Zašto potrošači „Crni petak“ u Srbiji smatraju prevarom: „To je klasično obmanjujuće oglašavanje, kazna do dva miliona dinara“

„Crni petak“ uvek pada poslednjeg petka u novembru, pa nas tako ove godine očekuje 28. novembra.

Smanjenje cena i društveni pritisak nas navode na razmišljanje kako je „Crni petak“ dan na koji ipak možemo da priuštimo taj uređaj koji smo želeli cele godine, ili patike koje smo nebrojeno mnogo puta gledali u izlogu, ali nam je cena bila nepristupačna sve do kraja novembra, kada je zbog crnog petka snižena.

Međutim, ta „snižena cena“ često u praksi nije niža od regularne, samo je tako predstavljena, što otvara pitanje koliko zapravo jeftinije može da se prođe kupovinom na ovaj dan.

Da smo daleko od prizora koji su krajem novembra svake godine česti u Americi, prizora potrošača koji u šatorima i po celu noć čekaju ispred prodavnica kako bi kupili proizvode po nižim cenama, pokazuje višegodišnje iskustvo potrošača u Srbiji sa ovim “praznikom”.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas kaže da je „Crni petak“ dan kada su posebno dobri prodajni podsticaji, ali na zapadu.

„Kod nas to nije slučaj. Dok se u inostranstvu prodavci tada oslobađaju zaliha, kod nas i na taj dan gledaju da što više zarade, te se koriste raznim marketinškim trikovima i na taj način gledaju da privuku što više potrošača”, objašnjava ona.

Perinčić ohrabruje potrošače da prijave svaki gest trgovaca koji predstavlja nepoštenu i obmanjujuću poslovnu praksu.

Ona, takođe, podseća i da su u novi Zakon o zaštiti potrošača unete potrebne izmene da se ovakva poslovna praksa spreči, odnosno da će trgovac biti dužan da potrošačima obezbedi katalog u digitalnom obliku putem kog će moći da upoređuju prethodno objavljene i sadašnje cene, kao i da bi ovaj zakon trebalo da bude donesen do kraja ove godine.

Svedoci smo toga da deo prodavaca svake godine uoči ovog dana dižu cene proizvoda da bi ih na „Crni petak“ spustili i prodali po staroj ceni.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” kaže da je ova poslovna praksa “nepoštena i obmanjujuća”.

Iako je ova praksa protivzakonita, mnogi veliki trgovci se njome služe jer donosi profit, a pravih posledica za kršenje zakona nema.

“To je klasično obmanjujuće oglašavanje, prema Zakonu o oglašavanju i obmanjujuća poslovna praksa, prema Zakonu o zaštiti potrošača. Takva praksa se kažnjava sa do dva miliona dinara, međutim mehanizam kažnjavanja je neefikasan”, ukazuje Gavrilović, koji dodaje da ovi slučajevi na prekršajnom sudu najčešće zastarevaju usled angažovanja advokata koji predstavljaju prodavce.

Ovakav vid poslovanja prenet je i u onlajn sferu. Često vidimo prodajne akcije u internet prodaji gde prodavac upozorava potrošača da će akcija nestati ukoliko proizvod ne bude kupljen u kratkom roku, što stvara pritisak na potrošača da pomenuti proizvod kupi.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.