Da li je Srbija zatvoreno tržište za velike evropske trgovinske lance?

Prema njihovom mišljenju, ni nova Uredba o ograničenju marži neće doneti dugoročno niske cene hrane i ostale robe, pre svega, jer je oročena na šest meseci.

Sledeći razlog jeste što su propisane kazne za kršenje ove uredbe preniske u odnosu na profite koje ostvaruju trgovinski lanci, ali i zbog toga što će trgovci uvek naći način da zarade.

Zbog toga ističu da je jaka konkurencija, koja bi donela ozbiljnu tržišnu utakmicu, jedino dugoročno rešenje za suzbijanje visokih cena u Srbiji.

I dok u zemljama regiona – od Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine do Crne Gore – posluju neki od najvećih trgovinskih lanaca u Evropi, među kojima su Kaufland, Carrefour, CBA, Tesco, Aldi, u Srbiji nijedno od ovih imena nije prisutno.

Jedini veliki evropski trgovinski lanac koji je u poslednjih nekoliko godina ušao na naše tržište bio je Lidl. Od njega se očekivalo da će sniziti cene, ali sagovornici Danasa kažu da se i on prilagodio uslovima na našem tržištu i prihvatio visoke cene.

Prema podacima portala GourmetPro, deset najvećih evropskih trgovinskih lanaca u 2024. godini bili su: Schwarz Group (njeni brendovi su Lidl i Kaufland), Rewe Group, Aldi, Tesco, Carrefour, Edeka-Gruppe, E. Leclerc, X5 Retail Group, Intermarché i Magnit.

Kao što vidimo, od deset najvećih trgovinskih lanaca u Evropi, u Srbiji je prisutan samo Lidl.

Zašto zaobilaze Srbiju?

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“, Dejan Gavrilović, ne veruje da veliki evropski trgovinski lanci zaobilaze Srbiju zato što je malo tržište.

„Pre bih rekao da nas zaobilaze zato što smo neuređeno tržište, a sumnjam da nekome to i ne odgovara. Postojeći trgovinski lanci zarađuju dobro. Pet najvećih ostvari profit i do 100 miliona evra godišnje. Deluje kao da tu ima dosta mogućnosti da, u jednoj korumpiranoj zemlji kao što je Srbija, izlobiraju kod nadležnih da otežaju dolazak prave konkurencije“, pretpostavlja Gavrilović.

Na pitanje ko u Srbiji odlučuje o tome ko će doći na naše tržište, Gavrilović odgovara da nema čvrste dokaze, ali to je nadležnost Ministarstva trgovine, ali je moguće da se pita čak i vrh vlasti.

Naglašava da se o tome zašto trgovinski lanci ne dolaze malo zna, te da se može samo pretpostaviti da možda nisu zainteresovani da uđu na ovo tržište, da su se možda raspitivali i poslali pismo o namerama, ali im je neko skrenuo pažnju da nisu dobrodošli. A možda je, kako kaže, i nešto treće, vezano za ekonomske razloge.

„Mada, kao što sam već naveo, sumnjam da, recimo, za Kaufland i Aldi nismo važno tržište. Mi smo tržište od 6,5 miliona stanovnika, gde pet trgovinskih lanaca napravi profit i do 100 miliona evra. Zbog toga mislim da Srbija ima potencijal za nekog ozbiljnijeg igrača“, naveo je Gavrilović.

Naš sagovornik podseća na to sa kakvim se problemima suočavala Ikea pre dolaska na naše tržište, i da bi to mogao da bude slučaj i kada je reč o dolasku velikih trgovinskih lanaca.

„Godinama se govorilo da im je tražen reket da bi ušli na tržište. Nisu pristali, i zato su godinama odlagali dolazak. Kada su konačno došli, došli su po poštenim uslovima“, rekao je Gavrilović.

Međutim, profesor Ekonomskog fakuleta u Beogradu Goran Petković smatra da je Srbija ipak malo i nedovoljno atraktivno tržište, tako da mnogi veći biznisi pokušavaju da rade na tržištima koja se više isplate nego tržište Srbije.

„Zbog toga je i bilo neophodno u početku davati subvencije stranim investitorima da dođu i otvore svoje kapacitete u Srbiji, ali su ipak neki veliki svetski maloprodajni igrači došli na ovo tržište kao što je Ahold Delez ili Lidl (ali samo sa jednim svojim formatom, dok Kaufland nikada nije došao). I Metro je došao na tržište Srbije, ali samo sa jednim formatom, dok, recimo, studija opravdanosti za ulazak Praktikera na naše tržište nije dala pozitivan rezultat“, kaže Petković za Danas.

I profesor Petković ističe da konkurencija jeste za sada najbolji mehanizam za regulisanje tržišta.

Zbog toga je, smatra, korisno podstaći strane konkurente da dođu na naše tržište i dodatno razviju kanale marketinga uz neke druge podsticajne mere, kao što su povoljniji propisi, poreske olakšice, podsticaji za one koji edukuju domaće dobavljače da pripreme proizvode spremne za evropske trgovce i tome slično.

„Odsustvo konkurencije drži cene visoko, a kazne iz Uredbe su preblage da bi išta promenile“

Predsednica Upravnog odobra Republičke unije potrošača Vesna Perinčić kaže za Danas da na srpskom tržištu i dalje dominira mali broj velikih trgovinskih lanaca, što im, kako navodi, omogućava da se lako dogovore.

„I Komisija za zaštitu konkurencije je jasno utvrdila da trgovinski lanci ne poštuju zakone konkurencije, odnosno da nema konkurentske utakmice. Komisija je utvrdila da su kod njih cene identične, kako u redovnoj, tako i tokom akcijskih sniženja, dakle, oni se međusobno dogovore i tako nastupaju na tržištu“, navodi Perničić.

Zbog toga ističe da je veći broj trgovinskih lanaca preko potreban tržištu Srbije kako bi cene hrane i ostalih proizvoda bile dugoročno niže.

„Kada postoji veći broj aktera, teže je uspostaviti dogovor, a time je i konkurencija zdravija. Konkurencija bi bila dugoročno rešenje i to je jedini zdrav način da se uspostave odnosi na tržištu“, kaže naša sagovornica.

Na pitanje zašto poslednji veliki trgovinski lanac koji je došao u našu zemlju nije promenio tržištu utakmicu, Perinčić odgovora da je i on u početku krenuo sa dobrim, konkurentskim cenama, ali je problem što se brzo prilagodio lokalnim uslovima.

„Kada vide kako se drugi ponašaju, koje su cene, onda se i oni prebace na takve uslove i cene. Tako da je u početku i taj trgovinski lanac bio apsolutno konkurentan i vremenom je i on promenio ponašanje u odnosu prema potrošačima“, dodaje Perničić.

Osvrćući se na aktuelnu Uredbu o ograničenju marži, Perinčić ističe da je ona vremenski ograničena, a kaznene mere nedovoljno stroge da bi uticale na dugorčno snižavanje cena.

„Kazne su svedene na 300.000 dinara, dok je prethodna Uredba o ograničenju osnovnih životnih namirnica predviđala kazne i do dva miliona. Prethodna Uredba je omogućavala zabranu obavljanja delatnosti za pravno lice do godinu dana, a sada je ublaženo time da će biti kažnjeno odgovorno lice“, ukazuje Perničić.

Perinčić zaključuje da je ključ u sankcijama i da će se privredni subjekti u svom ponašanju ravnati prema tome kakve su kaznene mere propisane.