Čekajući odgovornog domaćina

Koliko takvi postupci mogu da traju najbolje svedoči podatak da je za prodaju, poništavanje privatizacije, restrukturiranje, procenu kapitala, predlog stečaja bilo potrebno punih deset godina. Zapravo, do uvođenja stečaja još nije došlo tako da se saga o privatizaciji neuzinske zadruge nastavlja. Prema najnovijim informacijama, pred Privrednim sudom u Zrenjaninu podnet je predlog za uvođenje stečaja, a s obzirom na to da je predlagač, Agencija za privatizaciju, ugašena novo ročište zakazano je za 7. mart.

– Na prvom ročištu, održanom 25. februara, pojavio se predstavnik predlagača ali, pošto nije uplaćen avans za pokretanje stečaja nije se odmaklo dalje od početka. Podsetiću i na to da je Agencija za privatizaciju sada u restrukturiranju, a njen pravni sledbenik je Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije RS. Dat je nalog da se uplati avans, bez čega, po članu 59 Zakona o stečaju, ne može da bude pokrenut stečajni postupak – objašnjava za Biznis predsednik Privrednog suda u Zrenjaninu, sudija Radomir Radojčić.

Prema njegovim rečima, stečaj se ne vodi po službenoj dužnosti i tek kada se uplate potrebna sredstva sudu, počinje proces uvođenja stečaja. Inače, Zemljoradnička zadruga Bratstvo-jedinstvo Neuzina prvi put je bila ponuđena na prodaju 2005. godine. Procenjena vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizovao (ostatak je podeljen akcionarima) iznosila je 1,9 miliona evra. Prema podacima Ministarstva privrede, osim zgrada, hangara, radionica, upravne i jedne stambene zgrade, u kapital zadruge ušli su i mehanizacija, zalivni sistemi i 1.441 hektar zemljišta, od čega su 832 hektara u državnoj svojini a 609 hektara u društvenoj. Zadruga je tada zapošljavala 38 radnika, od kojih je troje sa visokom stručnom spremom, a bavila se gajenjem žita, useva i zasada. Na javnoj aukciji, održanoj 26. decembra 2005. godine u Novom Sadu, Agencija za privatizaciju prodala je društveni kapital zadruge Novaku Kosniću iz Beograda, po ceni od tri miliona evra. Kupac se obavezao da taj iznos uplati u šest godišnjih rata u iznosu od 508.000 evra po rati, kao i da prve godine investira 9,5 miliona dinara. Ugovor je, u ime kupca, potpisala advokatica Miljana Kosnić iz Tivta, uz dostavu lične karte kupca. Šest godina kasnije, Ministarstvo privrede i tada postupajuća Agencija za privatizaciju konstatuju da je kontrolom ustanovljeno da kupac ni u naknadnom roku nije ispunio ugovorne obaveze, pa je ugovor o prodaji kapitala raskinut 25. januara 2011. godine. Tada je Agencija preuzela obavezu restrukturiranja zadruge, koja je u međuvremenu okončana, a u 2015. godini pokušala je ponovo da je proda. Za kupovinu zemlje bilo je zainteresovano 20 pojedinaca i firmi, među njima i Miodrag Kostić i Matijević.

U razgovoru sa meštanima Neuzine saznali smo da je najvažnije da se neko domaćinski odnosi prema zemlji i da uspešno vodi zadrugu. Zato smatraju da bi bilo najbolje da njive budu prodate zemljoradnicima iz Neuzine.

– Podržavamo privatizaciju, ali onu pravu, koja znači da će zadrugu preuzeti odgovoran domaćin. Najbolje je da to budu ljudi iz Neuzine, jer od zemlje zavisi sudbina naših porodica i celog sela. Strašno je gledati zadružnu zemlju kako je ostala neobrađena. Podsetiću da je pšenicom zasejano samo 40 hektara – poručuje agronom Milan Nikolić.

Apel za spas imovine

Rasprodaja pokretne imovine Zemljoradničke zadruge Bratstvo-jedinstvo Neuzina, radi namirenja poverilaca, već je počela. Zato mali akcionari te zadruge traže od nadležnih da pod hitno spasavaju šta se spasiti može. O svom problemu pisali su Agenciji za privatizaciju, ali su se za pomoć obraćali i vladi, kao i ministarstvima poljoprivrede i privrede. Ionako komplikovanu situaciju dodatno otežava činjenica da je 60, od ukupno 609, hektara oranica predmet restitucije. To je utvrđeno još 2005. godine, a sada je ponovo aktuelizovano predlogom za stečaj.