Otkupne cene pšenice ispod svake računice: Država kupuje deo za Robne rezerve, ali će uticaj na tržište zavisiti od količine

Kako se približila žetva pšenice u Srbiji, tako se sve više priča i o njenoj ceni.

Neki su žetvu već započeli, otkupljivači nude cene koje su mahom jako niske, a sa druge strane država nudi pomoć poljoprivrednicima, tako što će ona otkupiti deo pšenice.

Ipak, nije poznato koliki deo, jer Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije izašlo sa tim podatkom, a ni list Danas nije uspeo da dobije taj odgovor od ove institucije.

Međutim, ono što znamo je da je Ministarstvo, nakon sastanka sa udruženjima poljoprivrednika iz više okruga, donelo odluku da preko republičke Direkcije za robne rezerve ponudi intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a, odnosno 23 dinara po kilogramu.

„To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika“, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

On je dodao da na taj način žele da obezbede podršku proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas ističe da je situacija veoma dobra, s obzirom da su uslovi idealni za žetvu pšenice.

„Ova temperatura ne bi trebalo da bude problem, bitno je samo da ne padne neka veća kiša i ne prekine žetvu. Sadašnja situacija je vrlo povoljna i po nekim predviđanjima to može čak da bude i rekordno dobra žetva sa aspekta hektarskog prinosa, odnosno prinosa po jedinici površine“, objašnjava on.

Galetin naglašava da bi prinos mogao da nadmaši i prošlogodišnji, koji je bio veoma dobar, oko 5,2 tone po hektaru.

„Ove godine bismo mogli da imamo i čak celih 5,5 tona po hektaru, što bi ukupan prinos stavilo negde između tri i tri i po miliona tona“, navodi on.

Naš sagovornik podseća i da je prošle godine posejano nešto manje od 600.000 hektara pšenice.

Galetin ukazuje da je uvek nekih mesec dana pred žetvu isti scenario.

„Otkupljivači nude neku akontnu cenu, a ta cena je uvek niska. Ove godine su startovali sa jednom stvarno ponižavajuće niskom cenom od 16, 17 dinara pa do 19. To je ispod svakog nivoa i ne može se zatvoriti ni elementarna proizvođačka kalkulacija“, upozorava on.

Kako pojašnjava, u vreme žetve kada je pritisak ponude najveći, po logici i cena je najniža.

„I to otkupljivači koriste. Imate mnogo poljoprivrednika kojima sada treba novac, jer je to prvi veći novac koji ratari dobijaju i oni su u nezahvalnoj situaciji da budu na neki način ucenjeni od strane otkupljivača“, ukazuje Galetin.

Prema njegovim rečima, dobra vest je što na berzi za novu pšenicu tražnja kandiduje cene od 21 ili 21,5 dinara.

„To znači da će to biti i nešto više. Ako krene sa 21 dinar, iskustvo nam govori da bi to kasnije, kao što je i prošle godine, moglo da ode na nekih 24 ili 25 dinara po kilogramu bez PDV-a“, navodi on.

Izveštaj sa berze

U poslednje izveštaju sa Produktne berze tvrdi se da je trgovina novim rodom pšenice obeležila proteklu nedelju.

„Na tržištu pšenice kupci su najviše interesovanja pokazali za novi rod. Berzanski ugovori zaključeni su za pšenicu po ceni od 19,2 do 20 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz jasan uzlazni trend cene“, navodi se.

Dodaje se i da su kupoprodajni ugovori za stari rod pšenice (protein minimum 12 odsto) zaključeni po ceni od 22 dinara bez PDV-a.

U odnosu na sedam dana ranije cena pšenice viša je za 4,21 odsto.

„Ovakva promena cene delom je rezultat razlike u kvalitetu, jer se protekle nedelje trgovalo pšenicom sa nižim sadržajem proteina, ali je svakako rast cene bio prisutan na tržištu i kao rezultat slabe ponude koja nije zadovoljavala postojeću tražnju“, pojasnili su.

Kada je reč o intervenciji države, Galetin veruje da je to korektna ponuda.

„Država je izašla sa ponudom od 23 dinara po kilogramu bez PDV-a, sada kada je pšenica oko 21 dinar, a realno možda i manje. Oni uvek izlaze sa cenom koja je za 10 do 15 odsto veća od tržišne cene. Međutim, država nije otkupni centar niti trgovac, ona popunjava svoje robne rezerve. Time može samo da podstakne tržište na neku malo veću cenu, po pravilu se to i dešava, ali kad prođe taj otkup tržište će opet sve uzeti u svoje ruke“, kaže on.

Galetin napominje i da je bitno koliku količinu država planira da otkupi.

„Mora se izaći sa malo većom količinom. Količina od 20.000 ili 30.000 tona je vrlo mala. Ako imate prinos od 3,5 miliona tona, tih 30.000 tona nije ni jedan odsto. Tu dolazi do problema ko će moći da proda i koliko god ta pravila i kriterijumi bili transparentni i jasni biće onih koji neće proći i biće nezadovoljni“, ukazuje on.

Kakve cene pšenice bi bile dobre za proizvođače?

Galetin objašnjva da ako imamo prosečan prinos od pet tona po hektaru, neke kalkulacije govore da je proizvođačka cena, ako se ne uzima zemljište u zakup, negde između 100.000 dinara i 1.000 evra.

„Ako imate pet tona po hektaru, cena od 21 dinar bi bila takva da proizvođač bude negde na nuli. Ali svi se bave poslom da nešto zarade“, naglašava on.

Naš sagovornik pojašnjava da ako se primeni puna agrotehnika u ovakvim relativno dobrim agrometeorološkim uslovima koji su pratili pšenicu cele godine, mora biti prinos najmanje pet tona po hektaru.

„Oni koji ne primene punu agrotehniku, koji su štedeli na đubrivu, na zaštiti… njih kalkulativna cena nije izašla 100 ili 115 hiljada dinara, već 85 ili 90. Njima je onda cena od 21 dinar mala i potrebno im je 24 ili 25 dinara po kilogramu“, objašnjava Galetin.

Šta kažu poljoprivrednici?

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković za Danas kaže da je trenutna situacija drugačija.

„Oni koji su već počeli da skidaju pšenicu kažu da imaju po tri i po tone po jutru. Međutim, to je početak i sve je drugačije od njive do njive i toga kako je odrađena agrotehnika“, objašnjava on.

Matković navodi da nije prvi put da država otkupljuje pšenicu.

„Međutim, nama je najbliže otkupno mesto za robne rezerve na 60 kilometara od Subotice. Pravi poljoprivrednik ovde neće osetiti tu razliku što će neko dobiti 23 dinara, jer će to biti male količine“, ukazuje on.

Što se tiče njihove kalkuacije, Matković naglašava da bez 25 dinara nema šta da se priča.

„Kada platimo uslugu kombajniranja, ulaganja i ostalo, mora nešto i da ostane. Kome je pala kiša i nalila zrno, može da očekuje dobar prinos. Kome je osrednji prinos sa ovom cenom, može da se nada da će biti na pozitivnoj nuli. Kada je pre nekoliko godina bilo 36 dinara, to se osetilo, poljoprivrednici su kupili mehanizaciju i ostalo, uložili su novac u proizvodnju“, podseća naš sagovornik.

Problem je, kako dodaje, što je ovo prvo razduživanje.

„Na jesen mora da uloži da bi se radila jesenja setva, a nisu svi u mogućnosti da kupe za keš, već odu i zaduže se. I sada su to prve pare koje poljoprivrednik dobija od ječma i pšenice i sada mora da se razdužuje“, zaključuje Matković.

Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) za naš portal navodi da po komentarima ljudi iz asocijacije, nisu zadovoljni prinosima.

„Ipak, to sve zavisi od atara do atara. Nije u svim delovima zemlje isto, ali za sada je prinos pšenice manji za nekih 20 do 30 odsto nego prošle godine“, otkriva on.

Kada je reč o kalkulaciji, Jakšić objašnjava da se cene trenutno kreću od 19 do 23 dinara sa PDV-om, a da je proizvođačima, da bi bili na nuli, potrebno oko 25 ili 26 dinara sa PDV-om.

„Mi se nadamo da će cena ići do 30 ili 32 dinara, gde bismo mi mogli da ostvarimo neku zaradu i naplatimo naš rad. To je cena koja je realna i koja bi trebalo da bude na tržištu“, poručuje naš sagovornik.

Mnogi poljoprivrednicu su se, kako kaže, zadužili i da bi došli do novca moraju da prodaju pšenicu.

„Otkupljivači to koriste i nude nisku cenu u startu. To je stvar koja je problematična jer nema organizacije koja bi mogla na to da utiče, već svi gledaju svoj lični interes“, ukazuje Jakšić.

On ističe da je dobro što Robne rezerve izlaze sa nekom cenom i što će oni deo pšenice uzeti za sebe.

„To će podstaći malo otkupljivače da podignu cene. Od kada je krenula ta najava, već imamo firme i otkupljivače koji nude cenu od 23 dinara. Ipak, to nisu velike količine koje mogu drastično da utiču na tržište“, zaključuje Jakšić.