Dobra vest za Moskvu i Ankaru, slaba vajda za Srbiju

Nakon što se odustalo od izgradnje „Južnog toka“ i najave Ruske Federacije da će 2019. godine prestati sa snabdevanjem potrošača „plavim energentom“ preko teritorije Ukrajine, Srbiji bi apsolutno odgovaralo da gas dobija iz pravca Turske jer bi to bilo znatno jeftinije nego da taj energent u našu zemlju stiže sa severa Evrope.

– Nisam optimista kada je reč o toj mogućnosti snabdevanja, jer hipotetički gledano, Srbija i Evropa bi iz pravca Turske mogle da dobijaju dovoljne količine gasa za potrebe potrošača, međutim problem je finansiranje infrastrukture da bi se snabdevanje nesmetano odvijalo. Gasprom će, ako se sporazum o tome postigne, graditi zajednički gasovod sa turskim partnerom što podrazumeva da će ruska ulaganja biti ograničena samo na taj projekat. Da bi Srbija dobila gas iz „Turskog toka“ bilo bi potrebno da se izgradi gasovod kojim bi se gas sprovodio od granice sa Makedonijom. To je veoma skup projekat i ne samo Srbija, već i druge zemlje na maršruti uključujući i Grčku, nisu u mogućnosti da finansiraju taj projekat. Evropska unija nije zainteresovana za to jer bi joj stvorilo velike troškove. Prema tome, mala je vajda za Srbiju od „Turskog toka“ jer za to treba izdvojite ogromnu sumu novca kog jednostavno nema. Reč je o iznosu od oko dve milijarde dolara – navodi naš sagovornik.

On dodaje da u vidu treba imati i protivljenje Sjedinjenih Američkih Država koje su kategorički protiv bilo kog gasnog projekta u Evropi kada je u pitanju ruski gas.

– Kako stvari stoje, ako bude „Turskog toka“, on će biti regionalni gasovod podjednako isplativ i za Moskvu i Ankaru ali istovremeno neće biti i maršruta za potrošače u Evropi. U situaciji u kojoj će Rusija prestati da snabdeva svoje kupce gasom preko Ukrajine, Srbiji jedinu mogućnost da dobija „plavi energent“ predstavljaće „Severni tok 2“. Dobijanje gasa iz tog pravca je tehnički moguće, ali bi bilo i znatno skuplje nego sa „Turskog toka“ ili sadašnjoj trasi iz Ukrajine. Naime, gas bi do Srbije putovao preko većeg broja zemalja zapadne Evrope što bi uvećalo iznos za tranzitne takse – kaže Vuletić.

Prema njegovim rečima jedino pravo rešenje za Srbiju bi bilo odmrzavanje projekta „Južni tok“, preko koga bi Srbija dobijala dovoljne količine gasa a inkasirala bi i novac za budžet naplatom traznzitnih taksi. Međutim, da bi se uslovi za to stekli, potrebno je da dođe do otpoljavanja odnosa Evropske unije i Rusije kao i da se s time slože Sjedinjene Američke Države, navodi Vuletić.

Podsećanja radi, nakon izvinjenja tuskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Moskvi zbog obaranja ruskog borbenog aviona na sirijskoj granici, ponovo je aktuelizovana ideja o izgradnji „Turskog toka“, o čemu svedoči više izjava zvaničnika obe strane na tu temu.

Sve atraktivniji

Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije, ističe da je „Turski tok“ sve atraktivniji za Tursku i Rusiju zbog rastuih troškova tranzita preko Ukrajine. On dodaje da je projektom predviđena izgradnja makar jedne linije gasovoda kojom bi se turskim potrošačima isporučivalo 15,7 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Sporazum o izgradnji gasovoda “Turski tok” je postignut u decembru 2014. godine a svi razgovori na tu temu su prekinuti nakon što su turske vazduhoplovne snage oborile ruski borbeni avion.