Kad Belivuk udeli siromahu 50 dinara

Šta biste rekli da vidite Belivuka kako siromahu ispred crkve udeljuje pedeset dinara? Da je dobar čovek koji brine o siromašnima?

Šta reći tek o moralu onih koji su proteklih četrnaest godina opljačkali milijarde i sklonili ih kroz kriptovalute, ofšor kompanije i nekretnine u zemlji i inostranstvu na tuđa imena, dijamante i investiciono zlato, a najsiromašnijima će da udele crkavicu predizbornog ne svog, već njihovog novca iz budžeta?

Umesto sistemskih rešenja kojima bi se dugoročno i trajno smanjile enormno velike socijalne razlike, umesto neophodnih radikalnih promena zdravstvene i socijalne politike, umesto da vrati otete penzije i poništi veliko umanjivanje penzija onima koji imaju pune godine staža, ali manje od 65 godina života, odlazeći predsednik Republike zloupotrebljavajući težak materijalni položaj većine građana, za koji je sam najvećim delom odgovoran, koristi 600 miliona evra iz budžeta, novac svih građana, pokušavajući da poboljša svoje izborne šanse, da jednokratnim davanjem priguši plamen opravdanog nezadovoljstva.

Već samo opredeljivanje za dodelu jednokratne pomoći predstavlja nehotično priznanje da ne postoji sistemska briga o najsiromašnijima, najugroženijima, da ne postoji valjana socijalna, ni penziona politika.

Od države blagostanja smo veoma daleko, kao i od pravne države. A pravne države nema bez poštovanja Ustava. U članu 69. Ustava Srbije piše:

„Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva…“

Bacimo pogled na tu nevidljivu Srbiju koja po Ustavu ima pravo na socijalnu zaštitu.

Novčana socijalna pomoć je jedan od dva vida socijalne pomoći koju dobijaju građani i porodice koje steknu to pravo ako ispunjavaju kriterijume utvrđene Zakonom o socijalnoj zaštiti.

U Finansijskom planu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za 2026. godinu je navedeno da je za „socijalnu pomoć ugroženom stanovništvu – programsku aktivnost prava korisnika socijalne zaštite – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta“ izdvojena 31,666 milijarda dinara. Međutim, ne navodi se iznos planiran za novčanu socijalnu pomoć, već se kaže da se ta sredstva opredeljuju korisnicima po kriterijumima kojima se utvrđuje to pravo.

Ne postoje ni zvanični podaci o ukupno isplaćenim sredstvima za novčanu socijalnu pomoć! Može samo da se nasluti zašto nisu javno dostupni podaci kojima raspolaže Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministarstvo redovno objavljuje datume isplata, ali ne i iznose. Ni u izveštajima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta nema podataka o isplatama za novčanu socijalnu pomoć. Nezavisni izvori ukazuju da one ne prelaze oko 14 milijardi dinara, što je tek 0,45 odsto ukupnih rashoda i izdataka budžeta Srbije.

Da li su zvanični podaci prikriveni možda zato što se pregledom strukture izdataka za socijalnu zaštitu koji se isplaćuju od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu lako uočava da je ogroman deo izdataka posledica odluka koje ne bi prošle nezavisnu reviziju celishodnosti, kao što ni odgovorni ne bi izbegli makar pokretanje istrage od strane Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, ako ne i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal?

Ko dobija novčanu socijalnu pomoć? Na osnovu podataka o mesečnim prihodima, posedovanju imovine i radne sposobnosti centri za socijalni rad utvrđuju da li pojedinac, odnosno porodica ispunjavaju kriterijume i stiču to pravo.

Ukupni mesečni prihodi moraju biti niži od zakonom utvrđenih osnovica, a one u ovom trenutku iznose:

12.536 dinara za pojedinca (nosioca prava).

6.268 dinara za svaku narednu odraslu osobu u porodici.

3.761 dinar za svako dete do 18 godina.

Pojedinac i porodica ne smeju posedovati drugu nepokretnost osim stambenog prostora koji odgovara njihovim potrebama (soba po članu domaćinstva), niti zemljište veće od 0,5 hektara..

I najzad, radno sposobni korisnici moraju biti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ne smeju odbiti ponuđeni posao ili prekvalifikaciju, a i onda pomoć se isplaćuje najviše 9 meseci tokom kalendarske godine.

Kolika pomoć se dobija? Iznos mesečne novčane socijalne pomoći utvrđuje se kao razlika od ostvarenog prihoda pojedinca/porodice i navedenih limita, preko kojih se pravo gubi.

Tako, pojedinac koji živi sam i ostvaruje npr. 10.000 dinara mesečno dobija razliku do 12.536, odnosno pomoć od 2.536 dinara.

Četvoročlana porodica koja ostvaruje npr. 21.000 dinara, dobija mesečnu pomoć 5.126 dinara, kao razliku do 26.126 dinara.

Dovoljno za ocenu realnosti kriterijuma za utvrđivanje prava na novčanu socijalnu pomoć i humanosti.

I pored toga, uz gore navedene nehumano niske prihodne osnovice – limite, danas novčanu socijalnu pomoć prima 160 hiljada korisnika, oko 70 hiljada porodica.

Međutim, po podacima RZS u Srbiji živi oko 400.000 ljudi ispod granice apsolutnog siromaštva, koju je ista država utvrdila na oko 16.500 dinara za pojedinca-samca + 8.250 za drugog odraslog člana porodice + 4.950 dinara za svako dete do 14 godina.

Država je to utvrdila kao nutricionistički minimum (vrednost hrane dovoljne za biološki opstanak!) + minimalni troškovi za higijenu i lekove – i ništa više: ni troškovi stanovanja, grejanja, odeće, obuće, obrazovanja, kulture… Čak i po tome, ispod linije apsolutnog siromaštva živi oko 6% stanovnika Srbije.

Sa druge strane, prema realnijim kriterijumima UNICEF-a, Crvenog krsta, nezavisnih organizacija… ispod linije siromaštva u Srbiji živi oko 12 odsto, odnosno oko 800.000 stanovnika.

Kako objasniti da je ista država granicu mesečnog prihoda pojedinca/porodice iznad koje se ne stiče pravo na novčanu socijalnu pomoć postavila na značajno nižem nivou od granice apsolutnog siromaštva, koju je sama utvrdila, pa je broj primalaca novčane socijalne pomoći stotinama hiljada manji od broja stanovnika koji žive ispod granice apsolutnog siromaštva, po podacima RZS – 160 hiljada od oko 400 hiljada, i drugo, da novčana socijalna pomoć koja se isplaćuje već tako suženom broju najugroženijih nije ni približno dovoljna da ih „izvuče“ iznad granice apsolutnog siromaštva. To očigledno i nije namera nehumane aktuelne vlasti.

Dodajmo i sledeće: prema zvaničnim podacima RZS stopa rizika od siromaštva iznosi 19,6% , što znači da je još 1,3 miliona ljudi u riziku da osiromaši, pored onih koji su već u zoni ispod granice apsolutnog siromaštva.

To je prikaz stanja samo jednog segmenta, samo jednog od stubova socijalne politike i slika neodgovornosti vlasti prema najugroženijim građanima Srbije.

Šta treba i može da se promeni?

Raspodela budžetskih sredstava oslikava politiku svake vlasti, njene prioritete. Apsolutni prioritet sadašnje vlasti su javne investicije u infrastrukturu i velike projekte sporne ekonomske i društvene opravdanosti – samo EKSPO 2.050 milijardi dinara. Motiv: korupcija, koju omogućava netransparentno trošenje sredstava izuzećem javnih nabavki u okviru realizacije međudržavnih ugovora i gradnji po leks specijalisima.

Dakle, neophodna je promena politike, time prioriteta i raspodele budžetskih sredstava u korist izdvajanja za sve vidove usluga i materijalnih davanja kojima se građanima obezbeđuje ostvarenje prava na socijalnu zaštitu. To nije nikakvo levičarenje, to je poštovanje Ustava Srbije!

Ovo je mali prilog oceni iskrenosti brige odlazećeg predsednika o najsiromašnijima.

Autor je član Predsedništva Novog DSS, diplomata i nekadašnji predsednik Skupštine Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.