Vlasnici hladnjača podržali su kontrolu njihovog poslovanja, što je najavljeno nakon sastanka proizvođača malina sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, ali su povodom preporuke da otkupna cena bude 250 dinara, ukazali na to da je cena tržišna kategorija i da ne bi trebalo da je bilo ko određuje.
Hladnjačari kažu da u najavi kontrole njihovog poslovanja ne vide bilo kakvu pretnju, već su, kako kažu, veoma zainteresovani da se u lancu otkupa, skladištenja, prerade i plasmana tog voća konačno uspostavi red i utvrdi ko ispunjava uslove da se bavi tom delatnošću.
Na pitanje Danasa da li su hladnjače reagovale na Vučićevu preporuku o ceni, Dragan Vukajlović, predsednik Saveza Srpska malina, koji je predvodio malinare na sastanku sa zamenikom premijera, kaže da to udruženje ima podatke da su otkupljivači pre toga pripremili cene i čekali ishod tog sastanka.
– Mislim da će otkupna cena biti 250 dinara, a ako ne bude, ja se više neću baviti malinom – rekao je Vukajlović, dodavši da će se tek za nekoliko dana znati kakva će biti stvarna reakcija otkupljivača, a potom istakao da Vučićeva najava o kontroli poslovanja hladnjača nije pretnja, već postupak države koji bi trebalo da bude uobičajen.
– Ako su radili pošteno – svaka čast, ali ako nisu neka razmišljaju o tome. Vučić ništa nije naredio, nego je hladnjačama preporučio da otkupljuju malinu po 250 dinara, što smo mi tražili, jer je smanjena količina prinosa u Srbiji, ali i u Čileu i Poljskoj – kaže Vukajlović.
Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, firme koja je jedan od najvećih otkupljivača voća u užičkom kraju, kaže da apsolutno podržava nameru Vlade Srbije da proveri poslovanje hladnjača i da u toj najavi ne prepoznaje bilo kakvu pretnju, već isključivo podršku Vlade Srbije hladnjačama, koje legalno posluju, da se u toj oblasti uvede red, istakavši da cenu određuje tržište.
– Ne znam zašto Vlada uopšte diskutuje o ceni. Mislim da ljudi koji o tome diskutuju nemaju dovoljno podataka da bi se izjašnjavali. Cenu ne određujemo mi, niti bilo ko drugi, nego tržište – rekao je za Danas Ljubojević.
On je poručio da su i vlasnici hladnjača zainteresovani za sastanak sa Vučićem, a potom dodaje da bi proveru poslovanja trebalo odmah započeti.
– To je odlično i u tome podržavano Vladu i tražimo da provere odmah počnu, jer mi to godinama tražimo od države. Ako ne radim kako treba, ne poštujem zakon, imam neprijavljenih radnika, ne plaćam poreze i doprinose i ako sam ostao dužan proizvođačima, neka zatvore moju hladnjaču. Konačno, država mora da uvede red u kompletnom lancu proizvodnje, otkupa, skladištenja i plasmana maline i da se utvrdi ko tim poslom može da se bavi – poručio je Ljubojević.
On je istakao i dodatni problem, na koji je ukazala Evropska unija, i zatražio da se sprovedu mere Evropske komisije, čiji su stručnjaci nedavno kontrolisali higijenu i sledivost u hladnjačama u Srbiji i kompletan lanac proizvodnje. „Posledice nehigijene su hepatitis A i norovirus, sa kojima se u Srbiji borimo poslednjih četiri-pet godina i na tome bi trebalo da insistira Ministarstvo poljoprivrede“, poručio je Ljubojević.
I vlasnik druge velike hladnjače, koji želi anonimnost, takođe pozdravlja proveru kontrole poslovanja otkupljivača i navodi da otkupljivači koji poštuju zakon nema čega da se plaše, ali dodaje da je pre preporuke o otkupnoj ceni Vučić trebalo da se sastane i sa njima, kako bi čuo probleme druge strane.
– Mislim da je Vučićeva preporuka o otkupnoj ceni ishitrena, jer ćemo imati problem plasmana maline, čija se prodajna cena formira na osnovu otkupne cene koja je premašila iznos koji tržište može da prihvati. Zbog toga naši partneri kupuju poljsku malinu, koja je jeftinija, a time gubimo i mi i naši proizvođači“, kaže naš sagovornik.
On ističe da je Poljska prošle godine proizvela 127.000 tona, a Srbija, koja je nekada nudila 90.000, prošle godine je plasirala 55.000 i da će ove godine, najverovatnije, ponuditi iste količine kao lane.
– Prosečna otkupna cena maline u Poljskoj prošle godine bila je 95 centi, a u Srbiji 1,3 evra. Poljska ima odličnu poziciju na tržištu, jer se malina tamo bere u avgustu i to joj omogućava da bude upućena u to koliki je prinos kod nas. Ove godine, u Poljskoj očekuju da sveža malina košta od 75 centi do jedan evro, što znači da će njena prodajna cene biti mnogo niža od cene srpske maline. Međutim, Poljaci će se prilagoditi našim cenama tako što će nuditi 20 do 40 centi ispod cene naše maline i uspeće da prodaju kompletan rod – poručuje naš sagovornik i dodaje da Poljska nema zaliha, dok su zalihe tog voća u srpskom hladnjačama oko 15.000 tona.
Računica o zaradi
Izvozna cena maline zavisi od njene otkupne cene. Realna cena koštanja proizvodnje maline prve klase, takozvanog rolenda, u Srbiji je od 90 do 100 dinara. Realno je da otkupna cena bude 150 dinara, koja bi obezbedila proizvođačima profit od 50 odsto. Na bazi te cene, hladnjače bi mogle da prodaju rolend za 2,20 do 2,40, a griz za 1,80 evra i, kada se sve to uzme u obzir, prosečna prodajna cena srpske maline bila bi od dva do 2,1 evro, što bi hladnjačama obezbedilo profit od sedam do deset odsto – tvrdi vlasnik hladnjače, koji želi anonimnost.
Malinari u Narodnoj skupštini
Dragan Vukajlović, predsednik Srpske maline, rekao je za Danas da je to udruženje dobilo zvanični poziv da se njegovi predstavnici sastanu u petak u 11 časova sa predsednikom Narodne skupštine Srbije i predsednikom Odbora za poljoprivredu republičkog parlamenta, kako bi razgovarali o problemima u malinarstvu i o potrebi da se malina proglasi za strateški proizvod Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
