Srbija na udaru Trampa zbog Rusije i Irana: Hoćemo li „preživeti“ nove američke carine?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poznat je po svojim kontroverznim izjavama i „lucidnim“ potezima. Tako je po dolasku na vlast, već posle nekoliko meseci najavio povećanje carina na uvoz robe za veliki broj zemalja.

Ove carine su, kako je pojašnjeno, deo šire trgovinske politike administracije SAD koja nastoji da smanji trgovinski deficit sa partnerima koji nemaju povoljne uslove za američke izvoznike.

Tako su SAD uvele recipročne carine na uvoz iz više zemalja, čega nije pošteđena ni Srbija, koja je čak svrstana među zemlje sa najvišom stopom od 35 odsto.

Ipak, to nije sve, Tramp je najavljivao i brojne druge carine i što se tiče uvoza automobila, filmova… međutim, možda najčudnije one koje se tiču saradnje sa Rusijom. SAD su zapretile carinama od čak 500 odsto za uvoz iz zemalja koje posluju sa Rusijom, što bi mogao da bude potencijalno veliki udarac za Srbiju koja je, pre svega, energetski zavisna od ove zemlje.

Pored toga, kao najsvežiji primer, Tramp je najavio i carine od 25 odsto za one koji posluju sa Iranom.

Dakle, čini se da se politički ratovi u velikoj meri prelivaju na ekonomsko tržište, na kom će posledice loših odluka lidera trpeti najviše privrednici.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je u 11 meseci 2025. godine izvezla robu u vrednosti od 68,4 milijarde dinara u SAD, dok je s druge strane uvezla robu u vrednosti od 81,2 milijarde dinara.

Podaci pokazuju i da je izvoz Srbije u SAD opao u odnosu na isti period prošle godine za 4,1 odsto, dok je uvoz iz te zemlje porastao za 11,9 odsto.

Međutim, izvoz u SAD činio je svega 1,9 odsto udela u ukupnom izvozu Srbije, jer je Srbija u ovom periodu izvezla robu u ukupnoj vrednosti od 3,5 bilijardi dinara, odnosno 30,4 milijarde evra.

Iako se ovo ne čini kao mnogo, deo privrednika koji iz Srbije izvoze u SAD ovo osećaju na svojoj koži.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas kaže da globalno, ovakve “šok-carine” podižu cenu uvoza, remete lance snabdevanja i unose snažnu neizvesnost u poslovne odluke.

„Tržišta kratkoročno reaguju nervozno, a dugoročno se fragmentišu i postaju skuplja“, upozorava on.

Za Srbiju to znači da deo robe na američkom tržištu gubi cenovnu konkurentnost, ukazuje Mijušković, ali, kako dodaje, to ne predstavlja strateški poraz.

„Država ima prostor da štiti izvoznike kroz preusmeravanje na druga tržišta, podsticanje proizvoda sa većom dodatom vrednošću i kroz ciljane razgovore o izuzecima, što je racionalan i odgovoran pristup zaštiti nacionalne ekonomije“, naglašava on.

Najveći teret, objašnjava, snose izvoznici koji posluju sa niskim maržama i kojima je američko tržište značajan izvor prihoda, posebno oni koji su čvrsto vezani za postojeće ugovore i dobavljačke lance.

„Manje firme su dodatno izložene jer nemaju finansijsku snagu da lako amortizuju udar. Ipak, to je ujedno i signal da se ubrza diverzifikacija tržišta i smanji zavisnost od jednog izvoznog pravca, što dugoročno jača otpornost srpske privrede“, poručuje Mijušković.

Kada je reč o najavama ekstremno visokih carina vezanih za saradnju sa Rusijom, on navodi da postoji potreba za oprezom, ali ne i za dramatizacijom.

„Takve mere često služe kao politički pritisak i pregovarački alat, a njihova stvarna primena zavisi od brojnih izuzetaka i tumačenja. Srbija ima legitimno pravo da vodi odgovornu energetsku politiku, da poštuje postojeće ugovore i istovremeno radi na diverzifikaciji izvora“, smatra naš sagovornik.

Čak i u nepovoljnijem scenariju, kako dodaje, to ne bi automatski značilo prekid izvoza, već potrebu za jačim upravljanjem rizicima i aktivnijom ekonomskom diplomatijom.

Mijušković se osvrnuo i na najnovije pretnje carinama.

„Ekonomske veze Srbije sa Iranom su ograničene i ne predstavljaju sistemski rizik po nacionalnu ekonomiju. Eventualni efekti bi se pre ogledali u pojačanim kontrolama, opreznijem ponašanju banaka i administrativnim komplikacijama za pojedine firme, nego u širokom ekonomskom udaru“, pojašnjava.

Državni interes je, prema njegovim rečima, da se takva saradnja drži u okvirima koji su transparentni i bezbedni, kako se Srbija ne bi nepotrebno izlagala sekundarnim pritiscima.

Mijušković naglašava da je najveća negativna posledica naglih i nepredvidivih carinskih odluka rast neizvesnosti na globalnom tržištu.

„Kada se pravila često menjaju, investicije se odlažu, troškovi rastu, a trgovina se deli na blokove. U takvom okruženju, racionalna strategija za Srbiju je jačanje unutrašnje stabilnosti, smanjenje zavisnosti od jednog tržišta ili energenta i pozicioniranje kao fleksibilna i pouzdana proizvodna i izvozna baza“, poručuje on.

To je način da se kratkoročni šokovi pretvore u dugoročnu priliku za jačanje ekonomske suverenosti, zaključuje Mijušković.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas napominje da carine smanjuju blagostanje svih strana uključenih u slobodnu trgovinu.

„U slučaju SAD, motiv za carine je taj što smatraju da su žrtve tuđih nefer praksi u izvozu (na primer subvencije) ili prikrivenih carina (na primer jako visoki standardi). SAD zapravo teže da privole druge zemlje na slobodnu trgovinu“, objašnjava on.

S druge strane, kako dodaje, kada je reč o državama koje imaju političku agendu koju SAD vide neprijateljskom, carine su političko oruđe.

„Tih 500 odsto zavisi od prirode saradnje. Sumnjam da će ih uvesti Mađarskoj koja ima iste izvore energenata kao i Srbija. Kada bi se takve carine desile bio bi to kraj izvoza bez mimikrije u SAD“, upozorava Stevanović.

Trampova administracija oblikuje svet na drugačijim osnovama, objašnjava naš sagovornik.

„Mislim da su izračunali troškove i vide svoj jasan interes u tome da bukvalno satru stari poredak. To se nekom može i ne mora dopasti, ali to je realnost. Mali treba da razmisle šta mogu, a šta ne u novoj realnosti. Iranski režim je sumrak civilizacije, ali nije zbog toga problem za SAD, već što su previše poleteli. Sada će platiti cenu“, navodi Stevanović.

Šta Srbija najviše izvozi u SAD, a šta uvozi?

Kako je Danas već pisao, Srbija je tokom 2024. godine u SAD najviše izvozila gume za automobile i to u vrednosti od 153,6 miliona dolara.

Na drugom mestu nalazila se nerazvrstana roba (stručnjaci za spoljnu trgovinu ističu da se tu u najvećoj meri nalaze proizvodi vezani za bezbednost – oružje, municija, vojna oprema, eksplozivi itd.) sa 118,5 miliona dolara. Nakon toga, kao treće po redu, idu upravo oružje i municija koji su izvezeni u vrednosti od 56,8 miliona dolara.

U prvih pet stavki nalaze se još i klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem sa vrednošću od 40,7 miliona i stočna hrana sa 35 miliona dolara.

Kada je reč o uvozu iz SAD, na prvom mestu bile su pogonske mašine i motori sa vrednošću od 187,6 miliona dolara. Posle toga na listi su bili vazduhoplovi i oprema sa 42,9 miliona, pa nerazvrstana roba sa 37,7 miliona dolara.

Iza toga, na četvrtom mestu našli su se putnički automobili sa 30,9 miliona i hemijski proizvodi sa 26 miliona.