Udovički: Izvršenje za kapitalne investicije u 2025. istorijski najniže, rizik da se projekti zbrzaju sledeće godine

Ako se gleda realizacija ovogodišnjeg budžeta vidi se da kasne upravo oni projekti koji su najtešnje vezani za Expo 2027, naglašeno je u analizi.

Iz CEVES-a su podsetili da se za projekte povezane sa Expo izložbom sada projektuje ukupna vrednost od oko 4,4 milijarde evra (oko 90 miliona evra više nego pre godinu dana), dok se istovremeno procenjuje da u 2025. neće biti realizovano oko 37 odsto prvobitno planiranog iznosa (oko 343 miliona evra), pa se oko 305 miliona evra prebacuje u 2027. godinu.

Prema zaključku iz analize, problem zaoštrava i činjenica da je, s obzirom na sadašnju projekciju realizacije kapitalnih izdataka cele države zaključno sa trećim kvartalom, potrebno da se u četvrtom kvartalu realizacija ubrza na visokih, i u poslednjoj deceniji nezabeleženih, 49 odsto.

Napominje se da se od 2012. godine najviši procenat realizacije u ovom kvartalu dogodio u 2024. godini i to 47,4 odsto, dok je prosek za isti period 40,7 odsto.

U analizi se poručuje da bez temeljitih reformi koje jačaju produktivnost i institucionalni kapacitet, budžet Srbije je osuđen da preraspoređuje sredstva umesto da gradi razvoj.

Ukazuje se da je u budžetu za 2026. godinu podrška preduzetništvu smanjena i iznosi samo 16,5 miliona evra, što je manje nego troškovi donacija za Expo koji iznose 20,5 miliona evra.

Iz CEVES-a upozoravaju da u 2026. godini ne vide nikakav iskorak ka razvojnoj strukturi trošenja, već naprotiv, prioriteti se i dalje udaljavaju od onoga što gradi dugoročni rast.

Centralni budžet raste na 32 odsto BDP-a, ali taj rast pune odbrana, unutrašnja bezbednost i veliki projekti, naveli su oni, dok ekonomski poslovi ostaju zasnovani na subvencijama, a ne na podršci inovacijama, malim i srednjim preduzećima i lokalnom razvoju.

Na osnovu analize vidi se da najveći deo potrošnje državnog budžeta odlazi na transfere i subvencije, čak 7,67 odsto, što se može pripisati visokim dotacijama u sektoru socijalne zaštite (5,08 odsto).

Ova sredstva su mahom namenjena fondovima socijalnog osiguranja, PIO i RFZO, podsetili su i dodali da oslanjanje ovih fondova na značajna sredstva iz državnog budžeta ukazuje na probleme u njihovom finansiranju i dovodi u pitanje njihovu dugoročnu održivost.

Kako su dalje ukazali, subvencije, takođe, dominiraju u sektoru poljoprivrede, gde iznose jedan odsto BDP-a i čine najveću kategoriju izdataka ovog sektora, dok su kapitalni rashodi zanemarljivi.

Ovi podaci, prema njihovoj oceni, ukazuju na neefikasnu raspodelu sredstava, koja umesto da budu usmerena u kapitalne projekte koji bi povećali produktivnost i kapacitete poljoprivrednog sektora, mahom odlaze na jednokratne isplate i tekuće subvencije upitnog dugoročnog razvojnog efekta.

Predsednica Upravnog odbora CEVES-a i glavna ekonomistkinja Kori Udovički navela je na današnjem predstavljanju ove analize da je najvažnija stvar koju država treba da obezbedi da svakom građaninu bude bolje.

Najvažnije tri stvari na kojima treba da bude fokus, prema njenim rečima, su znanje, investicije i tehnologija.

Međutim kako ja naglasila, sva ta ulaganja moraju da deluju zajednički. Dodala je i primer da ne vredi da gradi neki put na jednom mestu, ako se neko ko hoće da investira nalazi negde drugde.

„Sinergije se stvaraju kada ulaganje različitih aktera idu u sličnom pravcu“, poručila je.

Prema njenim rečima, razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća je na mnogo nižem nivou nego što bi trebalo da bismo imali odgovarajući razvojni plan.

„Potrebni su nam transparentnost i decentralizovane i sposobne institucije“, naglasila je Udovički.

Što se tiče decentralizacije, kako je pojasnila, moraju više da se uključe opštine i razvojne agencije, kojima je potrebno pružiti autonomiju i sposobnost da rade.

Pored toga, ona je navela da moraju da postoje i programi, umesto subvencija.

Kako je pojasnila primerom, kada neka kompanija dostigne 150 zaposlenih, treba joj pomoći da pređe na sledeći stepenik.

„Kod nas, umesto toga, postoje subvencije koje su praktično presipanje od jednih ka drugima. To ponekad može da pomogne, ali često se potire ili dovodi do negativnog efekata“, ukazala je Udovički.

Kako je dodala, nekada je to davalo rezultate, ali više ne.

Udovički je naglasila da trenutno imamo usvajanje fiskalne, ali ne i razvojne strategije.

Kako je ukazala, strategija koja se gura, „Skok u budućnost“, zapravo nije dokument.

„To ne postoji kao Vladin dokument“, napomenula je Udovički.

Ona je istakla da postoje određeni pomaci u pogledu transparentnosti, ali da su ključne investicije Ministarstva finansija i dalje tajna.

Podsetila je i da reformska agenda koja je trebalo da se sprovede do juna 2025. godine nije ispunjena, a koja je zahtevala da se objave ugovori o sprovođenju projekata i da se za sve nabavke objavi kako su sprovedene.

Izvršenje kapitalnih investicija pokazuje da, iako se planira da se izvrši više nego u originalnom planu, realizacija jako kasni.

„Do kraja septembra ove godine, izvršenje je procentualno istorijski najniže“, naglasila je.

Pojasnila je da mahom kasne troškovi za Ekspo projekat.

„Ako se planira da se on realizuje do sredine 2027. godine, da li će to sad biti još više zbrzano“, pitala je Udovički.

Kvalitet radova, prema njenim rečima, već nije dobar, a dolazimo „pod još veći pritisak da se te investicije realizuju na vreme“.

Podsetila je da je Ministarstvo finansija poslednjih godina povećalo transparentnost budžeta, ali da ključne stvari ipak nisu izdvojene, kao što su planovi za NIS, kao i celo pitanje Ekspa, koje nije objedinjeno.

Saradnik CEVES-a Vojislav Stanimirović ukazao je na problem neefikasnosti trošenja sredstava i centralizacije.

On je naveo da za trećinu sredstava iz budžetske rezerve ne postoje informacije o nameni.

Podsetio je da je u 2024. godini čak 72 odsto rezervi koristio Generalni sekretarijat Vlade Srbije, što, prema njegovim rečima, dovodi u pitanje transparentnost i način raspodele sredstava.

Stanimirović je naglasio i da je devet miliona evra otišlo na sportske saveze –  FSS, KSS i TSS.

Što se tiče dinamike potrošnje sredstava, on je podsetio da četvrti kvartal odnosi najveći deo godišnje potrošnje.

Za kapitalne izdatke, od 2012. godine naovamo, u poslednjem kvartalu prosečno je trošeno 40,7 odsto predviđenih sredstava, a za robe i usluge 31,9 odsto.

Stanimirović je objasnio da korisnici budžeta jako često ubrzavaju potrošnju na kraju godine, da im ne bi sredstva bila smanjena u narednom periodu.

„To ubrzavanje dovodi u pitanje sam kvalitet tih izdataka“, upozorio je.

Ekonomista CEVES-a Lazar Ivanović naveo je da ako se pogleda struktura potrošnje, vide se uglavnom subvencije i to mahom za velike strane firme.

Taj model je ranije imao smisla kada smo imali veliku nezaposlenost i veliki manjak kapitala, objasnio je on i dodao da to više ne daje rezultate.

Podsetio je i da najveći deo sredstava odlazi na vojsku i policiju, odnosno na bezbednost.

S druge strane, socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje i životna sredina stagniraju ili zaostaju.

„Nama 80 odsto kapitalnih rashoda odlazi na odbranu, odnosno vojsku i saobraćaj, odnosno Ekspo“, kazao je Ivanović.

Javni sektor nije problematičan kao što postoji slika u javnosti, otkrio je i dodao da na plate u javnom sektoru odlazi svega 0,05 odsto BDP-a.

„Država nije napumpana po pitanju same javne uprave, tu čak postoji i deficit za sprovođenje nekih projekata“, naglasio je.

Međutim, kako je dodao, u obrazovanju je obrnuto – sve ide u plate, a samo 3,5 odsto u kapitalne rashode.

Što se tiče poljorpivrede, kako je ukazao, tu postoje visoke subvencije, ali koje ispadaju male kad se rasporede na sva domaćinstva.

„Nama očajnički nedostaju programi, kako sa aspekta finansiranja, tako i kapaciteta javne uprave da ih sprovodi“, zaključio je Ivanović.

Kako je dodao, prostor za napredak postoji.

„Mi smo država koja ima kapacitete, barem finansijske. Nije kasno da se prioriteti promene, da se napravi iskorak i da krenemo u razvoj koji je snažan, održiv i inkluzivan za sve građane u našoj zemlji, poručio je Ivanović.