Bolje išta nego ništa

– Naš predlog bi, kao i ranije odluke o povezivanju staža, trebalo da predstavlja međukorak do osnivanja centralnog registra građana i usvajanja izmena Zakona o penzijskom osiguranju. Jer, tek tada će trajno biti rešen problem evidentiranja, uplate i kontrole doprinosa s obzirom na to da će se podaci o svakom zaposlenom ažurirati na mesečnom nivou. Na taj način bi zaposleni bili zaštićeni jer bi u svakom trenutku mogli da provere da li im poslodavci redovno uplaćuju doprinose – kaže za Danas Goran Lončar, direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, dodajući da veliki deo tih dugovanja nije naplativ zato što su firme u stečaju ili su prodate, a novi vlasnici nisu bili spremni da preuzmu ta dugovanja.

Naš sagovornik ističe da bi osiguranici, ukoliko inicijativa Fonda bude prihvaćena, dobili privremeno rešenje, dok bi iznos penzije bio umanjen za iznos neizmirenih obaveza po osnovu doprinosa. Konačno rešenje usledilo bi tek posle regulisanja svih obaveza. „Niko u ovom trenutku ne može pouzdano da tvrdi koliki je broj osiguranika koji zbog neuplaćenih doprinosa nisu mogli da ostvare pravo na penziju. Do tog saznanja dolazi se tek kad neko podnese zahtev za penziju“, kaže Lončar.

Zoran Popov, saradnik Ekonomskog instituta, tvrdi za Danas da je odluku o priznavanju staža upisanog u radnu knjižicu trebalo doneti u vreme usvajanja Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno 2003. godine.

– Predlog da pravo na penziju mogu da ostvare i zaposleni za koje nisu uplaćeni svi doprinosi je i tada postojao, ali nije bio prihvaćen. Pri tom, treba naglasiti da radnik ne može, niti bi trebalo, da kontroliše direktora ili vlasnika da li mu uplaćuje doprinose. Zato je, ta dugovanja, zakonom trebalo proglasiti dugom države prema penzijskom fondu – kaže Popov, uz opasku da pojedinac nije „pozvan“ da uteruje dug poslodavca prema državi i njenim institucijama, većje to obaveza Poreske uprave.

Uz konstataciju da poreznici pažljivije kontrolišu uplatu poreza na dodatu vrednost jer je rečo budžetskom prihodu Popov podseća da je najveći deo duga Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, čiji iznos premašuje 134 milijarde dinara, nastao devedesetih godina prošlog veka.

– Najveći deo dugovanja nastao je polovinom devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija, kada su sadašnji „kandidati“ za penziju bili radno aktivni. Deo dugova nastao je i u vreme privatizacije, a tome je svakako doprinela i odluka Vlade Srbije iz 1994. i 1995. godine, da neka od javnih preduzeća među kojima je bio i EPS, oslobodi obaveze plaćanja doprinosa zbog nepovoljne finansijske situacije u privredi. Tako je, na primer, kad je rečo EPS-u, ta obaveza ukinuta zbog navodno nedovoljnih prihoda te kompanije, koji su jedva pokrivali isplatu zarada zaposlenih, a slična situacija bila je i u drugim firmama – podseća Popov, dodajući da država ni danas nije aktivno uključena u kontrolu i naplatu tih doprinosa, osim poreza na dodatu vrednost, što je prihod koji „ide“ direktno u budžetsku kasu.

Ove godine predviđeno je redovno servisiranje i isplata penzija za oko 1,57 miliona penzionera, kao i za oko 65.000 novih korisnika, koliko će njih, kako se procenjuje, steći to pravo. Za isplatu penzija planirano je 460,6 milijardi dinara, a najveći deo, odnosno oko 187 milijardi, biće obezbeđen iz budžeta.

Privremeno rešenje

Propisi, posebno Zakon o opštem upravnom postupku, predviđa mogućnost donošenja tzv. privremenog rešenja, koje u trenutku kada se ispune odgovarajući uslovi, postaje konačno. Činjenica je da je u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja izdat veliki broj privremenih rešenja, koja su pravno moguća anomalija i koju bi trebalo otkloniti. Ali, treba naglasiti da je građanima sasvim svejedno da li je rečo privremenom ili konačnom rešenju, s obzirom na to da se isplata penzija ne dovodi u pitanje pa zato ne bi trebalo da brinu o tim birokratskim procedurama – izjavio je za Danas Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.