Čak nam i strani investitori poručuju da nam je potrebno više domaćih ulaganja: Koje su sve ključne preporuke Bele knjige?

„Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost“, ukazuju strani investitori u novom izdanju „Bele knjige“ za 2025. godinu, koja je predstavljena ove nedelje u Beogradu.

Ovogodišnja „Bela knjiga“ beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.

Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.

Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.

Rast BDP-a usporen zbog spoljnih i unutrašnjih izazova

Strani investitori osvrnuli su se u „Beloj knjizi“ na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.

„Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS“, ukazuju strani investitori.

Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.

„Nakon rekordne 2024. godine u pogledu visine stranih direktnih investicija, ova godina nam je pokazala izazove poslovanja u veoma turbulentnom okruženju“, kažu investitori.

Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.

„Sve ovo reflektuje se i na Srbiju, u kojoj je iznos stranih direktnih investicija značajno smanjen tokom prvih osam meseci ove godine“, navodi se u Beloj knjizi.

Preporuke u oblasti energetike: Ugalj „trn u oku“

Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje „trn u oku“.

Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.

„S obzirom na to da su izmenama i dopunama Zakona o energetici prvi put detaljnije razrađeni instituti i poslovni modeli kao što su aktivan kupac, agregiranje, tržište pomoćnih usluga, tržište fleksibilnosti i upravljanje potrošnjom, neophodno je da se donošenjem podzakonskih akata u što kraćem roku omogući razvoj navedenih tržišta i implementacija ovih instituta u praksi“, ukazuju investitori.

Ističu i da nedostaju javne politike u oblasti razvoja projekata u vezi sa korišćenjem vodonika i nuklearne energije za proizvodnju električne energije, kako bi se, u skladu sa usvojenim strategijama, otvorio put zameni uglja čistim izvorima energije.

Posebno ukazuju na opasnost koja srpsku privredu čeka od 1. januara naredne godine, kada stupa na snagu evropski CBAM sistem. Zbog toga preporučuju nastavak rada na stvaranju uslova za uvođenje instrumenata naknada za korišćenje uglja.

„Rok za početak primene CBAM-a se brzo približava i preti da utiče ne samo na električnu energiju koja se izvozi u EU, već i na proizvode industrija sa visokim emisijama GHG. Bez adekvatne pripreme, preduzeća se mogu suočiti sa dodatnim troškovima i gubitkom konkurentnosti, što naglašava hitnu potrebu za unapređenjem energetske efikasnosti i prilagođavanjem proizvodnih procesa standardima EU“, ističu strani investitori.

Preporuke u oblasti infrastrukture: Koji projekti mnogo kasne?

Savet stranih investitora primećuje napredak u izgradnji autoputeva i pruga širom Srbije, ali ukazuje na kašnjenje nekoliko ključnih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Niš–Merdare–Priština, rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i izgradnja autoputa Beograd–Sarajevo.

Ukazuju da, pored izgradnje novih puteva, postoji i velika potreba za rehabilitacijom starijih. Navode da je od 5.000 kilometara puteva u Srbiji, čak 1.100 označeno kao visoko prioritetno za obnovu.

Takođe, FIC ukazuje na nedostatak adekvatne infrastrukture za upotrebu električnih vozila, posebno punjača, što može postati ozbiljna prepreka za sprovođenje zelene agende i ugroziti strateški značaj Koridora 10 i 11.

Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da uvede dodatne podsticaje za izgradnju infrastrukture za električna vozila.

Između ostalog, preporučuju i da se privremeno smanji carina na električna vozila na nulu, nezavisno od porekla, kako bi se podstakla njihova kupovina u Srbiji.

Najmanji napredak ostvaren je u vodnom saobraćaju, gde ukazuju da projekat izgradnje nove luke u Beogradu, čiji završetak je bio planiran za decembar 2023. godine i koji je uvršten u Single Project Pipeline kao projekat od strateškog značaja, još uvek nije završen, niti postoje informacije o tome kada će biti.

Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, investitori primećuju napredak na Aerodromu „Nikola Tesla“ dolaskom francuske kompanije Vansi, ali preporučuju izgradnju železničke linije između aerodroma i centra Beograda radi bolje povezanosti.

Investitori se žale na ograničeni pristup tenderima zbog „licence podizvođača“

Izvođači radova iz zemalja EU suočavaju se sa značajnim preprekama prilikom učešća na tenderima vezanim za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji, ukazuje FIC.

„Da bi učestvovali u projektovanju ili izvođenju složenih infrastrukturnih radova u Srbiji, izvođači iz EU moraju da dobiju posebnu licencu (tzv. Veliku licencu). Ovaj postupak je veoma vremenski i administrativno zahtevan i praktično neizvodiv za izvođače iz EU, zbog čega oni ne mogu direktno učestvovati u ovim projektima“, ukazuju investitori.

Umesto toga, izvođači iz EU pribegavaju partnerstvima sa domaćim izvođačima i podizvođačima. Kao rezultat toga, angažuju se domaće kompanije koje ispunjavaju formalne uslove, ali često nemaju potrebno znanje, što uzrokuje kašnjenja u realizaciji radova.

„Ova kašnjenja dovode do značajnog povećanja troškova i dužih rokova, negativno utičući na uspešnost i efikasnost finansiranih projekata“, navode investitori.

Smatraju da je potrebno formirati registar licenciranih izvođača.

Međunarodni sporazumi krše princip jednakog tretmana ponuđača

Strani investitori primećuju da je tokom prethodne godine ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i zaštiti integriteta u postupcima javnih nabavki.

Takođe ukazuju da međunarodni sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše principe jednakog tretmana ponuđača, zabrane diskriminacije, transparentnosti i zaštite konkurencije.

„Primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu EU. Kapaciteti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Uprave za javne nabavke i dalje su ograničeni“, smatraju investitori.

Podsećamo, Srbija najviše takvih sporazuma ima sa Kinom.

Komisija za zaštitu konkurencije mora biti transparentnija

Tokom 2024. godine, Komisija je značajno smanjila praksu objavljivanja odluka u postupcima ispitivanja koncentracija, ukazuju strani investitori.

Dodaju da je na svojoj internet stranici objavila svega pet rešenja donetih u skraćenim postupcima, kao i jedno rešenje kojim je uslovno odobrena koncentracija u postupku nastavljenom po službenoj dužnosti, a koje se odnosilo na spajanje dva najveća proizvođača kafe u Srbiji.

„Izostanak objavljivanja odluka Komisije doveo je do nedostatka transparentnosti, te posledično do urušavanja pravne predvidivosti i sigurnosti“, smatraju investitori.

Prema njihovom mišljenju, neobjavljivanje odluka stvara neizvesnost u pogledu primene pravila o zaštiti konkurencije, što dovodi do povećanih troškova usklađivanja poslovanja i viših pravnih rizika.

Ukinuti uredbu o ograničenju cena goriva, visoke akcize smanjuju promet

„Ograničenje cena naftnih derivata u Srbiji, koje je na snazi već više od tri godine, ima značajan negativan uticaj na poslovanje kompanija i narušava tržište“, smatraju investitori.

Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da ukine uredbu o ograničenju cena goriva.

Povezan i veoma značajan problem je netržišna cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva, određena kao obavezujuća za jednog dobavljača, što je dovelo do preraspodele tržišnih udela u segmentu snabdevanja poljoprivrede, ukazuju u „Beloj knjizi“.

Strani investitori ističu i da je TNG u Srbiji opterećen visokom akcizom, jednom od najviših u regionu, čime se destimuliše korišćenje ovog ekološkog energenta.

Ukazuju i da su akcize na gorivo veoma visoke, zbog čega strani vozači izbegavaju da toče na srpskim pumpama, dok domaći vozači kupuju gorivo u regionu.

„U međunarodnom putničkom i teretnom drumskom transportu vozila kupuju minimalne količine goriva u Srbiji, dok sve veći broj domaćih prevoznika gorivo kupuje van Srbije zbog povoljnije akcizne politike susednih zemalja“, navode investitori.

Podaci NBS o deviznom prilivu nisu pouzdani zbog loše metodologije

Strani investitori navode da se devizni priliv i dalje obračunava prema neadekvatnoj metodologiji NBS, što je jedna od ključnih tema.

„Procena deviznog priliva vezana je za rad menjačnica, pa postoje nepodudarnosti sa periodima najvišeg turističkog prometa. Procena prosečne potrošnje stranih turista, zasnovana na tako obračunatom deviznom prilivu, krajnje je nepouzdana“, ukazuju investitori.

Samim tim, dodaju, ne postoji pouzdana računica o učešću turističke industrije u BDP-u.

Takođe ističu da je budžet za promociju nacionalnog turizma nedovoljan, što direktno utiče na slabiju promociju Srbije kao turističke destinacije.

Zbog toga preporučuju da je neophodna promena metodologije NBS za procenu deviznog priliva iz turizma i ugostiteljstva, kao i uvođenje satelitskih računa u turizmu.

Investitori smatraju da treba povećati obim istraživanja litijuma

Geološka istraživanja u Srbiji često su usporena ili zaustavljena zbog spoljašnjih okolnosti koje investitori ne mogu da predvide ni spreče — od prirodnih nepogoda do protesta i blokada.

Zbog toga istraživači neretko ne uspevaju da izvedu planirani obim radova, pa samim tim ni da ispune uslove za produženje istražnog roka.

Investitori predlažu da se u Zakon uvede posebna odredba o „višoj sili“, kako u delu koji se bavi geološkim istraživanjima, tako i u propisima o eksploataciji mineralnih sirovina i izvođenju rudarskih radova.

Drugi problem odnosi se na količinu mineralne sirovine dozvoljene za tehnološka ispitivanja. Za pojedine rude, poput litijuma i bora, zakon predviđa istu količinu uzorka kao i za polimetalične rude — 2.000 tona.

Međutim, litijum i bor se u rudama javljaju u znatno manjim koncentracijama, pa su za kvalitetno ispitivanje potrebne veće količine.

Investitori zato preporučuju da se propisi prilagode stvarnim tehnološkim potrebama.