Dodatni kriterijumi za uvoz „polovnjaka“

Trgovci su, međutim, ogorčeni zbog toga što su niže carinske stope, koje će rezultirati i padom cena uvoznih automobila u maloprodaji, najavljene u septembru, odnosno tri meseca pre nego što će stupiti na snagu, jer je prodaja od tada drastično smanjena.

– Sniženje carina na uvoz automobila predstavlja dobar potez, jer to znači da će Srbija konačno postati deo civilizovanog sveta i uskladiti svoje carinske stope sa okruženjem, s obzirom na to da smo po visini tog nameta do sada bili lider u regionu. Rezultat harmonizacije odnosa sa Evropskom unijom biće jeftiniji automobili, pristupačniji širem sloju kupaca. Međutim, dinamika realizacije najavljene mere nije dobra, jer će u poslednjem kvartalu godine, kada je inače prodaja automobila najintenzivnija, trgovci zabeležiti pad prometa. To će se odraziti i na poslovanje u narednoj godini, jer treba imati u vidu da srpsko tržište automobila beleži rast od 20 odsto godišnje, a u ovoj godini planovi trgovinskih kuća neće biti realizovani. Takođe, mera će se drastično odraziti i na budžetski priliv, jer je od carina na uvoz vozila i od poreza ostvarivan pristojan prihod, pa mi nije jasno kome je bilo u interesu da snižavanje carinskih stopa objavi unapred. U svim zemljama, kada se država odluči na takve mere, one se objave dan pre početka primene, kako dinamika prometa u toj grani ne bi bila dovedena u pitanje – kaže za Danas direktor predstavništva Tojote za Srbiju Boban Radoičić i naglašava da je prvi put u desetogodišnjem radu u septembru ove godine zabeležen niži promet u trgovini automobilima u odnosu na isti mesec prošle godine.

Raniji pokušaji liberalizacije uvoza automobila nailazili su na žestok otpor u kragujevačkoj Zastavi, ali ovoga puta nije bilo negativnih reakcija, jer i čelnici te firme, kao i nadležni za privredu u gradskoj upravi, nemaju primedaba kad je reč o privredno-ekonomskom, pa i o političkom aspektu te mere. Jasno je, naime, da država posle dolaska Fijata, koji planira da na svetska tržišta izvozi čak 95 odsto predviđene proizvodnje od 300.000 automobila godišnje, nema više razloga da visokim carinskim i poreskim dažbinama štiti srpsku autoindustriju, odnosno domaće tržište. Nije teško pretpostaviti da država ovim potezom namerava da, naplatom carine koju očekuje od povećanog uvoza luksuznijih vozila, popravi situaciju u budžetu, ali i da, s druge strane, primenom Prelaznog sporazuma ubrza proces približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Kragujevačka stručna javnost, međutim, upozorava na ekološke posledice ubrzanog uvoza „polovnjaka“ koji će uslediti posle smanjenja carina. Vladi je zamereno što nije propisala jasne kriterijume za liberalniji uvoz te vrste vozila. Ovo tim pre što je Srbija minulih godina, usled nekontrolisanog uvoza, postala jedna od većih deponija polovnih automobila u Evropi.

– Srbija već ima velike ekološke probleme zbog velikog uvoza polovnih vozila iz Evrope. Najavljenom liberalizacijom uvoza „polovnjaka“, bez jasno propisanih kriterijuma u vezi sa euro standardima, ti problemi u narednom periodu mogu da postanu još veći. Vlada već kasni sa utvrđivanjem tih kriterijuma, a treba imati u vidu da u Evropi od početka naredne godine počinje da važi standard euro 5, koji propisuje smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova na najmanju moguću meru. Kod nas se, međutim, pri uvozu polovnih automobila još uvek primenjuje standard euro 3, koji je u zemljama Evropske unije važio do 2005. godine. Zbog toga bi Vlada, posle donošenja odluke o liberalizaciji uvoza i polovnih automobila, trebalo da propiše dodatne kriterijume prema kojima bi na domaćem tržištu mogla da se prodaju samo ona uvozna vozila koja ispunjavaju euro 4 standarde. U suprotnom, preti nam opasnost da postanemo najveće skladište automobila kojih Evropa želi da se oslobodi, pri čemu ćemo to još i dobro da platimo – kaže za Danas Miljko Kokić, zamenik generalnog direktora Grupe Zastava vozila, zadužen za razvoj.

Da li će pojeftinjenje stranih automobila zbog novih carinskih stopa podstaći prodaju i na taj način nadomestiti „gubitak“ u budžetu još nije izračunato, ali stručnjaci procenjuju da će zastoj u sadašnjem prometu biti nadoknađen u prvim mesecima naredne godine. Činjenica je da po osnovu carina na uvezena vozila, koje su do sada iznosile 20 odsto od vrednosti vozila, a zatim i od poreza na dodatnu vrednost u visini od 18 odsto, koji se obračunava na novoformiranu cenu (kataloška cena uvećana za carinu), država prihoduje značajna sredstva, zbog čega se cena novog vozila, ako se nalazi u maloprodaji i bez trgovačke marže, uvećava za 43 odsto. Treba imati u vidu da su za uvoz stranih vozila u 2007. građani Srbije izdvojili oko 560 miliona evra, a vrednost ovogodišnjeg uvoza već se u prvoj polovini oktobra približila tom iznosu. Prema podacima Uprave carina u prošloj godini uvezeno je 38.375 novih automobila, kod kojih je carinska osnovica iznosila 30,3 milijarde dinara i 46.739 polovnih vozila, sa carinskom osnovicom od nešto iznad 15 milijardi dinara. Državna kasa je od tog iznosa naplatila carinu u vrednosti od oko devet milijardi dinara i PDV u vrednosti od gotovo deset milijardi dinara, ili skoro 240 miliona evra.

Od uvoza 250 miliona evra za budžet

Do prve polovine oktobra ove godine u zemlju je ušlo 35.649 novih vozila, ukupne vrednosti 29,7 milijardi dinara, i 48.847 „polovnjaka“ vrednih oko 15 milijardi dinara. Ukupna vrednost naplaćenih dažbina, carine i PDV-a, kreće se oko 20 milijardi dinara, ili 250 miliona evra. Uvoz iz Evropske unije u prvih osam meseci činio je 80 odsto ukupnog uvoza automobila i iznosio je 377 miliona evra, a vrednost naplaćene carine je 75 miliona evra.

Državna kasa „lakša“ za 20 miliona evra

– U Srbiju se godišnje uveze oko 40.000 novih vozila čija je prosečna cena oko 15.000 evra, što znači da je carina oko 3.000 evra po automobilu, a na tako uvećanu osnovicu treba dodati i porez. U poslednjem kvartalu godine proda se i do 15.000 vozila, međutim ove godine zbog najavljenog snižavanja carinskih stopa promet će biti više nego prepolovljen, pa će i državna kasa, samo zbog nenaplaćenih carina po osnovu uvoza novih automobila, biti „lakša“ za najmanje 20 miliona evra – tvrdi direktor predstavništva Tojote za Srbiju Boban Radoičić.