Vrele Trampove carine otopile cenu nafte, a da li će i cene goriva u Srbiji?

Od 5. aprila stupila je na snagu osnovna carina od 10 odsto za celokupni uvoz u SAD, a od 9. aprila će početi da važe „recipročne carine“ za oko 60 zemalja, među kojima je i Srbija kojoj je izračunata carina od čak 37 odsto.

Od kada su „recipročne carine“ najavljene 3. aprila, akcije širom sveta, od Volstrita preko Evrope do Azije, padaju, pala je i vrednost bitkoina, tone i vrednost bakra, a u ponedeljak je čak pala i vrednost zlata – metala koji je u kriznim vremenima sigurno utočište investitora i čija vrednost u takvim okolnostima obično raste.

Vrednost bakra i zlata je pala uprkos tome što ih nove američke carine ne obuhvataju. Nafta, gas, bakar, zlato, srebro, platina, paladijum, drvna građa, poluprovodnici i farmaceutski proizvodi zasad su izuzeti od povećanja carina.

Na nove američke carine nije ostalo imuno ni tržište nafte. Vrednost nafte Brent, koja se koristi za određivanje cene nafte na svetskom tržištu, pala je u poslednja tri trgovačka dana, odnosno od početka uvođenja carina, za nešto više od 10 dolara po barelu, odnosno za oko 15 odsto.

U sredu, dan pred objavu Tampovih „recipročnih carina“, fjučersi nafte za ugovore u junu iznosili su oko 75 dolara po barelu, dok su u ponedeljak potonuli u jednom momentu na 63 dolara po barelu. U poslednjih godinu dana cena nafte nije bila na ovako niskom nivou.

Iako cena goriva u Srbiji zavisi od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, sagovornici Danasa nisu optimistični da će i na pumpama u našoj zemlji sigurno doći do tako drastičnog pada cene i da to umnogome zavisi od poteza države.

Kao razloge navode to što je cena goriva u našoj zemlji većinom opterećena akcizama, ali i to da bi drastičniji pad cena goriva u Srbiji mogao da se oseti tek kada bi se cena nafte na ovom nivou održala neko vreme.

Takođe, upozoravaju da cena goriva zavisi i od budućeg poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) kojoj američke sankcije već mesecima „dišu za vratom“ i koje „za dlaku“ već dva meseca izbegava.

Ipak, kažu, do određenog olakšanja u ceni dizela i benzina verovatno će doći.

Zašto sve tone, pa i cena nafte?

Tržišni analitičari kažu za Danas da do pada na finansijskim tržištima dolazi, jer investitori predviđaju mogućnost recesije.

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović rekao je za Danas da su tržišta počela da računaju na potecnijalnu recesiju u SAD i EU, kao i na slabiji rast Kine.

„To znači i manju potražnju za naftom pa je zato cena sada pod pritiskom. Međutim, ovaj pad nije bio u potpunosti očekivan zato što se pretpostavljalo da će carine biti nešto blaže ili da će biti mahom instrument pretnje zarad pregovora“, rekao je Pavlović.

Da li će doći do oporavka i nivelacije cene nafte naviše, Pavlović smatra da će to zavisiti od toga šta se dalje bude dešavalo na polju carina i od toga kakav će biti odgovor Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih članova (OPEK), odnosno da li će OPEK nakon ovog pada cene nafte odlučiti da smanji proizvodnju.

Podsetimo, baš prošle nedelje grupa OPEK je saopštila da će od maja povećati proizvodnju nafte za 411.000 barela dnevno, što je takođe uticalo na pad cene nafte.

Pavlović je naglasio i da uvođenje ovakvih carina svakako ne može biti praćeno pozitivnim reakcijama tržišta, jer, kako je objasnio, postoji opasnost od povratka inflacije.

„Što znači da neće biti daljeg pada kamatnih stopa, a to opet generiše pritisak na berze, odlaže investicone cikluse i u nekom trenutku može ugroziti i tržište rada“, naveo je Pavlović.

Istakao je i da carine trenutno negativno utiču na dolar zato što se pogoršavaju izgledi za američku ekonomiju, a kako su SAD neto izvoznik nafte, pad nafte takođe slabi dolar.

I glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe da je pad cene nafte posledica tipičnog odgovora investitora kada počne da se kalkuliše povećana verovatnoća da će izbiti recesija.

„Sa padom privredne aktivnosti troši se manje resursa, samim tim nafte, pa je tržište počelo da razmatra ovaj scenario kao mnogo verovatniji“, naveo je Gujaničić.

Istakao je da će američka berza akcija u ponedeljak biti u minusu većem od 20 procenata u odnosu na maksimum iz februara, a korekcije ovog intenziteta ukazuju na veliku mogućnost nastanka recesije u narednih šest meseci do godinu dana.

„Ako se ova korekcija produži ili produbi, gotovo je izvesno da ćemo imati neki obim privredne kontrakcije“, rekao je Gujaničić.

Na pitanje, da li očekuje da će ovaj pad cene nafte biti dugoročan ili je samo kratkoročni odgovor na trenutnu situaciju sa carinama, Gujaničić odgovara da ako Trampova trgovinska politika stupi na snagu 9. aprila u ovom obliku, jasno je da ovo neće biti kraj silaznog trenda na svim mogućim tržištima, pa i tržištu nafte.

Upitan da li postoji obrazac koji možemo pratiti u istoriji u vezi sa ovakvim događanjima, Gujaničić je rekao da uvođenje ovakvih carina nemaju mnogo komparativnih primera iz bliže i dalje prošlosti, stoga bi fokus investitora mogao biti na dubini recesije koja bi eventualno nastala.

„Ako se ove carinske stope primene, nesumnjivo je da bi kriza mogla zaličiti na onu najgoru iz bliske prošlosti, 2008-2009. godine“, smatra Gujaničić.

Kako će sve to uticati na cene goriva u Srbiji?

Cene goriva u Srbiji zavise od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kretanja cena goriva na berzi na Mediteranu, ali i od domaćih faktora.

Međutim, kretanja cene nafte na svetskom tržišu prelivaju se na srpsko gorivo sa oko dve nedelje zakašnjenja, te trenutni pad cene nafte mogao bi da bude vidljiv tek za dva petka kada država objavi nove cene goriva.

Zbog toga se prošlonedeljni pad cene nafte nije ni malo osetio na cene goriva u Srbiji koje su objavljene proteklog petka. U petak, 4. aprila, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objavilo je da će ove nedelje maksimalna cena dizela iznositi 196 dinara po litru, a benzin 183 dinara po litru. Cene goriva u Srbiji toliko su iznosile i nedelju ranije.

Da li će zasigurno doći do pada cene goriva i u Srbiji nakon pada cene nafte, Pavlović napominje da su cene goriva kod nas još uvek administrativno regulisane, ali da je za očekivati da će doći do pada.

Međutim, naglašava da to zavisi i od daljih poteza države.

„Ako se ne bude poseglo za većim akcizama doći će do pada na ceni goriva svakako“, rekao je Pavlović.

Podsetimo, država je ove godine u februaru već povećala akcize na akciznu robu, među kojima je i gorivo.

Gujaničić takođe ističe da niže cene sirove nafte trebalo bi da znače i niže cene goriva, međutim takođe ukazuje na uticaj države.

„Ali ova korelacija je u velikoj meri ublažena činjenicom da naša država ima ogroman udeo u ceni goriva. To praktično znači da će cena goriva pasti pet do deset procenata tek kada cena sirove nafte padne 15 do 20 odsto i održi se neko vreme na tim nivoima“, ukazao je Gujaničić.

Međutim, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović rekao je nedavno za RTS da cena goriva u Srbiji zavisi i od poslovanja NIS-a.

„Pošto znamo koliko je tržišno učešće proizvoda iz Rafinerije nafte Pančevo u Srbiji, onda to unosi jednu neizvesnost i nemir na celo tržište. Ako izuzmemo veliki NIS-ov uvoz koji je bio vezan za remont rafinerije, pošto je rafinerija stala na dva meseca, marta 2024. godine je uvezeno oko 29.000 tona derivata nafte od strane uvoznika, a marta 2025. je 66.000 tona. Znatno više je uvezeno u toku marta. Ta činjenica menja cenovni miks na našem tržištu“, objasnio je Mićović.

Prema njegovim rečima, on nije više isti kao ranije zato što postoji veći udeo uvoznih roba.