Država uplatila novac na pogrešan račun

Još toliko duguju firme u postupku privatizacije, a ostatak su obaveze preduzeća u stečaju i likvidaciji, pravnih lica kojima je odobren reprogram duga, kao i fantomskih kompanija i perača novca. To znači da je čak i u teoriji moguće naplatiti tek petinu doprinosa koje su poslodavci godinama izbegavali da plate, dok u praksi Poreska uprava uspeva da prikupi daleko manje.

Grešku vrednu 217 miliona evra ili 20,1 milijardu dinara načinilo je Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor, kada je po donošenju zakona o povezivanju radnog staža za period od 1991. do 2003, umesto na račune za PIO osiguranje, novac uplatilo direktno PIO fondu. Možda deluje kao birokratska omaška, ali ima dalekosežne posledice. Taj novac za Poresku upravu ne postoji.

– Pošto Ministarstvo nije uplatilo novac preko uplatnih računa utvrđenih za tu namenu, koje Poreska uprava prati i knjiži, dug se i dalje vodi i kamata se obračunava za te obveznike. Uprava nije proknjižila uplate jer ih na računu za PIO nije ni bilo, pa su dugovi i dalje tu, kao da uplata nije ni izvršena – objašnjavaju u Poreskoj upravi, dodajući da je radnicima ipak povezan staž, „jer Fond zna za koga je uplata izvršena“.

Tako proizilazi da su poreznici i PIO fond na kraju morali da, u najmanju ruku mimo procedure, „ispeglaju“ propust Ministarstva finansija kako bi hiljade građana dobilo doprinose. Kako je moguće da je do ovakve greške uopšte došlo i da nije ispravljena u Poreskoj upravi nisu želeli da komentarišu jer to pitanje nije za njih. Ono je upućeno Ministarstvu, ali juče nismo dobili odgovor.

Drugu krupnu stavku čine doprinosi koje nisu uplaćivala preduzeća koja su u procesu privatizacije. Prema zakonu, država ne može da sprovodi ni redovnu ni prinudnu naplatu ovih potraživanja, čime je uskraćena za 22,6 milijardi dinara ili više od 240 miliona evra, za dugove nastale do kraja 2007. godine. Iz Poreske uprave poručuju da će deo ovih sredstava biti namiren kada se firme prodaju, a ako kupoprodajna cena bude manja od dugovanja, ostatak obaveza će, prema Zakonu o privatizaciji, biti otpisan. Tako će se na račun penzija finansirati dugogodišnja praksa države da toleriše poslodavce koji ne plaćaju doprinose za radnike.

Dugovi nelikvidnih i firmi pred gašenjem iznose 4,4 milijarde dinara i biće delimično naplaćeni tek u okviru stečajnih, odnosno likvidacionih postupaka. Na kraju, ima i fantomskih firmi, koje duguju 676 miliona dinara, koji se ne mogu naplatiti. S druge strane, postoje i brojne firme od kojih je moguće uzeti novac, ali je njihov dug za PIO „samo“ 13,4 milijarde. Na terenu se i to pokazuje kao preveliki zalogaj jer je tokom ove godine Poreska uprava uspevala da prikupi samo trećinu novca po dugovima za koje je poslala opomene i samo četvrtinu po rešenjima za prinudnu naplatu koje je donela. Ova statistika se odnosi na sve poreske dugove pravnih lica, koji samo delom uključuju dug za PIO. Na taj način prikupljeno je 12,3 milijarde dinara, pa je jasno da je deo koji se odnosi na dug za doprinose mnogo manji. Inače, Poreska uprava je u prvoj polovini ove godine naplatila ukupno 114,1 milijardu dinara, što je više nego u istom periodu 2008.

Odobreno 216 reprograma

Zakon o poreskom postupku omogućava firmama da zatraže reprogram poreskih dugovanja, koje, ako im zahtev bude odobren, mogu da plate i na 12 rata. Tokom ove godine, čak 216 preduzeća je dobilo takvo odobrenje, u ukupnom iznosu od milijardu i 163 miliona dinara. Od ovog broja, čak 1,075 milijardi reprograma za 20 preduzeća odobrila je lično ministarka finansija Diana Dragutinović, u čijoj su nadležnosti visoki zahtevi, dok su ostatak odobrili direktori različitih nivoa Poreske uprave. Dugovi za doprinose čine 30 odsto ukupno reprogramiranih obaveza, odnosno 350 miliona dinara.