Država pregovara sa španskim CAF-om: Novi vozovi za BG voz na pomolu

Predstavnici države, među kojima i nadležni iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i inferastrukture i Ministarstva privrede, nedavno su imali dva sastanka sa predstavnicima španskog CAF-a, a u vezi sa obnavljanjem voznog parka BG voza, saznaje eKapija.

CAF, u domaćoj javnosti inače poznat po 30 tramvaja kupljeniih za Beograd pre petnaestak godina, održao je prezentacije na kojima je predstavio svoje vozove CAF Civity.

Prema saznanjima eKapije, velika je šansa da će od CAF-a za potrebe BG voza biti kupljene nove kompozicije. Konkretno, razmatra se potencijalna kupovina 30 CAF vozova. Za ove potrebe, kako je precizirano za ovaj portal, država planira da uzme zajam od 315 miliona evra. Investitor nabavke novih vozova bila bi tako država, dok bi samu nabavku formalno sproveo Srbijavoz.

Za sada nisu poznati detalji kada je reč o performansama ovih vozova, njihovoj projektovanoj brzini niti o deonicama na kojima će voziti, ali se, kako eKapija navodi, očekuje da to budu vozovi za brzine do 120 kilometara na čas i da najpre voze na novoj pruzi između Zemun polja i Surčina koja se trenutno gradi.

Da Srbija razmatra obnovu voznog parka gradske železnice u Beogradu bilo je jasno iz kratke izjave predsednika Aleksandra Vučića na otvaranju deonice brze pruge do Subotice, kada je nagovestio nabavku upravo španskih garnitura.

„Nabavljamo još (vozova). Nabavljali smo, i svi su lepi, imamo Štadlereove, imamo kineske, imaćemo za beogradsku community area (gradsko područje) i nešto španskih, dakle, CAF-ovih. Sve najmodernije vozove ćemo da imamo“, rekao je tada Vučić uz potvrdu resorne ministarka Aleksandre Sofronijević.

Novinarima koji su pratili predsednika na premijernom putovanju obnovljenom prugom do najsevernijeg grada u Srbiji, ovaj detalj nije bio preterano zanimljiv, pa je razgovor nastavljen o drugim temama – protestima, geopolitici, komunizmu, Zvezdi, Partizanu…

Sa molbom za više detalja o planiranoj nabavci španskih vozova, N1 se pisanim putem, elektronskom poštom, 8. oktobra obratio pres službama Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, kao i Srbijavozu, ali smo na obe adrese naišli na „zid ćutanja“ i sada već tradicionalno ignorisanje naših pitanja.

Za razliku od srpskih institucija, iz španskog CAF-a nam je u istom danu kada smo pitanja poslali, stigao diplomatski odgovor.

„Žao nam je što vam ne možemo pomoći. Ne pružamo informacije o potencijalnim tenderima ili tekućim postupcima nabavke. Stoga ne možemo ni potvrditi niti demantovati informacije o kojima ste nam pisali“, kratko su poručili iz pres službe CAF-a, prenosi N1.

Vesić najavljivao nabavku kineskih vozova

O podmlađivanju voznog parka beogradske gradske železnice poslednji put se govorilo u proleće 2024. godine, kada je tadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić potpisao Protokol o razumevanju i saradnji sa kompanijom CRRC „Changchun Railway Vehicles Co, Ltd“ o nabavci novih devet elektromotornih vozova za novu liniju koja bi EXPO kompleks, Nacionalni stadion, naselje Surčin i aerodrom „Nikola Tesla“ povezala sa stanicom „Prokop“.

Vesić je tada izjavio da će, po rekonstrukciji i dogradnji mreže BG voza, na sedam linija saobraćati ukupno 39 novih kompozicija.

Međutim, osim izgradnje linije za EXPO, na rekonstrukciji i dogradnji BG voza ne odvija se mnogo poslova. U februaru je prezentovan urbanistički projekat za proširenje BG voza do Karaburme, ali nije poznato kada bi radovi na ovoj deonici mogli da počnu.

Prošlog meseca je Saobraćajnom institutu CIP dodeljen posao izrade idejnog projekta rekonstrukcije perona na železničkoj stanici Vukov spomenik, što je uslov da na ovom mestu staju novi, moderni vozovi sa nižim podom.

Četiri godine ranije, planovi za razvoj BG voza zvučali su daleko optimističnije. Tada se sa Rusima pregovaralo o projektu tzv. „beogradskih dijametara“ – odnosno da se mreža gradske železnice u Beogradu proširi na 223 kilometara i ukupno 76 stanica. Tada se ambiciozno najavljivalo čak 500 polazaka BG voza dnevno.

Rusiji je u međuvremenu destrukcija infrastrukture u Ukrajini postala prioritetnija od rekonstrukcije infrastrukture u Srbiji, tako da su „beogradski dijametri“ ostali samo ideja na papiru.