Naš region je u zamci dvostrukog deficita – deficita tekućeg računa (u proseku sedam odsto) i budžetskog deficita (u proseku preko četiri odsto). Uz rastuće spoljne i javne dugove i nefleksibilne monetarne politike, region nema makroekonomskih instrumenata ni snage da značajnije ubrza ekonomski rast i smanji siromaštvo kroz velike razvojne projekte.
Sve to Zapadni Balkan čini ekonomski, politički i socijalno ranjivim, što slabi otpornost regiona na eksterne šokove i kretanja u svetskoj ekonomiji. Osnovna uporišta njegove veće otpornosti na te šokove, kao i za dinamiziranje ekonomskog rasta su snaženje makroekonomske stabilnosti i jačanje konkurentnosti – rekao je juče u Bečićima premijer Crne Gore Milo Đukanović otvarajući regionalni skup „Efikasnost pristupanja EU i unapređenje regionalne konkurentnosti“, koji su organizovale privredne komore i savezi ekonomista Srbije i Crne Gore.
Đukanović je naglasio da se konkurentnost ekonomija Zapadnog Balkana slabo poboljšava, a jedno od ključnih ograničenja je nedovoljno razvijena infrastruktura. Da bi se to prevazišlo, potrebno je čvršće povezivanje zemalja regiona u zajedničkim projektima.
– Kvalitetna saobraćajna, energetska i telekomunikaciona infrastruktura je preduslov kako ravnomjernijeg razvoja unutar ekonomija regiona, tako i kvalitetnijeg ekonomskog povezivanja između ekonomija Zapadnog Balkana – rekao je Đukanović naglašavajući da bi „evropske integracije i Berlinski proces mogle postati važan akcelerator realizacije zajedničkih infrastrukturnih projekata zemalja Zapadnog Balkana u funkciji rasta konkurentnosti“.
Prema rečima predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, strukturne reforme ključne su za razvoj privrede u celom regionu.
– Svetska kriza 2008. je jasno ogolila suštinu problema naših ekonomija, njihovu strukturnu neefikasnost u kojoj dominira sektor razmene i usluga. Do tada je problem bio uspešno zamaskiran visokim prilivom stranih investicija, a nakon toga, period krize nije iskorišćen za reforme, već je spas tražen u povećanju javnog duga kako bi se na taj način finansirala potrošnja – rekao je Vlahović naglašavajući da je Srbija ove godine prekinula sa tom praksom i prvi put svoju fiskalnu konsolidaciju zasnovala na merama štednje, što je dovelo do veoma dobrih fiskalnih rezultata.
Najveći napredak Crna Gora i Makedonija
– Prosečna pozicija država regiona u indeksu globalne konkurentnosti 2005. godine je bila 87, a u posljednjem izveštaju 2015. godine 86. U periodu 2005-2015, pojedinačno, najveći napredak su napravile Crna Gora i Makedonija (za 15 mesta). U odnosu na prošlu godinu jedino je Makedonija popravila svoju poziciju i nalazi se na 60. mestu od 140 rangiranih zemalja. Crna Gora je sada na 70. mestu, Albanija na 93, Srbija na 94, a BiH je na 111 – rekao je crnogorski premijer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
