V.d. direktora Apoteka Beograd za Danas o razlozima loše situacije u toj ustanovi i potencijalnom rešenju

Apoteka Beograd zbog dugova dobavljačima, ne može u potpunosti da napuni rafove lekovima, zbog čega ne može da ostvari ni neophodan profit.

Zbog toga su prošle godine kasnile i isplate zarada zaposlenima, a pojedine apoteke su zatvorene.

Deo radnika oštro je kritikovao rukovodstvo ove ustanove, tvrdeći da su oni krivi za trenutno stanje, a to je kulminiralo i najavom blokade ulica u Beogradu.

V.d. direktora Apoteka Beograd Nikola Prelević u razgovoru za Danas kaže da je u medijima u poslednje vreme bilo puno tekstova o Apoteci Beograd i da o toj temi zaista i treba da se razgovara, jer se ustanova nalazi u teškoj situaciji.

Ipak, kada je reč o najavljenoj blokadi koju u nedelju organizuje sindikat „Opstanak“ iz te ustanove, Prelević kaže da je to njihov način borbe koji on lično ne podržava.

„Ne mešam se u način na koji pojedini zaposleni vode borbu za opstanak. Verujem da imaju najbolju nameru, ali sam uvek za to da se problemi rešavaju institucionalnim putem i to je ono što ovaj menadžment upravo radi. Razgovaramo sa lokalnom samoupravom koja je najvećim delom zaslužna što još uvek imamo priliku da se borimo, a obraćali smo se i svim instancama u državi koje bi mogle da pomognu“, navodi on.

Naš sagovornik se kratko osvrnuo na negativne kritike pojedinih radnika u ustanovi na njegov račun, na račun poslovanja i rukovođenja.

Prelević kaže da postoji reprezentativni sindikat u ustanovi već preko 30 godina i koji ima oko 300 članova i koji zajedno sa menadžmentom vodi borbu za očuvanje Apoteka Beograd.

Za sindikat „Opstanak“ tvrdi da je to značajno manji sindikat, osnovan pre nekoliko meseci i koji nema još uvek reprezentativnost i da su njihove kritike na njegov račun zasnovane na pogrešnim informacijama.

„U Apotekarsku ustanovu nisam doveo saradnike koji nisu već bili zaposleni u Apoteci Beograd. Ceo menadžment sastavljen je od ljudi koji u ustanovi rade minimum 15 ili 20 godina. Da budem potpuno iskren, da sam i hteo da dovedem nekoga, verujem da bi malo njih pristalo da dođe u ustanovu opterećenu tolikim problemima koju su mnogi već otpisali. Lako je biti direktor u preduzećima koja imaju monopolistički položaj i koja nemaju konkurenciju. Svi izbegavaju teške izazove, a ja nisam jedan tih ljudi“, objašnajva Prelević.

Što se tiče stanja u apotekarstvu, on navodi da je do 2013. godine državno apotekarstvo imalo monopolistički položaj, ali ga je izgubilo.

„Jedino su državne apoteke mogle da izdaju lekove na recept, onda je tadašnji ministar doneo odluku po kojoj to mogu da rade i privatnici, što je građanima donekle olakšalo dostupnost zdravstvene zaštite, ali poprilično otežalo poziciju naše ustanove. Dakle, izjednačili su se uslovi privatnika i državnih apoteka, ali ono što je propušteno da se uradi od prethodnih menadžmenta je da se prilagodimo novim uslovima i da postanemo konkurentni na tržtištu“, objašnjava on.

Prelević dodaje i da Beograd ima veći broj apoteka nego što je potrebno.

„Imate apoteku na svakom koraku danas. Državne apoteke su se uvek striktno pridržavale zakonske odredbe koja kaže da apoteka u svakoj smeni mora imati farmaceuta, što se u privatnom sektoru često ne ispoštuje. Farmaceuti su skuplja radna snaga nego farmaceutski tehničari, ali je njihovo znanje veće i neophodno je njihovo prisustvo prilikom izdavanja terapije ili davanja saveta pacijentu. Takođe, imali smo i obavezu da držimo nerentabilne apoteke u malim sredinama, jer se nismo rukovodili isključivo profitom već potrebom da građani imaju apoteku u svojoj neposrednoj blizini, gde god oni živeli na teritoriji grada Beograda“, ukazuje on.

Plate zaposlenih veće nego kod privatnika

Kao još jedan problem, Prelević naglašava i to da su se plate u zdravstvenom sektoru povećale i prošle i ove godine, a da su marže na lekovima ostale iste.

„Plate su porasle ove godine za osam odsto svim zaposlenima, a prošle godine je bilo povećanje od 10 odsto za zdravstveni sektor. A nama u ustanovi zdravstveni sektor čini 90 odsto zaposlenih, zbog čega su kod nas veće plate nego u privatnom sektoru. Preko 130.000 dinara neto platu u 2025. godni ima farmaceut zaposlen u Apoteci Beograd“, navodi on.

Prelević u prilog tome iznosi još jedan podatak.

„Mi smo u jednom trenutku na 107 apoteka imali 430 farmaceuta, dok je jedan veliki privatni lanac na 350 apoteka imao samo 500 farmaceuta, a mnogo više farmaceutskih tehničara “, ukazuje Prelević.

Kako je krenuo ponor Apoteka Beograd?

Prelević podseća da je to počelo još 2015. godine.

„To je prva godina kada je Apoteka Beograd završila godinu sa deficitom, a svake naredne godine, brojke su bile sve lošije. Još jedna stvar koja nam nije išla na ruku je što od 2014. godine ne sprovodimo javnu nabavku lekova. Tu nabavku kreće da sprovodi RFZO, kao i za sve druge zdravstvene ustanove i na taj način, ostali smo bez mogućnosti da isplatom pre roka, ostvarimo pravo na kase i bonitete, koji su u godinama pre ove znali da dostignu i do milijardu dinara. To bi u ovom trenutku pokrilo godišnje izdvajanje za zarade svih zaposlenih, s tim što bi to sada bilo značajno manje, zbog manjeg prometa“, naglašava naš sagovornik.

Dakle, kako dodaje, od tada Apoteka Beograd kreće da troši više nego što zarađuje.

„Međutim, na računu je bilo značajnih sredstva, akumuliranih prethodnih godina, kojima se pokrivao deficit prethodnih 10 godina, ali je bilo izvesno da to neće moći zauvek da traje“, pojašnjava Prelević.

Te 2015. godine je, podseća, Apoteka Beograd bila u deficitu oko 200 miliona dinara, zatim 2016. godine 300 miliona, pa 2017. već to ide na 500 ili 600 miliona, kaže on i dodaje da tada ustanova ostvaruje već ozbiljan gubitak.

Kada je on došao u ustanovu, kako navodi, bilo je oko 80 miliona dinara na računu, što nije bilo dovoljno ni za jednu mesečnu platu.

„Kada sam došao u ustanovu, dugovi prema dobavljačima iznosili su milijardu i 600 miliona dinara“, ukazuje Prelević.

On dodaje i da su, kada je preuzeo poziciju, prema svim najvećim dobavljačima već imali po, u proseku, 150 miliona dinara dugovanja.

„Moji prethodnici su imali mogućnost da poručuju lekove za apoteke bez ikakvog ograničenja i apoteke su bile snabdevene. Malo pre mog dolaska, kako bi ograničili dalje uvećavanje duga, dobavljači su uveli takozvane “kredit limite” i tada počinju najveći problemi koji su izazvali nesnabdevenost. Možda će sada javnosti biti malo jasnije kakvi su izazovi bili pred novim menadžmentom“, kaže naš sagovornik.

Kada su apoteke bile pune, kako navodi, imali su oko 50 miliona mesečno deficit, a kada se ušlo u problem sa snabdevanjem manjak je počeo dodatno da se uvećava.

Prelević naglašava da je tada shvatio da je situacija alarmantna i da već za tri meseca neće moći da isplate plate radnicima i da će ući u kašnjenja.

„I ušli smo u kašnjenje zarada, u letnjim mesecima koji su u farmaciji tradicionalno najlošiji, jer smo mi sve obaveze izmirivali iz tekućeg poslovanja“, pojašnjava on.

Tada je, kako dodaje, shvatio da će Apoteka Beograd morati ili da počne tržišno da posluje ili će je zadesiti sudbina apotekarskih ustanova koje su izgubile borbu sa privatnim sektorom.

On podseća da je u Srbiji ostalo samo devet državnih apotekarskih ustanova i da se svih devet ustanova suočava sa sličnim problemima i neizvesnom sudbinom.

„Radimo u teškim uslovima, zato država ili osnivač moraju da donesu odluku šta će da urade sa državnim apotekarstvom. Moje lično mišljenje je da grad Beograd, treba da ima svoju državnu apoteku“, ističe Prelević.

On naglašava da, uprkos situaciji, nikome nisu dali otkaz, ali da su ljudi sami odlazili, jer su počele da kasne plate.

„To kašnjenje plata od dva meseca je napravljeno u letnjem periodu kad smo imali slabije pazare. Mi smo u decembru prošle godine uspeli da isplatimo jednu i po platu i u tom trenutku smo smanjili dugovanje prema zaposlenima, ali u ovom mesecu je situacija malo teža jer smo imali više neradnih dana. Platili smo poreze i doprinose za novembar i decembar da bismo mogli da dobijemo zdravstveno osigurnanje za zaposlene i povrh svega toga imali smo blizu 30 miliona dinara izvršenja, jer nas je više dobavljača tužilo i dobilo spor“, objašnjava naš sagovornik.

Prelević naglašava da nije tačno da zaposleni dva i po meseca nisu dobili plate, nego da su u zaostatku isplate dve plate.

„Dakle, u decembru je isplaćena plata i po, a u ovom mesecu očekujem da će plata biti isplaćena do kraja ove nedelje“, tvrdi.

On podseća da Apoteka Beograd ima finansijsku pomoć od grada, ali da to nije dovoljno da se izvuku.

„Mi smo zajedno sa sindikatima napravili zajednički predlog mera koji je podrazumevao niz bolnih rezova i za nas i za lokalnu samoupravu, u smislu zatvaranja određenih neprofitabilnih apoteka, zbog čega su za 35 miliona dinara smanjeni troškovi na mesečnom nivou. Naš minus je preko 60 miliona trenutno, a sada kada nemamo robe, mi ne možemo ni da zadovoljimo potrebe tržišta i ostvarimo preko potreban profit“, navodi Prelević.

Veliki novac za marketing

Apoteka Beograd je od 2023. godine putem javnih nabavki uložila oko 62 milona dinara u marketing i reklamiranje.

Prelević to objašnjava time da su napravili strategiju za povećanje profita.

„Mi imamo našu, galensku proizvodnju, koja je jako kvalitetna. Apoteka Beograd ima najveći interes da stimuliše prodaju upravo svojih proizvoda na kojima se ostvaruje najveći profit za ustanovu. Međutim, iako se izdvajaju značajna sredstva za nabavku sirovina, ambalaža, pa i za kadar koji radi u našim laboratorijama, ovaj sektor i ta poslovna šansa je bila potpuno zanemarena“, navodi on.

Kako dodaje, ulaganja u marketing bila su gotovo nepostojeća.

„Nismo imali sajt, nismo imali onlajn prodaju, društvene mreže, oglašavanje… sve ono u čemu nas je konkurencija potpuno porazila“, ukazuje on.

Naš sagovornik naglašava da je to bio neophodan potez.

„Postojala je opcija ili da isplaćujemo plate i da sačekamo trenutak kad to više nećemo moći ili da pokušamo nešto da uradimo ulaganjima. Naša konkurencija ulaže minimum 10 procenata profita u marketing na godišnjem nivou i smešno je uopšte i pričati o potrebi ulaganja u ovaj sektor“, poručuje Prelević.

Reprogram kao rešenje?

Prelević objašnjava da su oni svoj predlog mera koncipirali na takav način.

„Upravni odbor je doneo odluku da nam kriterijumi budu prometi iz 2021. godine. Po tim prometima ovih 75 apoteka koliko ih sada imamo, uz još malo smanjenje troškova, moglo bi da pokriva troškove poslovanja ustanove, ali je preduslov za to da budemo snabdeveni“, smatra on.

Zbog toga je reprogram rešenje, tvrdi naš sagovornik.

„Kada bismo napravili reprogram, došli bismo u situaciju da se snabdemo lekovima, ali ovog puta uz mogućnosti da iste platimo u roku. Trenutno, mi platimo robu dobavljaču 30 miliona, a on nam isporuči robu za 15 miliona, da bi umanjio dugove“, pojašnjava Prelević.

On podseća da su oni taj predlog predali još u novembru i predsedniku Skupštine Beograda Nikoli Nikodijeviću i kabinetu gradonačelnika Aleksandra Šapića.

„Predali smo predlog ugovora tog reprograma. Tim reprogramom bi nam se dala šansa da pokažemo da možemo da poslujemo pozitivno, po prvi put posle 11 godina i da ne budemo više teret gradu“, kaže naš sagovornik.

Sada, kako dodaje, čekaju odgovor Grada i eventualno potpisivanje.

„To bi moralo da se desi u narednih 10 ili 15 dana. Bio sam optimista kad sam stupio na ovu dužnost, iako su izgledi bili jako loši. I dalje sam optimista, ali nam je neophodna podrška da završimo započeto“, poručuje Prelević.