Tri masovna građanska protesta koje je u Podgorici i Bijelom Polju organizovala Unija slobodnih sindikata Crne Gore, Mreža za afirmaciju nevladinog sektora i Studentska unija, izražavajući tako revolt zbog teške ekonomske situacije i poskupljenja struje, izazvala su brojne reakcije i komentare u javnosti. I bez obzira na to s koje strane stižu komentari, da li od predstavnika vlasti, opozicije, NVO, ili studenata, nepodijeljeno je mišljenje da razloga za nezadovoljstvo ima, te da je demokratsko pravo građana da i na ovaj način iskažu nezadovoljstvo.
Različiti stavovi, međutim, iskazuju se kada se postavi pitanje da li takvi protesti mogu nešto promijeniti. Razmišljanje u tom pravcu isprovocirano je i parolama učesnika mitinga da stiže „crnogorsko“ ili „vruće“ proljeće što je izazvalo sumnju da bi, možda, moglo doći do nemira poput onih u arapskim zemljama. Zato smo sagovornike Danasa pitali ima li razloga za strah od „crnogorskog proljeća“ i kakve se promjene mogu očekivati.
Miodrag Vuković, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista, smatra da ne bi bilo dobro ako bi najava vrućeg proljeća značila pokušaj da prestane da funkcioniše pravna država.
– Opasna je teza da će se u Crnoj Gori desiti promjene po ugledu na arapsko proljeće, utoliko pre što ne postoji nikakva sličnost između situacije u Crnoj Gori i one u arapskim zemljama. Prema tome, ako u pozadini nedavnih protesta stoji rušilačka namjera to bi bio udar na ustavni poredak. Ne treba zaboraviti da se teško živi svuda u okruženju, pa i u Crnoj Gori, ali to nije razlog da se teško stanje zloupotrebi u borbi za vlast. Nije tačno da vlast u Crnoj Gori nema osjećaj za korupciju i kriminal na šta nisu imune ni druge zemlje, ali podsjećam da vatru ne gase piromani. U Hrvatskoj, takođe, ima korupcije i kriminala, pa ipak ulaze u Evropsku uniju, u Srbiji se takođe teško živi, pa opet niko ne govori o srpskom proljeću – komentariše za Danas Vuković.
On sugeriše inicijatorima protesta da se organizuju kao političke partije i da učestvuju na izborima koji će biti raspisani za godinu dana. Vuković je siguran da se iza ovih protesta kriju stvarni nosioci projekta. „Stvarni nosioci projekta su one unionističke strukture koje se kriju svuda, koje imaju vođu oličenog ne u pojedincu nego u projektu. Oni trpe Tantalove muke zbog toga što će Crna Gora, kao nezavisna država, ući u Evropsku uniju“, upozorava Vuković. On je poručio organizatorima „crnogorskog proljeća“ da poslušaju Van Rompeja, koji je nedavno izjavio da je Crna Gora šampion demokratije na Zapadnom Balkanu.
Prema ocjeni Milenka Popovića, profesora Univerziteta Mediteran, tri su razloga za nezadovoljstvo koje je kulminiralo protestima. S jedne strane, smatra naš sagovornik, to je ekonomska kriza koja je dodatno uticala na pogoršanje položaja stanovništva, što je doprinijelo da se nezadovoljstvo ovom, već dve decenije nepromenjenom, vlašću dodatno pojača. Osim toga, krug nezadovoljnika se sve više širi.
– Činjenica je da sve veći broj ljudi uviđa da je ova vlast beskrajno korumpirana i da je Crna Gora, zapravo, jedna zarobljena država, te da čekanje da se stvari same od sebe reše ne vodi ničemu dobrom i da se promene moraju nametnuti i vanparlamentarnim delovanjima. Širenju svesti o korumpiranosti vlasti i „okupiranosti“ države najviše su doprineli slobodni mediji, nekoliko uticajnih NVO, posebno MANS, i jedan broj politički neangažovanih intelektualaca. Konačno, činjenica da u organizovanje protesta nije bila uključena opozicija, koju je vlast uspešno brendirala kao „lošu“ i neprijateljsku, doprinelo je da se stekne široko poverenje građana i da na proteste izađe ogroman broj ljudi – kaže Popović.
On tvrdi da se vlast u Crnoj Gori samo izvana može očuvati „jer je tako i došla“ i da se, ukoliko pomoć spolja izostane, može očekivati pogoršanje ekonomske situacije, pa time i slabljenje kapaciteta vlasti „da kupuje socijalni mir i da održava postojeći klijentetski predak“.
– Za očekivati je da dođe do novih, još masovnijih, protesta i energičnijih zahteva za promenama. Upravo zato bi sve ovo trebalo u odgovarajućem momentu artikulisati tako što bi se u tu priču uključila i opozicija. Ali, da bi do promena i došlo treba ići sa zahtevom za formiranje prelazne vlade u koju bi bili uključeni svi oni iz postojeće koalicione Vlade koji se nisu kompromitovali a koji mogu doprineti uspešnoj tranziciji vlasti. Zadatak te vlade bio bi da najpre oslobodi okupiranu zemlju, pre svega kidanjem mreže korupcije i kriminala, reformom pravosuđa i preispitivanjem dosadašnjih privatizacija, a potom da stvori uslove za organizovanje prvih slobodnih i demokratskih izbora u crnogorskoj istoriji. Taj scenario ima izgleda na uspeh pod pretpostavkom da aktuelna vlast, ponovo ne dobije podršku i pomoć od određenih međunarodnih centara moći – zaključuje profesor Milenko Popović.
Ni sociolog politike, Srđa Vukadinović, nema dilemu da razloga za nezadovoljstvo u Crnoj Gori i te kako ima i kao argument navodi nizak kvalitet života većine stanovništva, dok na drugoj strani manjina, koja je svoju dominaciju na društvenoj i političkoj sceni ostvarila ne zahvaljujući svojim stručnim sposobnostima, već uključivanjem u zatvorene neformalne grupe, živi veoma dobro. Tu je i velika nezaposlenost, besperspektivnost mladih ljudi koji u trenutnim okolnostima ne vide mogućnost za ostvarenje svojih životnih zahtjeva.
– Uostalom, neraspoloženje koje je prisutno na svakom koraku kroz svakodnevno ponašanje građana Crne Gore dovoljan je razlog za ispoljavanje nezadovoljstva. Ali ispoljavanje nezadovoljstva na jedan promišljen i racionalan način koji može dati rezultata. Stihijski i neorganizovani protesti nisu pravi odgovor. Naprotiv, oni se mogu samo kontraproduktivno vratiti onima u čije ime se to navodno radi – procjenjuje ovaj analitičar.
On smatra da bi i najmanji protesti u trenutnoj situaciji mogli donijeti suštinske promjene ali da bi uspjeli iza njih mora stajati neka druga zemlja ili međunarodna institucija. Vukadinović u tom kontekstu podsjeća da je iza protesta u Crnoj Gori 90-ih godina stala Srbija.
– U ostalim zemljama iza protesta stoji jedan tehnološki Rajh na čelu sa SAD, Francuskom, Engleskom… Od onih u čije je ime, navodno, izvedena revolucija, pri tom mislim na građane Tunisa, Egipta ili Libije, veoma mali broj ljudi danas odobrava takve aktivnosti. I što je zanimljivo, upravo se sva ta, uslovno rečeno, proljeća kao bumerang okreću protiv građana tih zemalja koji su živeli od svog rada. Iza protesta u Crnoj Gori niko tako moćan ne stoji i zbog toga oni ne mogu dovesti do velikih promjena. Utoliko prije, što dvanaeste godine trećeg milenijuma u CG nisu devedesete 20. vijeka kada se vlast mogla vaninstitucionalno promijeniti – naglašava Vukadinović.
Dezorijentisani revolt
– Protesti u Crnoj Gori ne mogu dovesti do nekih ozbiljnijih promjena, između ostalog i zbog toga što ukazuju na podijeljenost društva. U prilog tome govori i podatak da u Crnoj Gori egzistira desetak nevladinih organizacija, a samo jedna se pojavljuje u ulozi organizatora protesta. Sličan je slučaj i sa sindikalnim organizacijama – samo jedna od njih stala je iza zahteva nezadovoljnih građana i samo stotinak studenata, od ukupno nešto više od 20.000, izrazilo je svoj revolt. Tako dezorijentisani protesti mogu da odgovaraju samo vladajućoj eliti koja će ih, potajno, zdušno podržavati jer im ide u prilog dobijanje još jednog mandata – procjenjuje analitičar Srđa Vukadinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
