Cena gasa na berzi izjednačila se sa cenom po kojoj Srbija nabavlja ruski gas: Kako će se to odraziti na pregovore?

Cena prirodnog gasa od 27 evra po megavat-času trenutno je najniža u poslednje tri godine u Evropi i 12 puta je niža od rekordne cene koja je dostignuta 2022. godine, u vreme energetske krize, kada je iznosila oko 320 evra po megavat-času.

Srbija je prema trogodišnjem ugovoru sa Rusijom o nabavci gasa, koji je potpisan u jeku energetske krize 2022. godine, dogovorila nabavku oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje po ceni po naftnoj formuli. Državni zvaničnici su tada najavili da će se cena gasa kretati u rasponu od 300 do 420 dolara za 1.000 kubnih metara.

Kada se 27 evra po megavat-času pretvori u dolare za 1.000 kubnih metara, dobija se iznos od oko 300 dolara za 1.000 kubnih metara, što znači da se gas na berzi prodaje po iznosu po kojem Srbija kupuje ruski gas.

Cena koju su Rusi te 2022. godine dali Srbiji svakako je bila visoka zaštita od cene po kojoj bi naša država, da nije bilo ruskog gasa, kupovala na berzi.

Međutim, situacija na tržištu se nakon tri godine umnogome promenila.

Tečni prirodni gas (LNG), pre svega onaj koji dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, popunio je ruske nedostatke u Evropi, nakon što su evropske zemlje masovno počele da odustaju od ruskog gasa zbog rata u Ukrajini, a ta velika ponuda iz Amerike dovela je do pada cene gasa u Evropi.

Stručnjaci ukazuju da je do pada cena došlo i zbog drugih faktora, kao što su pad potražnje zbog toplijeg vremena, visoke zalihe gasa u Evropi, smanjena potrošnja gasa u privredi i uvođenje alternativnih izvora energije.

Srbija po cenama dogovorenim ugovorom iz 2022. godine i dalje nabavlja gas, s obzirom na to da je taj ugovor, koji je zvanično istekao u maju, najpre produžavan iz meseca u mesec, a zatim je produžen do kraja ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da bi Srbija uskoro mogla da potpiše novi kratkoročni ugovor sa Rusijom o nabavci gasa, koji bi, kako je rekao, važio do leta.

Energetski stručnjaci pretpostavljaju da bi taj ugovor bio potpisan na šest meseci, odnosno do juna.

Postavlja se pitanje da li je vreme i za korekciju cene naniže, s obzirom na pad cene gasa na holandskoj berzi.

Podsetimo, prethodnim desetogodišnjim ugovorom sa Gaspromom, koji je trajao od 2012. do 2022. godine, Srbija je nabavljala ruski gas po ceni od oko 270 dolara za 1.000 kubnih metara.

Međutim, predsednik je juče najavio da će Srbija krenuti u pregovore o nabavci gasa i „na drugoj strani“, s obzirom na to da novog ugovora sa Rusima još nema.

„Cena bi trebalo da bude niža od berzanske“

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor smatra da trenutne berzanske cene ne moraju nužno biti pokazatelj onih koje će važiti u budućnosti, ali da svakako utiču na formiranje dugoročnih aranžmana.

Ukazuje da su dugoročni ugovori uvek povoljniji od spot tržišta.

„To što su sada takve cene fjučersa ne znači da će takve biti i kasnije, ali naravno da sadašnja cena utiče i na buduće cene. Obično su dugoročni ugovori uvek jeftiniji nego spot cene, odnosno cene za isporuku danas ili sutra. Tako da bi cene po novom ugovoru sa Rusima trebalo da budu niže od sadašnjih“, kaže Kapor za Danas.

Međutim, ističe, visina cene zavisi i od drugih faktora, pre svega, od dužine trajanja ugovora, ali i od tržišnih okolnosti u trenutku potpisivanja.

Kapor napominje i da cene gasa koje je Srbija ranije plaćala Rusiji nikada nisu bile u potpunosti transparentne.

„Imajte u vidu da cene koje je Srbija plaćala Rusiji nisu bile transparentne. Mi smo informacije dobijali od političara. Agencija za energetiku te cene nije objavljivala, niti ih je objavio Srbijagas“, kaže on.

Zbog toga je, prema Kaporovom objašnjenju, teško precizno uporediti koliko bi novi eventualni kratkoročni aranžman mogao biti jeftiniji.

Ipak, dodaje, ako bi se potpisivao kratkoročni ugovor do leta, kako najavljuje predsednik Srbije, „on bi trebalo da bude povoljniji od cena koje imamo sada“.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe upozorava da je o cenama teško govoriti sa sigurnošću, jer se po pravilu tretiraju kao poslovna tajna.

„O cenama se teško može razgovarati, jer su one poslovna tajna. Kada se završi ugovor o prodaji, tada se tek kaže koja je cena gasa bila“, kaže Vuletić. On dodaje da ni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ne iznosi konkretne brojeve, već samo objašnjava od kojih se elemenata cena sastoji.

„Bajatović ne kaže kolika je cena, već govori koje se komponente ubacuju u cenu — cena nafte na roterdamskom tržištu i sa koliko procenata, da li je ‘puno za prazno’ ili ne, i još neki dogovori i procenti u ukupnoj ceni“, objašnjava Vuletić.

Zbog toga je, kaže, „nemoguće tačno reći kolika bi bila cena, već se samo može nagađati“.