Carine ili kako je Tramp pokvario svetsku trgovinu: „Iza ovog nema nikakve ekonomske logike“

„Naše simulacije pokazuju da neizvesnost u trgovini ima značajne negativne efekte na trgovinske tokove, na smanjenje izvoza i ekonomske aktivnosti“, ocenio je glavni ekonomista ve institucije Ralf Osa.

Istovremeno je UNCTAD, UN telo za trgovinu i razvoj spustilo prognozu globalnog rasta na 2,3 odsto u ovoj godini. U njihovom izveštaju navodi se da globalni rast ispod 2,5 odsto signalizira globalnu recesiju.

Carine koje je 5. aprila obznanio američki predsednik Donald Tramp od 10 pa do 50 odsto i to prema skoro svim državama i teritorijama u svetu izazvale su ogroman šok. Nešto kasnije, Tramp je malo odstupio pa je odložio primenu svih carina iznad 10 odsto za 90 dana, osim prema Kini za koju je podigao carinsku stopu na apsurdnih 245 odsto. Opet, nešto kasnije je i tu odstupio ukinuvši carine na uvoz elektronskih uređaja, lapotopova, mobilnih telefona itd.

Predrag Bjelić, profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe u razgovoru za Danas da je Tramp izgleda shvatio da je to što je uradio prebrzo i loše.

„Ne ide se u rat sa svima odjednom“, smatra Bjelić dodajući da u celoj sagi sa američkim carinama ima i previše nelogičnosti.

Ili kako bi rekao američki nobelovac Džozef Štiglic „iza ovog ne stoji nikakva ekonomska logika“.

„Da krenemo od metodologije obračuna tih carina. Ta formula koju su oni primenjivali se svodi na odnos deficita i spoljnotrgovinske razmene sa nekom zemljom pa su to onda delili sa dva da bi dobili carinsku stopu. To sigurno ne predstavlja carinsko opterećenje te zemlje na američku robu kako je on predstavio. Te računice ne stoje“, ocenjuje Bjelić ističući da je i sama ideja da se uvoz i izvoz sa svim zemljama dovedu u ravnotežu neizvodiva.

Osim toga, on ukazuje i na niz aspekata svetske trgovine o kojima Tramp i njegova administracija, čini se, uopšte nisu vodili računa.

„Treba imati na umu da Amerika izvozi svetu dolar, a svet u Ameriku izvozi robu. Mi čuvamo te dolare u rezervama, ali šta bi se desilo da idemo na uspostavljanje ravnoteže i ceo svet vrati dolare u Ameriku. Nastao bi kolaps“, ističe on.

Prema njegovim rečima, očekivano je bilo da Tramp stavi akcenat na trgovinu sa Kinom, a posebno na neke strateške proizvode kao što su čelik, aluminijum, prehrambeni proizvodi ili električni automobili.
„Mada je sa automobilima komplikovano, jer su ogromni lanci snabdevanja i u tom sektoru došlo je do hiperspecijalizacije. Recimo, jedna firma u Finskoj može da pravi jedan deo za sve automobilske kompanije. To omogućava da oni budu i jeftiniji nego ranije“, objašnjava on dodajući da je teško reći šta je tu izvoz koje zemlje.

Nije se vodilo računa ni o trgovinskom značaju neke zemlje. Tako je Srbija dobila veću carinu nego Kina kao da smo mi opasniji za američki deficit od Kine.
Za Srbiju, SAD su oko 20. mesta kao spoljnotrgovinski partner.

„Nama ove carine nisu problem, ali brine kakav će efekat imati na EU, jer mi najviše izvozimo u EU. Još jedan problem je to što se statistike uvoza i izvoza razlikuju. Pa tako američka statisitka pokazuje da imamo suficit sa njima, a naša da imamo deficit. Neki normalan proces bi bio da se prvo usklade statistike. Recimo sa Kinom smo imali sličan problem. Mi smo izvozili kukuruz u Rumuniju, u luku Konstanca, ali veliki deo je odlazio u Kinu, gde su oni to registrovali po zemlji porekla, da je uvoz iz Srbije. Ovo sa Amerikom ima veze i sa proizvodnjom Fijata. Automobili su odavde išli u Italiju, pa odande u Ameriku. Amerikanci su to gledali kao na uvoz iz Srbije. Što onda otvara neka druga pitanja. Ako je Fijat uvoz iz Srbije, zašto nimo mogli da ga izvozimo u Rusiju. A nismo, jer je samo sastavljen u Srbiji, nije ‘Made in Serbia'“, objašnjava Bjelić.

On ukazuje i na to da se u današnjem svetu krajnji proizvodi sastoje od velikog broja komponenti proizvedenih po celom svetu. Tako se u u mnogim proizvodima na koje su SAD podigle carinu nalazi dosta i američkih delova, pa će i njihovi proizvođači biti pogođeni.

Takođe, Tramp nije uopšte uzeo u obzir ogroman suficit koji Amerika pravi sa svetom u razmeni usluga i intelektualne svojine.

„Meni deluje da je strategija SAD u ovom slučaju sledeća: Evo vama carine od 37 odsto, pa kad se uplašite onda ćemo da pregovaramo. Vi ćete onda da prihvatite, na primer, 15 odsto. I računaju da ćemo biti srećni iako ćemo imati na kraju veće carine nego što smo imali. A mi recimo imamo sa SAD opštu šemu preferencijala“, napominje on dodajući da zapravo same carine i nisu najveći problem.

„Ono što je opasnije od samih carina je nesigurnost koja se uvodi u svetsku trgovinu. Obično se otvore pregovori ili se najavi povećanje carina. Da se rok od recimo šest meseci, pa da se prilagodi ko može da izvozi pod tim uslovima. Ali mi sada imamo situaciju da se carine odmah primenjuju. I svi su šokirani, ne znaju šta ih čeka kada roba stigne u SAD i blokirana je trgovina“, kaže naš sagovornik ističući da je ovo veliki udarac za Svetsku trgovinsku organizaciju, a Amerika je stvorila tu instituciju.

Bjelić smatra da je Trampov cilj da uspostavi novi sistem, u kom će SAD opet biti dominantne. Ali, kaže on, moglo bi se ispostaviti da najveću korist od toga na kraju ima baš Kina.

Kao što je i STO ocenila, i Bjelić očekuje da se trgovisnki tokovi smanje.
Osim toga, američki potrošači imaće manji izbor, a cene će rasti.
Recimo već postoje kalkulacije da će sportska obuća poskupeti 60 odsto ako ostanu ove carine prema zemljama kao što su Kambodža ili Vijentam.

„Osetiće to Amerika, ali će biti kasno. Problem je da što dalje idete, teže se vratiti. Mislim da je to i Tramp uvideo i zato je odložio primenu carina za 90 dana. Inače, on se poziva na neki rad koji je MMF objavio 2021. godine gde je analiziran uticaj carina na uvoz iz Kine. Zaključak je da se svega oko 25 odsto povećanja carine prelije na potrošača. Međutim, u tom radu se ne radi sa carinama od preko 200 odsto, a kao drugo odnosi se samo na uvoz iz Kine i ne može da se primeni na sve zemlje“, kaže Bjelić.

Njega je iznenadilo i to što se Amerika vraća u nacionalne okvire, umesto u regionlane, gde bi se stvorila dva bloka, američki i kineski.

„Sada vidimo da je EU inicirala pregovore sa Kinom, jer se plaše da ako se zatvori američko tržište za kineske proizvode, da će oni preplaviti evropsko tržište. To bi značilo pad cena tih proizvoda, ali bi nanelo štetu mnogim industrijama u Evropi. I pre ovoga, Evropa je uvela visoke carine na kineske električne automobile kako bi zaštitila svoje proizvođače.

Ta saradnja Evrope i Kine mogla bi da znači i da na dugi rok izolaciju SAD-a“, ukazuje naš sagovornik ističući da je posebno iznenađen zato što su najveći svetski autoriteti za međunarodnu trgovinu iz SAD-a.

Pol Krugman, koji je dobio Nobelovu nagradu za radove u ovoj oblasti kaže da je ovo najveći šok za trgovinu u istoriji.

„Iznenađuje da sa takvim umovima nisu uspeli da osmisle ovo kako treba“, zaključuje Bjelić.