Balkanski tigar: ,,Pogrešni izbori i politike su svakog građanina Srbije koštale milion evra”

Ono što ovu knjigu ističe je to što je izračunala koliko su nas koštale naše zablude i pogrešni izbori, rekao je Miodrag Zec, profesor ekonomije u penziji, zahvaljujući kome su se autori knjige „Mit o balkanskom tigru” i upoznali.

U iznetoj anamnezi trenutnog stanja u Srbiji stoji proračun da je do sada izgubljeno milion evra po svakom građaninu Srbije usled loše vođene ekonomske politike.

„Tigar obično ima kandže, reži i lovi, ali ovaj naš tigar je dobroćudan kao maca. On voli subvencije i ne lovi ništa sam, već mu se hrana baca. On ne živi u prašumi punoj neizvesnosti već pod okriljem onoga što se naziva lex specialis”, šaljivo je profesor Zec opisao trenutnu ekononmsku situaciju u Srbiji.

Dejan Šoškić, ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije, ocenio je da ekonomska politika Srbije vodi ka manjoj konkurentnosti, ograničenoj sposobnosti rasta BDP-a i ka povećanju javnog duga.

Knjiga daje konkretne smernice šta se može poboljšati i predloge kako Srbija može izaći iz krize opisujući primere zemalja koje su nam bile slične pre trideset godina, a danas su daleko ispred nas.

Ivan Ostojić, jedan od autora knjige, molekularni biolog i doktor ekonomskih nauka, naveo je primer Češke sa kojom su autori izabrali da uporede Srbiju. Češka je izabrana kao primer, jer nam je po mnogim parametrima slična, ona je multietnička, kontinentalna država koja je bila u zajednici koja se raspala, slične je veličine kao Srbija i devedestih godina je imala sličnu strukturu privrede i obrazovanja kao i Srbija, kao i sličnu populaciju i BDP, kaže Ostojić.

Dalje navodi da su devedesetih godina prošlog veka i Srbija i Češka imale populaciju od oko devet miliona i BDP od približno 40 milijardi evra. Danas, više od dvadeset godina kasnije, populacija u Češkoj je porasla na 10,4 miliona, a BDP na 343 milijarde evra dok se u Srbiji populacija smanjila na šest miliona, a BDP iznosi 63 milijarde evra. Takođe ističe da ono što smo izgubili tokom proteklih godina nije samo novac već i društvo, sistem i vrednosti.

„Mi smo društvo koje obožava vođu, a prezire sistem. Ova knjiga sugeriše da nam treba sistem, a ne vođa. Moramo shvatiti da nas vođe vode od euforije do agonije i da smo mi sa svim vođama loše prošli. U ovoj knjizi je dat set procedura i mera institucija koje bi mogle biti kamen temeljac za izradu sistema”, rekao je profesor Zec.

Posebna vrednost ove knjige je to što daje početak neophodnog društvenog dijaloga o tome kakvu zemlju mi zaista želimo i kako do nje doći, navodi Šoškić.

„Kod nas je ta tema dosta prećutkivana. Od kada smo ušli proces tranzicije, mislili smo da su to utabane staze, oslanjajući se na međunarodne finansijske institucije, što ne mora nužno dovesti do ishoda koje društvo u celini želi. Važno je da se manemo iluzije da ćemo magičnim pojedincem i u kratkom roku rešiti svoje probleme i da shvatimo da su scenariji uređenih i bogatih zemalja u kojima su ljudi zadovoljni svojim životom vrlo slični i svi su bazirani na dobro uređenom sistemu, na institucijama na kvalitetnom obrazovanju, zaštiti prava građana i demokratiji. To su vrednosti koje su važne u definisanju našeg puta ka budućnosti”, kaže Šoškić.

Ognjen Radonjić, autor knjige, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Anketne komisije koja se bavila dokumentacijom o padu nadstrešnice u Novom Sadu, opisuje institucije u Srbiji kao ekstraktivne, referišući na rad prošlogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade u oblasti ekonomije. Radonjić je sistem Srbije okarakterisao kao neefikasan, sa ekstraktivnim institucijama uz pomoć kojih politička elita ekstrahuje tj. izvlači društveno bogatstvo, pretvarajući javnu stvar u privatno vlasništvo.

Radonjić naglašavajući ulogu društvenog sistema u raspolaganju faktorima proizvodnje i resursima koji se u neefikasnim društvima rasipaju.

„Ono što razlikuje ljude širom planete jeste kako su organizovali svoja društva, imamo li sistem pravila koja nas motivišu na konstruktivne i produktivne delatnosti i sankcionišu neproduktivne i desktruktivne delatnosti”, navodi profesor Radonjić.

Na pitanje o ekonomskom rastu Srbije o kome često slušamo od domaćih zvaničnika, Ostojić je odgovorio: „Rast koji Srbija ima je onaj najgori, on ostavlja buduće generacije bez budućnosti. Političari u Srbiji se bave opsenama, selektivno izvlačeći podatke, na ekonomski neadekvatan način predstavljaju određeni rast. To nije realan rast koji nam obezbeđuje budućnost”.

Dalje navodi da se u Srbiji živi u ekonomiji koja se bazira na jeftinoj radnoj snazi u svakom sektoru, na ekstrakciji prirodnih resursa i „upumpavanju” novca u sistem kroz javne projekte koji nemaju budućnost. Ostojić kaže da se time „naduvava lažni BDP” koji potom menja svu statistiku, ali da ljudi realno ne žive bolje.

U uspostavljanju stabilnosti u Srbiji treba da se ugledamo na Švajcarsku i Irsku, smatraju autori.

„Švajcarska je svoje blagostanje bazirala na razvlašćivanju političara od stane vlasti, javno-privatnim partnerstvima i širokom društvenom konsenzusu. To je recept koji treba da pratimo. Švajcarska je država koja je uspela da izađe iz stanja konflikta i podeljenosti, od njih možemo mnogo da naučimo, ne treba samo da se ugledamo na neke poluprosečne zemlje”, smatra Ostojić.

„Irska je takođe duboko podeljeno društvo koje se osamdesetih godina našlo na ivici društvenog ponora sa ogromnim dugovima, deficitom u budžetu, inflacijom i nezaposlenošću. Iz krize su izašli tako što su poslodavci, sindikalci, poljoprivrednici i država zajednički doneli četiri trogodišnja plana koji su se bazirali na izgradnji visokotehnološkog društva koje se bazira na dogovoru u oblasti obrazovanja, socijalnih davanja i povećanja plata. Postigli su društveni dogovor i usaglasili pratikularne interese svih strana”, rekao je profesor Radonjić o iskustvu Irske i istakao da je takva vrsta konstruktivnog dogovora i plana upravo ono što je Srbiji potrebno.

Ostojić dalje, navodeći primer ekonomiste koji je u Irskoj, tokom svetske ekonomske krize 2008. godine, u emisiji objašnjavao za široku populaciju osnovne ekonomske pojmove, šta je BDP, kako raste i opada i zašto je došlo do krize, poziva domaće medije da takođe pristupe ovakvom vidu edukacije stanovništva i razvijanja kritičkog mišljenja.

„Brojevima se najbolje razbijaju zablude“, smatra Ostojić i nada se da će iznos od milion evra gubitka svakog građanina Srbije, do koga su došli autori, biti dovoljno efektan podsticaj da kritički razmišljaju o daljem kretanju Srbije.

Iako u okviru opštine Sečanj, nakon najavljene promocije knjige „Mit o balkanskom tigru”, nije omogućen nijedan prostor za održavanje tog događaja, autori poručuju da će se promocija ipak održati 16. novembra, i to na trgu.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.