Izvoz visokotehnoloških proizvoda iz Srbije dupliran: Ekonomisti upozoravaju da je previše oslonjen na strane investicije

Preorjentacija ka proizvodnji više dodate vrednosti predstavlja strateški pravac za unapređenje konkurentnosti srpske privrede, navodi se u novom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Iako brojke iz ove oblasti pokazuju da je u poslednjih 15 godina ostvaren napredak, ipak Srbija još uvek ozbiljno kaska za zemljama Evropske unije (EU).

U MAT-u je objašnjeno da visokotehnološke grane karakteriše veća produktivnost rada i veća dodata vrednost po zaposlenom, u odnosu na tradicionalne industrijske grane.

„Ovo direktno doprinosi rastu životnog standarda i raspoloživog dohotka, ne samo zaposlenih u ovim sektorima, već i celokupnog stanovništva“, naglasili su.

Izvoz visokotehnoloških proizvoda Srbije je jedan od najdinamičnijih sektora u spoljnotrgovinskoj razmeni, i za 10 godina više je nego dupliran, ali njegov značaj u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni još uvek je nizak.

U periodu od 2013. do 2024. godine, prema ovim podacima, vrednost ovog dela robnog izvoza je porasla sa 224 miliona evra na gotovo 1,3 milijarde evra, što znači da je gotovo ušestostručen. A taj rast posebno je primetan u prethodnih pet godina.

Dakle, udeo visokotehnoloških proizvoda u ukupnom robnom izvozu skočio je sa svega 2,1 odsto 2013. godine na 4,5 odsto tokom 2024. godine. Ipak, i pored velikog napretka, Srbija je daleko od brojki zemalja u EU. Prosek u zemljama EU iznosi 19,4 odsto, dok vodeće zemlje beleže značajno više procente. Pa tako Irska ima izvoz od 42,5 odsto, Švajcarska 31,1 odsto i Holandija 19,7 odsto.

Dodatno, pokrivenost uvoza ovih proizvoda izvozom je od 2013. do 2024. porasla sa 21 na 34,7 odsto, što govori da, iako se i taj segment poboljšava, Srbija još uvek ima veliki deficit u trgovini visokotehnološkim proizvodima.

Šta je Srbija najviše izvozila u ovoj oblasti?

Izvoz visokotehnoloških proizvoda, Evrostat metodološki raščlanjuje u devet većih robnih grupa, a MAT je objavio podatke, prema kojima se vidi koliko je Srbija izvozila iz koje od ovih grupa i koliko je taj izvoz porastao od 2013. do 2024. godine.

Prema ovim podacima, vidimo da je procentualno izvoz najviše porastao u grupi gde su neelektrične mašine, za čak 1.789 odsto i u grupi vazduhoplovstvo i svemirska industrija za 1.656 odsto.

Treća po procentualnom rastu je grupa elektronika – telekomunikacije, koja je skočila za 990 odsto, zatim naučni instrumenti za 774 odsto, pa hemija za 414 i električne mašine za 412 odsto.

Sledeća je grupa gde spadaju računari i kancelarijske mašine koja je porasla za 118 odsto, naoružanje za 85 i farmacija za sedam odsto.

Ako se gledaju isključivo pojedinačni proizvodi unutar ovih grupa, tu imamo šest proizvoda koji su prošle godine činili čak 71,4 odsto ukupnog visokotehnološkog izvoza Srbije.

To su motori za vazduhoplove, čija je dominantna izvozna destinacija lane bila Nemačka sa 164,8 miliona evra, zatim delovi za gasne turbine koji primarno idu ka EU gde je ostvareno 105,1 miliona i Nemačkoj 96,1 miliona evra. Zatim su tu elektronski integrisani krugovi koji, takođe, idu najviše ka EU i ostvareno je 84,2 miliona prošle godine. Ploče i paneli najviše se izvoze u Nemačku gde je lane ostvareno 76,8 miliona i EU sa 75,3 miliona evra.

Iz MAT-a su zato istakli da je ovaj izvoz snažno orijentisan ka EU tržištu, sa Nemačkom kao najvažnijim pojedinačnim partnerom.

Ipak, podaci pokazuju i da su strane direktne investicije (SDI) ključni pokretač tehnološkog restrukturiranja srpske privrede.

U prethodnih 15 godina zabeležen je dramatičan porast udela stranog kapitala u visokotehnološkom sektoru u Srbiji, jer je sa 38 odsto u 2010. porastao na 69 odsto u 2024. godini.

Dakle, u analizi MAT-a se zaključuje da je jasno da je „high-tech segment“ prerađivačkog sektora vođen stranim investicijama, koji generiše visoku produktivnost i jake izvozne performanse. Međutim, oni naglašavaju da je ključna dilema kako omogućiti da se efekti stranih investicija pretoče na domaće kompanije kroz lanac snabdevanja i saradnju.

„Zavisnost visokotehnološkog sektora od stranog kapitala nameće pitanje dugoročne održivosti – da li će domaće kompanije moći da dostignu slične performanse“, pitaju se oni.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas ukazuje da se rast izvoza visokotehnoloških proizvoda iz Srbije može, pre svega, posmatrati kao posledica stranih investicija koje su ovde preduzimane.

„Po pravilu se radi o korišćenju nižih jediničnih troškova proizvodnje u Srbiji u odnosu na zemlje porekla kapitala“, objašnjava on.

Međutim, dodaje i da se to sada menja.

„Sa rastom pojedinih troškova, kao što su električna energija, minimalne plate… Srbija postaje sve manje atraktivna kao zemlja niskih troškova proizvodnje“, upozorava Filipović.

Zato je, prema njegovim rečima, i uloga savremene države značajnija.

„Treba da pomogne u izgradnji konkurentne, inovativne privrede, kroz različite vrste podsticaja kako bi se održao pozitivan priliv SDI. Prema međunarodnim rangiranjima (Innovation Scoreboard), Srbija spada u kategoriju zemalja ‘inovatori u nastajanju’, što je treća od četiri grupe zemalja prema inovativnosti i konkurentnosti“, navodi Filipović.

Naš sagovornik naglašava da velika opasnost za Srbiju leži u činjenici da se kako na strani investicija u visokotehnološke proizvode, tako i kao kupci tih proizvoda javlja manji broj zemalja, a dominira Nemačka.

„Recesija u kojoj se nalazi privreda ove zemlje ima i imaće negativne posledice za Srbiju, kako zbog smanjenih mogućnosti daljeg izvoza kapitala, tako i zbog smanjivanja porudžbina svih proizvoda, pa i visokotehnoloških“, zaključuje Filipović.