Bor: Do pakla i nazad

U međuvremenu su se „dogodili“ neuspešni pokušaji privatizacije i socijalni programi koji su ostavili traga ne samo u nekadašnjem YU gigantu već i u gradu i svim segmentima života – od obrazovanja do sporta. Čak i u onom najličnijem obliku. Borski okrug je prošle godine bio neslavni rekorder po broju razvedenih brakova jer je na hiljadu sklopljenih brakova polovina razvedena. Oni mlađi su se najčešće razvodili posle pet godina braka, a nije bila retkost da se bračni parovi razvedu posle 20 i 30 godina zajedničkog života.

– Fudbaleri Bora su nekada igrali u I ligi, danas u Okružnoj, a žiro računi sportskih klubova su mahom prazni. Mini-fest u Boru, odmah po završetku beogradskog, bio je nešto sasvim normalno za borske ljubitelje filma. Razvoj RTB bor pratilo je i sve drugo: obrazovanje, zdravstvo, nauka. Ljudi su dolazili u Bor, u njemu zasnivali porodice i ostajali. Ovde je živelo između 26 i 29 nacionalnosti i nikada nije bilo međunacionalnih ili verskih problema. Sada nam je najveći problem nezaposlenost. Prema podacima NSZ na evidenciji je oko sedam hiljada lica, ali po našoj proceni taj broj računajući i one koji rade na crno ili nisu prijavljeni znatno je veći i kreće se oko 12.000. Ovde nema alternative, sve se vrti oko RTB i sve je u njegovoj službi, priča nam lider Opštinskog veća Samostalnog sindikata Dragiša Trujkić.

– Ipak, sve što je rađeno u poslednjih deset godina, naši pritisci, protesti, zahtevi, nadam se da su doprineli da RTB Bor zasad ostane državno vlasništvo i da Vlada pruži garancije za gradnju nove topionice i nabavku nove rudarske mehanizacije, što se odrazilo ne samo na borski basen već i na grad koji se značajno preporodio, kaže Trujkić.

Zahvaljujući, pre svega, državnim garancijama za gradnju savremene ekološke topionice i obnavljanju rudarske mehanizacije, RTB Bor je stabilizovao rad preduzeća, što se direktno odrazilo na primanja radnika čija je prosečna zarada u 2010. godini iznosila oko 40.000 dinara. U borskom basenu, koji je zapravo glavni pokretač privrednih aktivnosti u Boru i Majdanpeku, nakon decenije ignorisanja saradnje sa lokalnom samoupravom, odlučili su da znatna novčana sredstva upravo ulože u poboljšanje kvaliteta života u ova dva grada. Prema najavama u RTB-u, u narednih pet godina, pod uslovom da cena bakra na berzi ne pretrpi značajan pad, investicije bi trebalo da dostignu iznos od čak 25 miliona dolara.

– Pored poboljšanja komunalne uređenosti grada, mnogo su značajnije najavljene investicije u otvaranje fabrike za električna brojila i obnavljanje rada rudnika bakra Cerovo, čime bi se uposlilo više stotina radnika. Nije beznačajna ni odluka menadžmenta RTB Bor da investira u obnovu hotela Jezero na Borskom jezeru i skijališta na Crnom vrhu, što će dovesti do poboljšanja turističke ponude, zapošljavanja stotinak radnika i znatnih priliva u opštinski budžet, komentariše za Forum vlasnik pres centra Ist media Saša Trifunović, jedan od hroničara borskih dešavanja navodeći da se uprkos zamerki opozicije da se mnoge investicije u Boru obavljaju stihijski, bez javne rasprave i mimo urbanističkih planova, većina meštana ovog rudarskog grada slaže se da je grad ponovo dobio urbani duh.

Maltene na svakom koraku vidne su promene. U centralnoj gradskoj ulici sređene su fasade višespratnica, izgrađeno je pet kružnih tokova, uređen je plato Doma kulture sa amfiteatrom za koncerte, a obnavlja se i nekadašnja gradska diskoteka. Nedavno je na prostoru od 14.000 kvadratnih metara započeta gradnja kompleksa sportsko-rekreativnih objekata, koji će sadržati hipodrom i akva-park, ali i dečija igrališta, skejt park, lavirint i igralište za mini-golf. Zanimljivo je da će se lavirint za decu graditi od dotrajalih guma kamiona korišćenih u borskom rudniku. Posle više decenija startovalo se i sa uređenjem pešačkih staza u naseljima van grada, u toku su i radovi na izgradnji zoološkog vrta i botaničke bašte, čiju će gradnju pomoći beogradski zoo-vrt. I u selima se obnavljaju domovi kulture i menja rasveta.

– Hoćemo da Bor bude savremen i lep grad, a ne rudarska kasaba. Kad dođe vreme rešiće se i svi imovinsko-pravni odnosi. Najvažnije je da hotel, plaže i sportski tereni budu osposobljeni najverovatnije do 1. maja iduće godine, kada se tradicionalno organizuju radnički uranci, izjavio je skoro lokalnom Medija centru predsednik opštine Bor Nebojša Videnović.

Ovog septembra, posle deset godina pauze, Tehnička škola u Boru počela je ponovo da obrazuje srednjoškolce za rudarska zanimanja. Za sve one koji ne žele da se zaustave na srednjoškolskoj diplomi tu je i Tehnički fakultet, na kojem je udvostručen broj brucoša.

– Promenilo se, kako da se nije promenilo. Promena je da ljudi mnogo slobodnije žive i rade, neopterećeni strahovanjem o novom vlasniku RTB Bor koji će prepoloviti broj radnika. Ulaganja u novu topionicu potvrđuju spoj rudarstva i metalurgije, opstanak borskog basena i poboljšanje kvaliteta života, čistiji vazduh i zdraviji život za sve Borane, naglašava Trujkić, podsećajući da je RTB Bor bio i ostao stožer svega.

Nekretnine poskupele, letovanja krenula

Da se u Boru nešto pokrenulo sa mrtve tačke govori i činjenica o stabilnoj ceni nekretnina. Za 50.000 evra sada može da se kupi stan od „samo“ 100 kvadrata u elitnom naselju, što je i dalje povoljno u odnosu na druge gradove i neuporedivo sa Beogradom, ali do pre par godina cena kvadrata bila je ispod 300 evra. Indikativan je, takođe, i podatak da su turističke agencije ovog leta, mnogo više nego prethodnih godina, imale pune ruke posla „šaljući“ Borane na letovanja.

Očekuju milijardu dolara godišnje

Milijardu i 200 miliona tona overenih rezervi rude bakra u okolini Bora i Majdanpeka više je nego dovoljno za proizvodnju bakra u narednih sto godina, a time i za preradu u budućoj topionici, procenjuju stručnjaci. Očekivanja su da u 2011. godini profit kombinata bakra bude dupliran u odnosu na 2010. godinu i da se u godinama koje dolaze, kada se sve stavi u pogon, a na osnovu rudnih rezervi i po ovoj ceni bakra, zarađuje i čitava milijarda dolara godišnje. Novac koji će se trošiti na bolji život ljudi koji ovde žive i rade, za lepši grad, nova radna mesta, investiranje u nove tehnologije.