Da li bi Nova godina mogla da izvuče lošu turističku godinu?

Na pad broja turista u Srbiji uticalo je više faktora. Kao najčešći razlozi navode se političke i društvene tenzije, koje su i domaćim i stranim turistima bile vidljive kroz proteste, blokade i „Ćacilend“.

Drugi važan razlog jeste inflacija. Cene smeštaja, hrane i prevoza, kao i turističkih aranžmana uopšte, značajno su porasle, dok rast plata nije pratio taj trend, zbog čega su se mnogi građani odricali putovanja.

Jedan od ključnih faktora bio je i uticaj ekonomske krize koja se iz Evrope prelila u Srbiju. U Evropi, ali i kod nas, veliki broj radnika ostao je bez posla, naročito u automobilskoj industriji.

Spoljne i unutrašnje političke i ekonomske tenzije nesumnjivo su se odrazile na stanje u turizmu.

To potvrđuju i zvanični statistički podaci. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u novembru ove godine registrovano 304.461 turista, što je 4,4 odsto manje nego u istom periodu 2024. godine.

Broj stranih gostiju iznosio je 157.010 i bio je manji za 7,8 odsto u odnosu na novembar 2024, dok je domaćih turista bilo 147.451, što je pad od 0,5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ipak, uprkos lošim rezultatima tokom godine, predstavnici Ministarstva turizma i turističkih organizacija kažu za Danas da očekuju da bi novogodišnji i božićni praznici mogli delimično da poprave godišnji prosek.

Oni navode da iako u mnogim gradovima nema organizovanog dočeka, popunjenost hotela i restorana je čak viša od očekivane.

„Najveći broj restorana u potpunosti rezervisan“

Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić kaže za Danas da je tokom većeg dela 2025. godine zabeležen pad broja stranih turista, što će se sigurno, kako dodaje, odraziti i na ukupnu prazničnu tražnju.

Zbog toga su, ističe Kandić, procene ukupne posećenosti na približnom nivou iz prošle godine.

„Ipak, na tradicionalno najtraženijim destinacijama, kao što su Zlatibor i Vrnjačka Banja, popunjenost kapaciteta je veoma visoka, te se očekuje turistički promet uporediv sa prethodnom godinom“, ukazuje Kandić.

Prema njegovim rečima, u pojedinim banjskim centrima zabeležena je izuzetno visoka tražnja, pa je u nekim slučajevima interesovanje gostiju iz Bugarske tokom praznika čak prevazilazilo raspoložive smeštajne kapacitete.

„Iako u većim gradovima nema organizovanih javnih novogodišnjih događaja, ugostiteljski objekti beleže visoku popunjenost, a najveći broj restorana je već u potpunosti rezervisan“, navodi Kandić.

Uoči praznika u Srbiji je, kaže Kandić pozivajući se podatke sistema e-Turista, ubedljivo najviše gostiju iz Turske, a zatim iz Rumunije i Bugarske.

Očekuje se da će ta struktura gostiju biti zadržana i tokom novogodišnjih i božićnih praznika, uz značajno prisustvo turista iz drugih zemalja regiona, posebno iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore, navodi Kandić.

„Očekuje se godišnji pad broja turista od oko tri odsto u Beogradu, ali praznici donose optimizam“

Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović kaže da se u Beogradu tradicionalno beleži rast broja turista u drugoj polovini decembra i prvoj polovini januara, u poređenju sa novembrom i februarom, ali da ukupna turistička godina nije bila naročito uspešna.

„Cela godina, kada govorimo o turizmu, nije bila tako dobra. Na nivou svakog meseca beležen je pad i očigledno je da će i na godišnjem nivou biti pad od oko tri odsto u odnosu na prošlu godinu“, navodi Popović za Danas.

Podaci o broju dolazaka turista tokom novogodišnjih i božićnih praznika biće dostupni tek po završetku tog perioda, zbog čega, kako navodi, još ne može sa sigurnošću da tvrdi da li će biti rasta u odnosu na prošlu godinu.

Ipak, preliminarne ankete koje Turistička organizacija Beograda sprovodi sa hotelima daju razlog za umereni optimizam.

„Prema onome što trenutno imamo, poslednjih nekoliko dana situacija je mnogo bolja nego što smo očekivali. Možemo čak da očekujemo da će decembar i januar, kada je reč o dolasku turista, biti iznad godišnjeg proseka 2025. godine, upravo zbog praznika“, ističe Popović.

Komentarišući odluku da ove godine ne bude organizovanog dočeka Nove godine ispred Narodne skupštine, Popović je rekao da to nije uticalo na interesovanje turista.

„Veoma malo ili gotovo ništa turista nije razočarano zbog toga“, kaže Popović.

Popović navodi da Beograd nije izuzetak, jer ove godine organizovanog gradskog dočeka neće biti ni u Parizu, ni u Sidneju, kao ni u većem broju evropskih gradova, uglavnom iz bezbednosnih razloga.

Kao pozitivnu novinu u ovogodišnjoj turističkoj ponudi Beograda, Popović izdvaja sve veći broj dnevnih novogodišnjih događaja, takozvanih matinea.

„Gotovo da nema restorana, kafića ili prostora koji sutra ne organizuje matine. To je nešto novo u turističkoj ponudi Beograda. Traje već neko vreme, ali je ove godine kulminiralo“, kaže naš sagovornik.

Druga važna novina u ponudi, prema njegovim rečima, jeste disperzija događaja na različitim lokacijama u gradu, što smatra veoma značajnim za posećenost destinacije.

„Različitost događaja za 31. decembar ima presudan uticaj za dolazak turista. Najveći događaj biće na Beogradu na vodi, zbog atraktivnosti kule i vatrometa, ali biće zabava i na drugim lokacijama u gradu. Upravo ta disperzivnost može imati dobar efekat i to je, po mom mišljenju, put napred kada govorimo o proslavi Nove godine“, navodi Popović.

Govoreći o strukturi gostiju, Popović navodi da stranci čine oko 85 odsto od ukupnog broja turista u Beogradu tokom praznika, a da najviše dolaze gosti iz regiona, zatim Turske i Grčke.

Kada je reč o prihodu, Popović kaže da prihod od turizma u Beogradu raste već dve godine zaredom, ali ukazuje da statistički podaci ne daju uvek potpunu sliku.

„Prihodi rastu, ali rastu i cene, i tu treba naći dobru i pravilnu meru“, isitče Popović.

Prema njegovim rečima, Beograd je prošle godine ostvario prihod od turizma u iznosu između 1,3 i 1,4 milijarde evra.

Dodaje da je Beograd podigao gornji nivo ponude otvaranjem novih luksuznih hotela, poput „Sent Ridžisa“ i „Bristola“, čime se, kako kaže, privlače gosti sa „dubljim džepom“.

Kao primer, Popović je naveo da je Beograd tema božićnog broja prestižnog magazina „The Cultured Traveller“, namenjenog publici više platežne moći.