Đedović Handanović: Rafinerija u Pančevu nastaviće da radi do 25. novembra

Đedović Handanović je to izjavila tokom razgovora sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Anet Kjobe. Kako je saopšteno iz Ministarstva, teme su bile energetska bezbednost, situacija u naftnom i gasnom sektoru i investicije u sektoru rudarstva i energetike.

„Rafinerija nafte u Pančevu će nastaviti nesmetano da radi do 25. novembra. Nastavljamo da pratimo situaciju na tržištu. Naša skladišta obaveznih i robnih rezervi su puna kao i NIS-ova kako bi se sprečili bilo kakvi poremećaji na tržištu”, rekla je Đedović Handanović.

Prema rečima ministarke, situaciju dodatno usložnjavaju sankcije naftnoj kompaniji Lukoil, koja posluje u Srbiji i koja ima licencu za redovno poslovanje do 21. novembra tekuće godine, kao i požar u MOL-ovoj rafineriji u Mađarskoj.

„Svakodnevno razgovaramo sa naftnim kompanijama koje su prisutne na našem tržištu, o stanju na tržištu, izazovima i sigurnosti snabdevanja. Povećavamo uvoz naftnih derivata, iako imamo razna ograničenja za transport i logistiku derivata. Takođe, NIS će povećati količine za snabdevanje manjih pumpi, kao jednu od mera ravnomernog snabdevanja, ali preuzimamo i druge mere“, navela je ministarka.

U toku pregovori sa Rusima o gasu

Ministarka je rekla da su u toku pregovori o dugoročnom ugovoru o snabdevanju prirodnim gasom iz Ruske Federacije, kao i da neće biti poremećaja u snabdevanju.

„Bezbedni smo što se tiče snabdevanja prirodnim gasom tokom ove grejne sezone, jer smo na vreme napunili naše skladište i nastavili da skladištimo gas u Mađarskoj, sada imamo uskladištenih oko 534 miliona kubika gasa. Radimo i na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, tako da će naredne godine minimalni kapacitet skladištenja u Srbiji biti 750 miliona metara kubnih gasa“, rekla je ministarka, a saopšteno iz Ministarstva.

Ujedno, kako je dodala, Srbija nastavlja da diversifikuje pravce snabdevanja i gradi nove interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

„Srbija neće biti bez gasa, toplane će imati dovoljno energenata, imamo 67.000 tona mazuta u državnom vlasništvu, a u EPS-u ima
57.000 tona, dok nastavljamo da pregovaramo o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Gaspromom”, navela je ona.

Đedović Handanović je navela da prioriteti u planu investicija ostaju povećanje proizvodnih kapaciteta, pre svega iz obnovljivih izvora, diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz izgradnju skladišta i jačanje prenosnih kapaciteta.

„Gotovo su udvostručeni kapaciteti iz solara i vetra u poslednje dve godine, završili smo gasnu interkonekciju sa Bugarskom, nastavili sa izgradnjom Transbalkanskog koridora i završili novi termo blok u Kostolcu koji je najviše značio za energetsku bezbednost prethodne zime. Među projektima koji su u završnoj fazi pripreme najznačajniji je projekti RHE Bistrica, gde će uskoro početi pripremni radovi. Ujedno, pripremamo izgradnju gasnih elektrana i razmatramo uvođenje nuklearne energije, jer nam je potrebna bazna energija da bismo se bezbedno snabdevali u godinama ispred nas. Što se tiče nuklerne energije, u ovom trenutku razgovaramo sa različitim partnerima i posvećeni smo pre svega izgradnji naših institucionalnih kapaciteta”, rekla je ministarka.

Ministarka je naglasila da će mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika (CBAM) imati značajan uticaj na poslovanje Elektroprivrede Srbije.

Pažljivo se, kako je dodala, analiziraju i optimizuju troškovi EPS-a, kako bi se nesmetano nastavilo sa planom investicija.

Đedović Handanović je navela i da je uvoz električne energije bio planski i uslovljen istorijski lošom hidrologijom, zbog koje je Elektoprivreda Srbije trgovala na berzi kada su cene niske i čuvala sopstvene zalihe uglja i hidropotencijale na maksimalnom nivou.

Sastanku u okviru Misije MMF-a, prisustvovali su i direktori energetskih preduzeća i stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Lev Ratnovski.