi medijacija koja bi se završila do 1. oktobra ove godine, a ako ne to, onda da se tekuće parnice u vezi sa tim sporom „stave u funkciju urgentnosti“. Kao što je Danas već više puta pisao, Lambda development je avgusta 2007. godine kupila glavnu zgradu Beka u Bulevaru vojvode Bojovića sa oko 43.000 kvadrata zemljišta za 55,8 miliona evra. Disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika oduzelo je licencu Željku Pešutu, donedavnom stečajnom upravniku Beka, jer, po zaključku tog veća, nije na propisan način informisao kupca o tome da je deo kupljene imovine u sporu. „Obavestio nas je, ali tek nakon kupovine“, tvrdi grčka strana. Pešut nije dobio ni saglasnost Odbora poverilaca da se kupcu ugovorom o prodaji obaveže na ogromno obeštećenje (55.800 evra na dan) ukoliko prodatu imovinu od lica i stvari ne oslobodi do 31.12. 2007. godine, što nije učinio. Stvar komplikuje i činjenica da se grčki kupac, iako nije ušao u posed sve kupljene imovine, uknjižio kao njen vlasnik. Lambda development je sada predložila da se spor reši vansudskom nagodbom. Oni će povući zahtev za naplatu penala, vratiće uknjiženu imovinu kome god da pripada, a njima da se vrate pare koje su za njenu kupovinu dali. Odakle? E, to već nije njihova briga.

Vlasnik Lambde najbogatiji Grk na svetu

Otkako je avgusta 2007. godine prodata glavna imovina Beogradske konfekcije Beko firmi Lambda development, špekulisalo se o pravom vlasniku tog kupca. Pošto njegovi predstavnici ni danas ne negiraju da imaju partnerski odnos sa ovdašnjim biznismenom Vojinom Lazarevićem „ali na drugim projektima“, špekulacije su dodatno dobile krila. Predstavnici Lambde sa kojima je razgovarala novinarka Danasa, tvrde da je većinski vlasnik te firme, listirane na Atinskoj berzi, najbogatiji Grk Spiros Lacis, a za to se može dobiti potvrda i iz drugih relevantnih izvora. Otac mu je bio brodovlasnik, a Lacis je porodični posao proširio. Sem što je većinski vlasnik pomenute firme za nekretnine, Lacis ima i pojedinačno najveći udeo i u Helenik petroleumu, ali i u EFG Eurobank Ergasias, zbog čega je ovog leta pominjan po evropskim medijima. Lacis, koji sa porodicom živi u Švajcarskoj, 2010. godine je na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu sa 4,8 milijarde dolara imovine bio na 219. mestu. Pred krizu, njegova imovina je procenjivana na 11 milijardi dolara. Poznat je i kao vlasnik 122 metra dugačke jahte „Aleksandar“ na kojoj je ugostio mnoge poznate ličnosti od Džordža Buša do predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Barosa, koji mu je drug iz studentskih dana u Londonu. Od 18 milijardi evra koliko je evropske pomoći dobio grčki bankarski sistem, 4,2 milijarde evra je pripalo EFG Eurobank, čiji je vlasnik „ovaj prijatelj svih Bušova i Barosa na svetu“.