ĐELIĆ: Ceh krize plaćaju zemlje Zapadnog Balkana

U izlaganju i raspravi u Centru za evropsku politiku u Briselu Đelićje primetio da nove članice EU koje su zapale u finansijske teškoće lako dobijaju desetine milijardi evra pomoći. Ukazao je i na činjenicu da je EU s Ukrajinom postigla dogovor o ulaganju više milijardi evra u sistem prenosa ruskog gasa u Evropu, dok Srbija i zapadnobalkanske zemlje, iako teško pogođene gasnom krizom, nisu dobile nijedan evro za dogradnju skladišta gasa i gasovoda.

U raspravi na temu da li je Zapadni Balkan „unutar ili izvan EU“, Đelićje primetio i da su neprihvatljive tvrdnje nekih vodećih snaga u EU da sada samo Hrvatska može u članstvo Unije. „Naš predlog je da polovinu budžetskog deficita Srbije, za koji Međunarodni monetarni fond smatra da može dostići šest odsto bruto domaćeg proizvoda, otkloni srpska vlada, a ostatak međunarodne banke i institucije. To uključuje i predlog, koji razmatra Evropska komisija, da se 120 miliona evra izdvoji iz programa IPA za pomoćEU balkanskim zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji. Deficit bi mogao dostići 1,8 milijardi evra. Deo troškova bi se pokrio i iz očekivanih prihoda od privatizacije u Srbiji, pa i pozajmica na tržištu kapitala, tako da srpska vlada obezbedi 900 miliona evra, a isto toliko bi trebalo da se dobije od EU i međunarodnih finansijskih ustanova, uključujući privatne evropske banke u Srbiji koje su dosad ostvarile zamašne dobiti“, istakao je Đelići dodao da vlada u Beogradu očekuje da filijale ovih banaka iz zemalja „evrozone“ u Evropskoj uniji, takođe, odlože u ovoj godini dospele dugove privatnih srpskih firmi od oko pet milijardi evra.

Potpredsednik srpske vlade je ukazao i da takva očekivanja „i te kako imaju smisla“, pošto je bankarski sistem u Srbiji jedan od najuspešnijih u Evropi, pa je raspoloživi kapital u filijalama banaka u Srbiji tri puta veći nego, recimo, u Mađarskoj. „Dve trećine trgovine Srbije se odvija sa članicama Evropske unije, a ostatak sa regionalnom zonom slobodne trgovine i drugim zemljama, dok je u poslednje tri godine 75 odsto direktnih stranih ulaganja u Srbiju, a to je deset milijardi evra, došlo iz država EU. Srbija je otud činjenički, ako ne i pravno, većdeo Evropske unije. Zato svaki paket unutar Evropske unije za podršku zemljama koje zapadnu u teškoće zbog finansijsko-ekonomske krize, mora obuhvatiti Srbiju i Zapadni Balkan“, naglasio je Đelić.