Analiza CEVES-a: Protesti nisu uzrok ekonomskog usporavanja rasta u 2025. godini, već državni model koji je udario u zid

Ekonomisti CEVES-a napravili su analizu usporavanja privrednog rasta Srbije u 2025. godini i pokušali da odgovore na pitanje da li su za to krive političke posledice ili posustajanje dosadašnjeg ekonomskog modela.

Ekonomista Dušan Kovačević podsetio je da inflacija jeste usporila, ali da će ona ostati na oko četiri odsto i u periodu koji dolazi.

„To znači da ona permanentno ostaje iznad nivoa Evrozone, što stvara probleme za domaću privredu“, ukazao je.

Što se tiče BDP-a, kako je kazao, on se može rastaviti na nekoliko komponenti koje čine njegov rast.

„Imamo potrošnju domaćinstava, državnu potrošnju, bruto fiksne investicije, promena u zalihama, izvoz i usluge i uvoz i usluge“, objasnio je Kovačević.

Istakao je da vidimo istorijski trend, gde je finalna potrošnja domaćinstava značajno doprinela ovom rastu.

Kada je reč o državnoj potrošnji, oni očekuju da rast plata koji je najavljen u 2026. godini stvori neki pozitivan efekat, ali podsećaju da je rast plata u državnom sektoru bio kontinuiran, pa ne očekuju neko novo iznenađenje.

Što se tiče investicija, one se dele na državne i privatne, gde su državne uglavnom infrastrukturni projekti.

S druge strane, kako je pojasnio, privatne investicije su poprilično niske u Srbiji, sem stranih direktnih investicija (SDI) koje svakako dolaze.

Takođe, izvoz je imao dosta dobru kontribuciju u rastu, a s druge strane uvoz  je stvarao kontrapritisak, ukazao je Kovačević.

Upozorio je da se kod SDI vide dva zabrinjavajuća trenda.

„Došlo je do pada SDI i tu vidimo da se taj broj gotovo prepolovio, a takođe vidimo i promenu u strukturi“, dodao je.

Kako je podsetio, već 2021. godine došlo je do smanjenja SDI u prerađivačku industriju, a rast u građevinarstvu, nekretninama i rudarstvu, što su neki sektori koji realno i ne doprinose toliko puno.

„Vidimo trend transformacije SDI koji ne stvara baš idealnu sliku za dalji razvoj zemlje“, naglasio je.

Podsetio je da se u fiskalnoj strategiji videlo da i državne investicije blago usporavaju.

Kada je reč o izvozu, kako je ukazao, prvi put vidimo da domaća mala i srednja preduzeća tu usporavaju.

„Skrenuo bih pažnju, pre svega, na gumu i plastiku i motorna vozila. Vidimo da je tu došlo do značajnog rasta izvoza. Kod motornih vozila, tu je, pre svega, rast proizvodnje u Stelantisu. Dok, što se tiče gume i plastike, treba imati u vidu da su u plastici uglavnom naše firme, a kada je reč o gumama tu su strane velike kompanije. I ovaj sektor je vođen upravo gumama, a ne plastikom. Vidimo da su metalski proizvodi počeli da usporavaju, što je sektor koji je posebno zanimljiv, jer je tu veliki broj domaćih firmi. Zato je za nas to zabrinjavajuće“, objasnio je.

Glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić se osvrnuo na priču o tome da su protesti zapravo odgovorni za usporavanje rasta u Srbiji, odnosno da su protesti odgovorni za „beg“ stranih direktnih investicija.

„To objašnjenje, iako veoma zgodno, zapravo je veoma pogrešno i zapravo netačno“, naglasio je.

Suština se, prema njegovim rečima, nalazi u tome da model kojim se Srbija razvijala u prethodnih 15 godina konačno udara u zid i da je prostor za dalje napredovanje privrede pri tom modelu iscrpljen.

Suština tog modela je u tri stuba, objasnio je.

„Model koji je Srbija uspostavila pre tih 15 godina je izvozno vođen rast koji se zasniva na privlačenju SDI koje svoju konkurentnost zasnivaju na niskim troškovima rada i niskim troškovima energije. Drugi stub su bili veliki infrastrukturni projekti, a pre svega, saobraćajna infrastruktura. I treći stub je makrostabilnost personifikovana kroz de facto fiksiran nominalni devizni kurs“, kazao je Medić.

Što se tiče te prve politike, kako je naveo, privlačenja radno intenzivnih SDI koje su generisale izvoz je tih nekih prvih godina nakon svetske ekonomske krize bilo u velikoj meri opravdano.

„Stopa zaposlenosti je iznosila negde između 20 i 25 procenata u tom periodu i sa druge strane Srbija nije imala preterano veliko iskustvo u privlačenju stranih direktnih investicija“, podseća Medić.

Problem je, kako je ukazao, nastao kada posle pet ili šest godina aktivne politike privlačenja radno-intenzivnih SDI i kada nezaposlenost više nije bila ključni problem, nije došlo ni do kakvog zaokreta.

„Kada su nosioci politike postali svesni da ne mogu isključivo niskim troškovima rada, energije i subvencijama da privuku investicije, onda su ih privlačili labavijim ekološkim standardima. Tu, pre svega, govorimo o rudarstvu i o gumi“, objasnio je.

Što se tiče državnih infrastrukturnih investicija, one su u najvećoj meri kompenzovale i pomogle Srbiji da dosegne taj neki prag od 20 do 25 odsto investicija u BDP-u, istakao je Medić.

„Međutim, kada jednom završite konačno sve stadione i sve auto-puteve, vi nemate šta dalje i nemate gde dalje i te državne infrastrukturne investicije ne mogu biti generator daljeg rasta, a trenutno su se zaravnale“, naglasio je.

Kako je dodao, postavlja se pitanje njihove održivosti, njihovog obima i njihove namene, a u poslednjih godinu i nešto dana i pitanje bezbednosti i kvaliteta radova je još više naglašeno nego ranije i na kraju pitanje korupcije.

Što se tiče fiksnog kursa, Medić podseća da on već godinama stoji na 117 ili 118 dinara.

„Ali ono što je sa strane privrede možda i važnije ili bar podjednako važno kao i stabilnost nominalnog kursa jeste i realni efektivni devizni kurs, koji je u slučaju Srbije snažno apresirao  od 2022. do danas. Važnost realnog deviznog kursa je u tome što on efektivno poskupljuje proizvodnju robe koju vi proizvodite u Srbiji, a prodajete je u inostranstvu. Dakle, sto evra koje vi dobijete iz Nemačke u Srbiji, u Nemačkoj i dalje važi kao približno sto evra od pre nekoliko godina, a u Srbiji vredi kao nekih osamdeset evra“, pojasnio je.

Medić je ukazao i da je čitav mehanizam privlačenja investicija bio gotovo isključivo okrenut ka stranoj privredi, dok su mere za domaću privredu u najvećem broju slučajeva izostajale.

„I kada bismo po godinama sada vratili film i pogledali koliko je sredstava trošeno na privlačenje stranih, a koliko na domaćih investicija, videli bismo da je taj odnos negde 70, naspram 30 odsto u korist stranih investicija“, otkrio je.

Podsetio je i da je veliki državni udarac i pokazatelj stava države prema malim i srednjim preduzećima došao 2013. godine sa ukidanjem poreskog kredita za reinvestiranu dobit.

„To je mehanizam koji je preduzećima omogućavao da umanje obaveze za porez na dobit na konto investicija koje su imale u prethodnom periodu. To ne bi bio čak ni toliki problem da isti mehanizam nije zapravo ostao na snazi samo za velike investicije. Dakle, Srbija je postala i trenutno jeste jedina zemlja u EU koja poreski kredit za reinvestiranu dobit dodeljuje velikim investicijama, dok ono za male investicije zapravo ne postoji“, upozorio je.

Što se tiče priče o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji, kako je dodao, Srbija je i dalje na neki način „paradoks“.

„Stopa nezaposlenosti je oko osam odsto, iako najniža u skorijoj istoriji, zapravo je u nekom evropskom kontekstu veoma visoka. Stopa nezaposlenosti evropskih zemalja kreće se oko četiri odsto. A kada pitate kompanije koji su njihovi najveći poslovni izazovi, 70 odsto njih će reći da je privlačenje novih zaposlenih veoma veliki problem. Oni se žale da ne mogu da pronađu adekvatnu radnu snagu, a istovremeno imamo višak nezaposlenosti“, pojasnio je Medić.

Dodao je i da se kompanije suočavaju sa snažnim rastom troškova rada.

„Imate kompanije kojima troškovi rada veoma snažno rastu, čak 30 i nešto odsto između 2022. i 2024. godine i još nekih 13 ili 14 odsto u ovoj godini, a sa druge strane imate prihode koji u prerađivačkoj industriji u najvećoj meri stagniraju. Za domaću industriju prihodi su porasli manje od četiri odsto u ovom periodu, a troškovi rada se povećali za 30 odsto, a realni efektivni devizni kurs je apresirao za 11 odsto. Ako ste izvoznik i izvozite na evropska tržišta, vaša produktivnost mora da raste dvocifreno u toku ove dve godine da biste ostali konkurentini, što je teško ostvarivo“, naglasio je Medić.

Kako je sumirao, SDI u sektore niske dodate vrednosti, koji su se ranije zasnivali na niskim troškovima tržišta rada, više nisu ekonomski održive.

„Kompanije intenzivno odlaze upravo zbog toga, u 2024. godini 1.500 zaposlenih je ostalo bez posla, u ovoj godini je za sada potvrđeno 5.000, a uz navode sindikata ukupan broj može da se popne i do 9.000 zaposlenih. Taj trend će se nastaviti i tokom 2026. godine“, zaključio je Medić.

Osnivačica CEVES-a Kori Udovički podsetila je da je od samog početka 2025. godine narativ države bio da su pale investicije zato što su protesti razbežali investitore.

„Da ne bude zabune, mi ne kažemo da politička nestabilnost u ovom trenutku neće delovati i ne deluje već na perspektive daljeg rasta Srbije, ono što želimo da kažemo je da postoje trendovi koji su mogli da se prepoznaju da je neko razlagao, gledao strukturu onih investicija koje dolaze i razmišljao o tome šta to još država može da uradi i pogledao šta se dešava sa malim i srednjim domaćim preduzećima i pre protesta i njihovog efekta“, objasnila je.

Kako je dodala, sentiment nije pao ni u novembru, ni u decembru zbog protesta prošle godine.

„On pada tek u opservaciji na kraju januara. To je još jedan dokaz, jer investicije ne mogu instant da odgovore na problem raspoloženja, pogotovo ne strane velike firme. To što su investicije na kraju prvog kvartala 2025. godine bile toliko niže nego u 2024. to je jer su bile izuzetno visoke u 2024. godini i to je bilo sve na rudarstvo i nešto građevina. A to je stalo“, ukazala je Udovički.

Dakle, protesti nisu uzrok pada rasta u 2025. godini, zaključila je ona, ali je dodala da za 2026. politička nestabilnost ne deluje ohrabrujuće.