Dokle se stiglo sa izgradnjom puteva

Kao „prioritet svih prioriteta“, Koridor 10 je pominjala svaka vlada u poslednjih 20 godina. Izgradnja je počinjala još 1997, a zvanično je radove 2008. otvarao i ministar tadašnji Milutin Mrkonjić. Rokovi koje je on postavio probijeni su, kao i još neki posle, a kada će konačno ovaj deo važne evropske putne mreže zaživeti, još uvek se ne zna tačno.

Na sajtu Koridora Srbije, preduzeća napravljenog pre šest godina da rukovodi velikim putnim projektima za koje smo dobili milijarde evra kredita, stoji da je kraj 2015. rok za izgradnju kraka Koridora 10, koji vodi kroz Srbiju od Salcburga, preko Beograda do Soluna.

Međutim, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Biznis tvrde da kraj 2015. nikada nije pominjan kao termin kompletnog završetka Koridora 10.

– Pojedine deonice i na jugu i na istoku biće gotove već ove godine, dok je završetak Koridora 10 planiran krajem 2016. i svi napori se ulažu da se to i ostvari. Uskoro će početi radovi na deonici Srpska kuća – Levosoje što je poslednja deonica koja nije imala zaključen ugovor na Koridoru 10 – ističu u ovom Ministarstvu.

Kako navode, na Koridoru 10 radiće domaće kompanije – „Ratko Mitrović“ i Srbija autoput, a ugovorena vrednost radova je 33 miliona evra. Cilj je, kažu u Ministarstvu, da se što više uposli domaća operativu i ona se stalno poziva da se aktivno, udruženo bori za poslove izgradnje srpskih puteva.

– Poslednjih sedam godina se već gradi ostatak Koridora 10 kao nastavak evropskog puta E-75. Potpisivanjem ugovora za poslednju neugovorenu deonicu, posao konačno privodimo kraju. Trenutno je u izgradnji 161 km autoputa na ovom koridoru, 87 km na istoku i 74 km na jugu – naglašavaju u Ministarstvu.

Oni tvrde da se na domaćim koridorima nikada nije brže radilo kao u prethodnih godinu dana.

– Građevinska sezona traje oko 140 dana zbog čega se kratko vreme mora nadoknaditi radom u tri smene jer posla ima puno. Prošle i ove godine u Srbiji se gradi deset puta više puteva, a Ministarstvo je već potrošilo 60 odsto planiranog budžeta za ovogodišnje projekte koji su ubrzani da bi se nadoknadila nasleđena višegodišnja kašnjenja – napominju u Ministarstvu Zorane Mihajlović. Na njihovom sajtu piše da je na godišnjem nivou od 2004. do 2013. rađeno svega 15 kilometara puta, prošle godine izgrađeno je 60, a samo od početka ove godine čak 150 kilometara puta.

Na pitanje da li plaćamo penale na nepovučena sredstva koja nam odobravaju međunarodne finansijske institucije u Ministarstvu kažu da se sva sredstva za koridore 10 i 11 „povlače u skladu sa realizacijom projekata“, što znači da još nisu povučena sva „imajući u vidu rokove završetka radova na Koridorima“.

Za Koridor 10 Srbija je dobila milione evra od Svetske banke, EIB, EBRD, a sve ukupno za izgradnju ovog puta potrošeno je oko 1,1 milijarda evra. Za Koridor 11, odnosno deo puta od Ljiga do Preljine kredit je dala Vlada Azerbejdžana i to u vrednosti od 308 miliona evra. Taj, trenutno drugi po važnosti koridor u Srbiji, spajao bi Rumuniju, preko Srbije i Crne Gore sa Italijom. Deo koji finansiraju Azerbejdžanci trebalo bi da bude gotov do polovne naredne godine. Deo od Uba do Lajkovca finansira se iz državnog budžeta i to sa 73 miliona evra.

Pre dva meseca mediji su pisali o tome kako plaćamo penale za dva kredita dobijena za izgradnju železničke infrastrukture, a Zorana Mihajlović je tada rekla da će se razgovarati o prenameni tih sredstava, ne bi li se oni iskoristili za nešto za šta su potrebniji.

– U toku su aktivnosti na prenameni korišćenja raspoloživih finansijskih sredstava. Nakon dobijanja saglasnosti EBRD na tehnički plan povlačenja i korišćenja sredstava, stvoriće se uslovi za početak radova na projektima, tako da su realne procene da se neće plaćati provizija na nepovučena sredstva – kažu tim povodom u Ministarstvu.

Predsednik Građevinske komore Goran Rodić za Biznis kaže da veruje da će rokovi za Koridore biti ispunjeni, ali da je važnije od toga kada i kako će biti završeni, odnosno kakvog će kvaliteta biti.

– Od pitanja kada će sve biti gotovo, važnije je koliko će ti putevi biti kvalitetni, a to će videti tek kada budu pušteni u saobraćaj. Ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da sve to mora brzo da se sanira – kaže Rodić. Zbog toga, napominje on, važno je izabrati kvalitetne firme, odnosno dobar nadzor i dobre podizvođače. On kaže kako se neretko dešavalo da se izaberu sumnjivi izvođači radova samo zato što su ponudili dobru cenu.

Rodić ocenjuje da je rezultat velikog broja kilometra urađenih ove godine ustvari rezultat toga što se sada svi ti radovi polako privode kraju.

– Svi ti putevi su počeli da se grade pre mnogo godina, sada se polako stiže do kraja i zato su rezultati sada najbolji – ističe Rodić. Ono na šta se ne sme zaboraviti, napominje on, jeste i to što u Srbiji ima regionalnih puteva koji su za debelu rekonstrukciju, kao i da će to biti problem koji treba rešavati u budućnosti.

Niš – Priština – Drač

Poslednjih dana aktuelizovana je još jedna priča od ranije, priča o putu koji bi Niš, preko Prištine spojio sa Dračom u Albaniji. To je na Samitu ministara zemalja Zapadnog Balkana krajem avgusta u Beču bila jedna od glavnih tema. EU bi takav zajednički projekat podržala i delom finansirala, a premijer Srbije Aleksandar Vučić naglasio je u tom prilikom da bi Srbija deo puta koji prolazi kroz našu zemlju sama finansirala. Putni pravac Niš – Priština – Drač, dužine 384 kilometra, je jedan od glavnih istok-zapad putnih koridora kroz Srbiju, povezuje ne samo Niš i Prištinu, već predstavlja i glavnu vezu sa Koridorom IV (koji uglavnom prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju) i Koridora X sa Rutom 6 (Skoplje-Priština) i Rutom 2b (Sarajevo-Podgorica-Vlora). Procenjuje se, napominju u Ministarstvu građevine, da bi ulaganja u tu saobraćajnicu, koja bi većim svojim delom bila auto-put, dostigla oko 1,8 milijardi evra. Deo puta kroz Srbiju, od Niša do Merdara, dug je 77 kilometara, a nakon što je urađena prethodna studija opravdanosti pokazalo se da je najbolja opcija Niš-Merošina-Prokuplje-Pločnik-Kuršumlija-Merdare.