Deset dana na Egejskom moru kao pet u Pirotu

Kretanja na turističkoj mapi odavno nemaju neku veliku logiku, ali kada se sve sabere i oduzme ne čudi zbog čega će Srbija još dugo za mnoge njene građane ostati neotkriveno prirodno i kulturno bogatstvo. Mladi bračni par iz Zemuna je svoj odmor ove godine odlučio da provede u Srbiji, a upravo su ova dva grada na istoku i jugu zemlje odabrali za krajnje destinacije. Provod je bio neobičan, lep, ali i skup. „Noćenje sa doručkom u Zaječaru koštalo nas je 2.800 dinara, ostali smo sedam dana, u Pirotu smo se zadržali kraće i platili 3.500 dinara noćenje“, priča Dijana K. U oba slučaja bili su ako ne jedini onda malobrojni gosti, a turistička ponuda ni u jednom gradu nije na zavidnom nivou. Zaječar nudi izlet do Feliks romulijane, gde zbog radova još uvek ne može mnogo toga da se vidi. Grad ima i bioskop, u kom se film pušta ukoliko „gazda svrati te večeri“. Za sedam dana koliko su oni proveli tamo gazda se nije pojavio ni jednom, iako je plakat na vratima bioskopa uredno pozivao na projekciju filma „danas u 21 sat“. Samo je Popova plaža lepo sređena, kaže Dijana, ali kupanja ni tu nema. Slično je bilo i u Pirotu. I ono nešto što može da se vidi u gradovima u Srbiji poput ova dva je uglavnom nesređeno ili je renoviranje nekad davno samo započeto. Sve je još daleko od onog nivoa koji bi mogao u nekoj ne tako dalekoj budućnosti da zadovolji turiste ne samo domaće, već i strane. Na nivou su jedino cene koje sasvim dobro pariraju evropskim. Ili su čak i „jače“.

Ponovo otkrivena Španija pre svega Kosta Brava i Ljoret de Mar sada postaju sve traženiji među srpskim turistima, a upravo je letovanje na ovim mestima cenovno jednako boravku u turistički još uvek nerazvijenim delovima naše zemlje. Grčka u ovoj raspodeli snaga nema konkurenciju jer je ubedljivo najjeftinija.

Letovanje na severu ove zemlje preuzelo je od Crne Gore epitet „paradajz turizma“, a desetak dana na Halkidikiju, može da se nađe za 170 do 180 evra u sezoni, a u septembru i za svega stotinak evra. Katerini, nedaleko od Soluna, posebno Paralija i Olimpik Bič odavno su budzašto, a već sada apartmani se izdaju za 100 do 140 evra za deset noćenja, sa prevozom. Odnosno deset dana u Grčkoj dođe otprilike isto kao pet dana u Pirotu. I zato ne čudi što niko ne želi da se više posveti upoznavanju zemlje u kojoj živi. Naravno, neke destinacije u Srbiji, poput popularnih banja Vrnjačke ili Sokobanje, da ne pominjemo Zlatibor i Kopaonik još su skuplje, a dnevni aranžman u proseku je od 35 ili 40 evra do čak 100 evra. Najveća prednost domaćeg turizma je što je sve blizu i što se lako i relativno jeftino stiže sopstvenim prevozom.

Prema podacima Ministarstva ekonomije Srbiju je u prvih pet meseci ove godine posetilo više od 779.000 turista, a najveći je broj domaćih, čak 67 odsto. Devizni priliv je nešto veći od 300 miliona dolara i to je za nekih 12 odsto više nego prethodne godine, ali nema sumnje da se najveći deo ovih sredstava u budžet sliva zahvaljujući isključivo velikim festivalima poput Guče i Egzita, i od poseta Beogradu i Novom Sadu, dok je doprinos ostalih destinacija gotovo zanemarljiv.

Đavolja Varoš – Čudo prirode

Do skora su banje u Srbiji bile omiljena destinacija domaćih, i naročito malobrojnih stranih gostiju. Poslednjih godina situacija se sve više menja, pa iako Vrnjačka banja, Sokobanja, kao i Kopaonik i Zlatibor beleže odličnu posećenost tokom cele godine, nekada nepoznate turističke destinacije postaju sve dominantnije. Jedna od njih je, zahvaljujući pre svega dobroj marketinškoj kampanji i učestvovanju u trci za jedno od svetskih prirodnih čuda i Đavolja Varoš, koja se nalazi na 27 kilometru od Kuršumlije, a 288 kilometara južno od Beograda. Figure koje je priroda izvajala i dva izvora jako kisele vode postali su atrakcija za mnoge turiste.

– Imali smo od početka godine do 1. avgusta 24.000 posetilaca i još desetak hiljada, ako u to računamo goste iz okoline. Većina koja dođe smeštena je u Prolom banji nedaleko odavde – kaže za Danas upravnik lokaliteta Đavolja Varoš Radoje Stepanović. Smeštaj u Prolom banji, u kojoj su, kako kaže naš sagovornik, kapaciteti trenutno popunjeni, je oko 2.700 dinara za polupansion. Banja ima 440 ležaja, ali smeštaj za one koji sada žele da dođu može da se nađe i u okolini. Stepanović kaže da je i dalje najviše domaćih, da je 20 odsto stranaca ali da broj iz godine u godinu raste.

U Đavolju Varoš posetioci dolaze na jedan dan, ili u kombinaciji sa Prolom banjom, na vikend. Za one koji idu su sopstvenom aranžmanu, a najviše je takvih, trodnevni izlet do Banje i Đavolje Varoši koštao bi oko 11.000 do 12.000 dinara. Lj. B.

Đavolja Varoš – Prolom banja

Udaljenost od Beograda: 288 kilometara

Smeštaj: 2.700 dinara polupansion

Prevoz automobilom: oko 5.500 dinara

Viminacijum – Stari rimski grad

Srebrno jezero, s posetom starom Rimskom gradu je odavno popularna destinacija naročito za đačke ekskurzije. Tri dana smeštaja na Srebrnom jezeru koštaju u proseku od 4.200 do 5.200 dinara. U blizini jezera smeštaj može da se nađe i po ceni od 1.500 do 2.000 dinara.

Naravno, na Srebrno jezero turisti, kažu u turističkoj organizaciji, dolaze na nekoliko dana, a ponuda se zasniva pre svega na poseti Viminacijumu. Cena ulaznice na sve tri lokacije starog grada je 200 dinara, ili 100 dinara za decu i odrasle. U blizni Viminacijuma je i Golubačka tvrđava, u koju može da se uđe za 50 dinara.

U Turističkoj organizaciji Veliko Gradište kažu da smeštaj može da se nađe i za 1.000 dinara, a jedna od opcija, naročito popularnih za mlade je kamp-naselje sa 500 kamp-kućica i 150 šatora, za koje treba izdvojiti do 300 dinara dnevno. Ono što je svim manje razvijenim turističkim destinacijama u našoj zemlji zajedničko jesu nešto niže cene pića i hrane, a ručak za četvoročlanu porodicu ne bi bio više od 15 evra.

Kupanje u jezeru i poseta Rimskom gradu nisu jedino što ovaj deo istočne Srbije ima da ponudi. Sve vIše njih želi da vidi termalnu banju Ždrelo kod Petrovca, krstarenje Dunavom naročito je zanimljivo strancima, a u ponudi je i poseta crkvi svetog Nikole u Kisiljevu, u kojoj je oltar naslikao Živko Pavlović, deda čuvene požarevačke slikarke Milene Pavlović Barili. Lj. B.

Srebrno jezero – Viminacijum

Udaljenost od Beograda: 115 km

Smeštaj: od 1.000 do 2.000 dinara

Prevoz automobilom: oko 2.500 dinara

Dvorci Vojvodine

Dugo osim Palića, Fruške gore i Deliblatske peščare ništa drugo u Vojvodini nije važilo za turističku destinaciju. Poslednjih godina, nekoliko lokaliteta u srednjem Banatu iskočilo je u prvi plan, pa su sada Carska bara, zaštićen prirodni rezervat i dvorci porodice Dunđerski, postali prava atrakcija.

Ukoliko se neko odluči na organizovan obilazak i to postoji, vikend košta oko 130 evra, kreće se obilaskom Carske bare čamcima, a nastavlja posetom selu Belo Blato i Kaštelu u Ečki.

Drugi dan rezervisan je za šetnju po Zrenjaninu i poseti dvorca Fantast, nedaleko od Bečeja. Ovaj dvorac porodice Dunđerski izgrađen je dvadesetih godina prošlog veka u stilu neogotike. Poznati vojvođanski veleposednik je dvorac zaveštao Matici srpskoj, a turisti danas dolaze tamo ne bi li videli zanimljivu građevinu, ali i ergelu u kojoj je oko 80 konja. Smeštaj u apartmanu je oko 70 evra. Ali postoje i druge opcije. Oni koji dolaze automobilom, u Zrenjaninu mogu da nađu hotelski smeštaj za 30 do 40 evra.

Do ovih lokaliteta ne postoji direktan prevoz, automobilom se stiže za manje od dva sata od Beograda, a povratna autobuska karta je oko 1.000 dinara. Lj. B.

Udaljenost od Beograda: 74 kilometra

Smeštaj: od 3.000 dinara

Prevoz automobilom: 1.000 dinara