foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Nemačka istraživačka agencija „Data Pulse Research“ obratila se portalu „Danas“, ukazujući da se predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić pozvala na njihovo istraživanje o penzijama kada je izjavila da „penzioneri u Srbiji žive bolje nego oni u Nemačkoj i Luksemburgu“, o čemu je „Danas“ nedavno pisao.
Međutim, iz ove agencije su naveli da se Brnabić u svojoj izjavi oslanjala samo na jedan aspekt njihove analize, a ne na celokupan kontekst istraživanja.
„Kako bi vaši čitaoci mogli da se detaljnije upoznaju sa temom i formiraju svoj utisak o našoj analizi, bili bismo zahvalni ako biste dodali ‘Data Pulse Research’ kao izvor i direktan link ka našem istraživanju“, naveli su iz ove agencije za „Danas“.
U nastavku prenosimo deo ovog istraživanja.
Prosečna bruto penzija u Srbiji najniža u Evropi
Istraživanje je pokazalo da se državne penzije u Evropi značajno razlikuju. Prosečna godišnja bruto penzija u 2023. godini (analiza je rađena prema podacima iz te godine) kretala se od 4.000 do 34.000 evra, dok je prosečna vrednost u EU iznosila oko 17.300 evra.
Analiza je pokazala da su penzije u Srbiji najniže u Evropi. Prosečna bruto godišnja penzija u Srbiji 2023. godine iznosila je oko 4.200 evra, što je stavlja na dno evropske lestvice. Ispred Srbije po najnižim penzijama su Bugarska i Crna Gora.
S druge strane, najviše prosečne bruto penzije u 2023. imali su: Luksemburg (oko 34.000 evra), Danska (oko 30.000 evra) i Norveška (29.000 evra).
Velike ekonomije poput Nemačke (19.138 evra), Španije (19.844 evra) i Francuske (19.756 evra) bile su oko evropskog proseka.
U istraživanju je objašnjeno da se ove brojke odnose isključivo na državne penzije (ne uključuju penzije zbog smanjenja radne sposobnosti ili penzije za udovice i udovce) i ne obuhvataju penzije iz radnih ili privatnih fondova.
Ana Brnabić ovaj podatak nije istakla.
Kupovna moć podiže Srbiju na lestvici
„Iznenađujuće je baciti pogled na penziju u Luksemburgu (oko 34.000 evra) i zaključiti da su penzioneri tamo osam puta ‘bogatiji’ od onih u Srbiji. Međutim, ovaj nominalni pristup priča samo deo istine“, navodi se u istraživanju.
U istraživanju su objasnili da nominalni iznosi pokazuju situaciju u određenoj zemlji, ali nisu pogodni za upoređivanje između država zbog različitih troškova života.
„Da bismo razumeli pravu vrednost prosečne penzije, moramo se zapitati šta se za taj novac zapravo može kupiti“, naveli su istraživači.
Prema analizi standarda kupovne moći, penzioneri u Srbiji mogu relativno lakše pokriti svoje troškove, po čemu je bolja od Hrvatske, Slovenije, Norveške, Luksemburga, Nemačke, pokazalo je istraživanje.
„Zemlje sa niskim nominalnim penzijama, poput Srbije i Bugarske, približavaju se sredini raspodele kada se uzme u obzir kupovna moć, dok se zemlje sa visokim penzijama, poput Luksemburga i Danske, takođe približavaju sredini, smanjujući razliku u nominalnim vrednostima“, piše u istraživanju.
Upravo je ovo deo analize na koji se pozvala Ana Brnabić.
U Srbiji penzija pokriva 75 odsto troškova života
Istraživačka agencija „Data Puls“ analizirala je i navike trošenja u periodu 2005–2020, prilagođene cenama iz 2023. godine.
Luksemburg je najskuplja zemlja za starenje, sa prosečnim godišnjim izdacima osoba starijih od 60 godina od 52.168 evra.
Bugarska i Rumunija su na drugom kraju skale, sa prosečnim troškovima od 4.558 evra, odnosno 4.772 evra godišnje. U Srbiji troškovi iznose oko 5.600 evra.
Dalje istraživanje pokazuje da za većinu Evropljana državna penzija nije dovoljna da pokrije sve troškove starosti. U 24 od 30 zemalja prosečna penzija značajno zaostaje za stvarnim troškovima, a među njima je i Srbija.
Zemlje gde penzija premašuje prosečne troškove su Rumunija (+21%), Češka (+18%), Poljska (+4%) i Španija (+3%). Bugarska i Danska pokrivaju troškove gotovo u potpunosti (manje od 10% razlike).
U ostalim zemljama penzija ne pokriva prosečne godišnje izdatke, pa tako ni u Srbiji, gde prosečna penzija pokriva oko 75 odsto troškova života.
Ni ovaj podatak Ana Brnabić nije iznela.
Na šta se penzija najviše troši u Srbiji, a na šta u Luksemburgu?
Istraživanje je analizirao i na koje troškove najviše odlaze penzije evropskih penzionera. Dodaje se da oko polovine ukupnih troškova u penziji odnosi se na samo dve oblasti: stanovanje (uključujući troškove vode, gasa i struje) i hranu i piće.
Ostatak budžeta raspoređuje se na zdravlje, saobraćaj, slobodno vreme, putovanja, kao i umerene troškove uživanja, poput duvana i alkohola. Obrazovanje zauzima najmanji udeo u ukupnim troškovima ove starosne grupe.
Ako se pogleda tabela „Data Pulsa“, srpski penzioneri 34 odsto penzije koriste na troškove za stan, vodu, struju, gas i ostale komunalije, zatim 30 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, šest odsto na prevoz, tri odsto na slobodno vreme i kulturu, četiri odsto na nameštaj i kućne aparate, na zdravstvene usluge troše pet odsto od penzije, tri odsto na odeću i obuću, dva odsto na hotele i restorane, četiri odsto na alkohol i duvan.
S druge strane, penzioneri u Luksemburgu na troškove stanovanja troše 38 odsto penzije, na hranu i bezalhonolna pića samo 10 odsto, na prevoz 12 odsto, na slobodno vreme i kulturu sedam odsto, na nameštaj i kućne aparate šest odsto, na zdravstvene usluge tri odsto, na odeću i obuću četiri odsto, na restorane i hotele sedam odsto, na alkohol i cigarete dva odsto.
Ovi podaci pokazuju da penzionerima u Srbiji većina penzije ide na pokrivanje osnovnih troškova stanovanja i hrane. Računi za struju, gas, vodu ili nabavku drva za ogrev čine najveći deo troškova (više od 60 odsto), zbog čega za hotele, restorane i slobodno vreme ne ostaje novac.
S druge strane, penzioneri u Luksemburgu takođe izdvajaju veliki deo prihoda za stanovanje, ali značajno više troše na hotele, restorane, putovanja i kulturne aktivnosti.
Iako im možda nominalno deluje teže da pokriju sve troškove, razlog je što su navikli na luksuzniji životni standard, dok su penzioneri u Srbiji navikli na „preživljavanje“.
Ni ovaj deo istraživanja Ana Brnabić nije iznela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
