Glavni ekonomista Fiskalnog saveta: „Državni kapitalizam u kome dominantnu ulogu imaju država, kompanije bliske vlastima i strani investitori“

Usporavanju privrednog rasta sa planiranih oko četiri odsto na dva odsto, prema njegovim rečima, posledica je vanrednih okolnosti, pre svega suše u poljoprivredi.

„Razlozi su i loše međunarodne okolnosti, društveno-politička nestabilnost, opreznija potrošnja stanovništva i odlaganje investicija, a krajem godine usledile su i sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), smanjenje, pa zaustavljanje proizvodnje u Rafineriji i Petrohemiji“, rekao je Brčerević.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije po stanovniku u 2025. iznosio je, kako je naveo, oko 13.500 evra, a da se ostvarila prvobitna prognoza Vlade o privrednom rastu od 4,2 odsto bio bi oko 13.800 evra, odnosno 300 evra veći.

Istakao je da taj manjak nije zanemarljiv, ali da jedna godina u ekonomiji, sama za sebe, ipak ne znači previše.

Zbog toga, prema njegovim rečima, lošije rezultate privrede u 2025. ne bi trebalo oceniti kao dramatične, kao što ni rezultat iz 2024, kada je Srbija imala rast BDP-a od oko 3,9 odsto nije bio razlog za „euforiju“.

Suštinsko pitanje je, kako je naveo, kakvu brzinu i obrazac privrednog rasta Srbija ima u dužem periodu.

„Nama je potrebno da uhvatimo voz u kom su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), poput Rumunije, Bugarske ili Hrvatske – koje su nam nekada bile slične, a sad su ekonomski znatno razvijenije“, rekao je Brčerević.

Dodao je da je, prema dostupnim podacima, privredni rast zemalja CIE u 2025. iznosio približno 2,3 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana malo ispod tri odsto.

U oba slučaja, kako je naveo, rast je bio brži nego u Srbiji i takav rezultat može se tolerisati u jednoj godini, ali bi postao ozbiljan problem ako bi prerastao u obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu.

Na pitanje koliko na rast BDP-a utiče zaustavljanje Rafinerije NIS-a Brčerević je rekao da je neposredni efekat relativno lako proceniti pošto proizvodnja naftnih derivata učestvuje sa oko 1–1,5 odsto u ukupnoj privrednoj aktivnosti Srbije.

Ako se, kako je naveo, proizvodnja u Rafineriji Pančevo obustavi na oko mesec dana, to znači gubitak približno jedne dvanaestine godišnje proizvodnje u tom sektoru, što je smanjenje godišnjeg rasta BDP-a Srbije za oko 0,1 procentni poen.

„Mnogo veći problem nastaje ako se pitanje NIS-a ne reši brzo. Tad bi se posledice proširile i na druge delove ekonomije kroz poremećaje u snabdevanju, rast cena naftnih derivata za privredu i stanovništvo i moguće nestašice. U tom slučaju, negativni efekti sankcija NIS-u bili bi višestruko veći, uticali bi na životni standard građana i značajnije usporili privredni rast Srbije. Zbog toga je važno da se ovo pitanje reši brzo, kako bi negativni efekti ostali ograničeni i privremeni“, ocenio je Brčerević.

Odgovarajući na pitanje koliki će doprinos rastu BDP-a imati međunarodna izložba Ekspo 2027, Brčerević je rekao da će taj uticaj 2026. biti posredan i ograničen, kroz investicione radove, povezane sa izgradnjom infrastrukture i objekata za izložbu.

„Kad je 2027. u pitanju, Vlada je u poslednjoj Fiskalnoj strategiji procenila da će održavanje Ekspo 2027 ubrzati privredni rast u toj godini za oko jedan procentni poen, međutim u zvaničnim dokumentima nema detaljnijeg obrazloženja mehanizama tog ubrzanja. Taj efekat na BDP, koliki god bio, po svojoj prirodi je jednokratan. To se vidi i iz samih Vladinih projekcija, koje već u 2028. godini pokazuju znatno usporavanje privrednog rasta nakon završetka izložbe. Ekspo može privremeno podići stopu rasta, ali ne može promeniti dugoročne razvojne perspektive Srbije“, ocenio je Brčerević.

Na pitanje kako će na rashode budžeta uticati održavanje Ekspoa, nakon završetka izložbe Brčerević je rekao da bi odgovor na to pitanje morao da postoji još pre početka realizacije projekta, ali i dalje nije javno dostupan.

Standardna međunarodna praksa, prema njegovim rečima, ali i regulativa Srbije predviđa da se ovakvi projekti pripremaju uz detaljnu cost–benefit analizu, koja obuhvata i dugoročne troškove održavanja i korišćenja objekata nakon završetka manifestacije.

Dodao je da bi se na osnovu takve analize moglo oceniti da li će ti objekti imati održivu namenu ili će postati trajan teret.

„Problem je što takve analize za projekat Ekspo nisu javno objavljene. To otvara ozbiljna pitanja fiskalne transparentnosti i odgovornosti na koje je Fiskalni savet već ukazivao, jer je reč o projektu koji se finansira novcem poreskih obveznika.

Na pitanje da li očekuje oporavak sektora poljoprivrede i građevinarstva u 2026, koji su prošle godine podbacili, Brčerević je rekao da je oporavak oba sektora realan i predstavlja važan oslonac očekivanog ubrzanja privrednog rasta.

Čak i prosečna sezona u poljoprivredi u 2026. dovela bi, kako je rekao, do rasta ovog sektora privrede od preko sedam odsto u odnosu na sušnu 2025, što bi imalo vidljiv pozitivan efekat na ukupni BDP.

„Kod građevinarstva, koje je u 2025. zabeležilo pad od oko 10 odsto, može se očekivati delimičan oporavak tokom 2026, između ostalog i zbog ubrzanja realizacije velikih infrastrukturnih projekata sa fiksnim rokovima završetka, poput priprema za Ekspo. Oporavak poljoprivrede i građevinarstva, uz dodatno povećanje serijske proizvodnje automobila u kompaniji Stelantis i solidnog rasta realnih dohodaka stanovništva, predstavljaju glavne razloge za očekivanje da bi privredni rast Srbije u 2026. mogao da ima umereno ubrzanje na oko tri odsto“, rekao je Brčerević.

U 2025. neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), prema njegovim rečima, približno se prepolovio u odnosu na prethodnu godinu i na to je uticala društveno-politička nestabilnost, ali ona nije jedini, a možda ni glavni razlog.

„Suštinski problem je u tome što su u Srbiju dolazile, uglavnom SDI u tradicionalne, radno-intenzivne sektore, koje su privlačili niski troškovi rada i izdašne državne subvencije. Pošto više nema toliko jeftine, ni dostupne radne snage, atraktivnost Srbije za ovu vrstu investicija je smanjena. To se vidi i kroz delimično ili potpuno povlačenje pojedinih stranih kompanija iz Srbije – Benetona, Drekslmajera ili Leonija“, rekao je Brčerević.

Ovi procesi, prema njegovim rečima, nemaju mnogo veze s trenutnom političkom nestabilnošću i verovatno će se nastaviti i u narednom periodu.

Istakao je da je u 2026, ako dođe do političke stabilizacije, moguć određeni oporavak SDI, ali ostaje otvoreno pitanje njihovog srednjoročnog potencijala.

Srbija, kako je ocenio, više nema toliko dostupne jeftine radne snage, a dodatno ograničenje za dolazak stranih investitora predstavlja i neizvesna dinamika evropskih integracija.

„Zbog toga se može, s prilično visokom sigurnošću, reći da se visok nivo SDI, koji je u periodu 2018-2024. u proseku iznosio 6,4 odsto BDP-a, teško može ponoviti bez dubljih strukturnih i institucionalnih promena“, rekao je Brčerević.

Razlika između Srbije i razvijenih zemalja EU, prema njegovim rečima nije samo u nivou dohotka građana, već u samoj strukturi privrednog rasta.

Brčerević je naglasio da visoko razvijene privrede EU pokreću visoka produktivnost, znanje i inovacije, dok se srednje razvijene, poput Srbije, oslanjaju na intenzivnu upotrebu rada i materijalnih resursa.

„Čak i retki napredni sektori koji u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, ne razvijaju se organski, već rade za strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog i inovacionog ekosistema“, naveo je Brčerević.

Da bi Srbija, prema njegovim rečima, uopšte mogla da pređe u grupu visoko razvijenih zemalja, potrebno je najpre da se stvore uslovi za to: snažne i nezavisne institucije, efikasna borba protiv korupcije, vladavina prava, kvalitetno obrazovanje, snažan domaći preduzetnički sektor koji bi postao nosilac inovacija i modernizacije.

Kad se, kako je rekao, „takvi temelji postave, ima smisla govoriti o tempu kojim ćemo pristići prosek EU“.

Na pitanje da li je projekat „Generalštab“, kako je navela Vlada Srbije u leks specijalisu „od opšteg interesa za sveukupni razvoj Srbije“, Brčerević je rekao da „Srbija već neko vreme funkcioniše u okviru privrednog modela koji se može opisati kao državni kapitalizam u kome dominantnu ulogu imaju država, kompanije bliske vlastima i strani investitori koji dobijaju snažnu državnu podršku“.

Takav model, prema njegovim rečima, u prošlosti je dao „neke rezultate, ali sad pokazuje jasne znake iscrpljenosti“.

„Projekat poput ‘Generalštaba’ tipičan je primer takvog pristupa jer, umesto izgradnje zdravih temelja za dugoročno održiv rast, nudi velike, centralizovane i politički vođene investicije kao zamenu. Zato je teško tvrditi da su ‘Generalštab’ i slični projekti trenutno od opšteg interesa za dugoročni razvoj Srbije“, naveo je Brčerević.

Odgovarajući na pitanje šta se može očekivati nakon uvođenja ekoloških taksi, ograničenja izvoza čelika u EU, guma u SAD, Brčerević je rekao su to ozbiljni problemi, ali jedan se po značaju izdvaja.

Fiskalni savet je, kako je naveo, tokom 2025. uradio analizu početka naplate CBAM-a, odnosno mehanizma kojim EU uvodi porez na proizvode sa visokim emisijama ugljen-dioksida (CO2), pri njihovom ulasku na tržište EU, a ključni nalaz te analize je da se najveći problem odnosi na proizvodnju električne energije, koju će ovaj klimatski namet posebno snažno pogoditi.

Razlog je, prema njegovim rečima, to što Srbija električnu energiju i dalje dominantno proizvodi iz nekvalitetnog lignita, uz visoke emisije CO2 i drugih zagađujućih materija.

„Iako je ovaj problem zasad još u drugom planu, u narednim godinama mogao bi ozbiljno da naruši konkurentnost i perspektivu domaćeg elektroenergetskog sistema, ali i da nametne ogromno povećanje cene električne energije za domaćinstva“, rekao je Brčerević.

Naveo je da u ovom trenutku, javni dug ne predstavlja veliki rizik za privredu i da je na kraju novembra, javni dug opšte države iznosio oko 38,5 milijardi evra, što je ispod 45 odsto BDP-a i primetno je niži, ne samo u poređenju sa razvijenim zemljama EU, već i u odnosu na prosek zemalja CIE, međutim, pri oceni javnog duga uvek bi trebalo imati u vidu i cenu zaduživanja.

Dodao je da se Srbija zadužuje po znatno višim kamatnim stopama nego zemlje EU, što znači da i relativno nizak javni dug znatno opterećuje budžet kroz rast rashoda za kamate.

Naveo je da u budžetu za 2026. nisu uočeni veći rizici da bi planirani fiskalni deficit mogao da bude probijen iznad tri odsto BDP-a, ali da su njegove hronične slabosti to što nije dovoljno transparentan, a najveći deo rashoda planira se po inerciji, bez spremnosti da se rešavaju strukturni problemi ili da se sprovedu strateška unapređenja u važnim oblastima javnih politika.

„Dobar primer za to je poljoprivredni budžet u kom se sad smanjuju direktni podsticaji, a povećavaju izdvajanja za mere ruralnog razvoja. To je urađeno bez pratećih dokumenata koji bi objasnili promene u politikama i strateškim prioritetima, što ukazuje na lutanje države u vođenju važnih sektorskih politika i odsustvo jasne vizije“, rekao je Brčerević.

Istakao je i da je ograničavanje trgovačkih marži mera koja je imala određene pozitivne, efekte jer je inflacija sa prosečnog nivoa od oko 4,5 odsto spuštena na sadašnjih 2,8–2,9 odsto, što pokazuje da je državna intervencija imala vidljiv kratkoročni efekat na cene, međutim ne može biti trajno rešenje, jer takva administrativna mera narušava tržišne mehanizme i predvidivost regulative.

Zbog toga se, prema njegovim rečima, ova politika može opravdati samo kao privremena i vanredna, dok se dugoročna stabilnost cena mora obezbeđivati kroz jačanje konkurencije i uspostavljanje jasnih pravila igre koja ne potkopavaju funkcionisanje tržišta.

Osim toga, kako je naveo, nakon isteka važenja te mere moguće je ubrzavanje inflacije i sa tim računa i sama Vlada, jer je u budžetskim projekcijama za 2026. planirala da poraste sa 2,8 na 3,7 odsto.

Istakao je da je opravdan zahtev za poskupljenjem struje za domaćinstva od oktobra 2026, najmanje za jedan procentni poen iznad inflacije, dogovoren s Međunarodnim monetranim fondom.

„Usko tehnički gledano, takvo povećanje jeste opravdano i trebalo bi da bude potkrepljeno analizom poslovanja Elektroprivrede Srbije (EPS), Elektromreže Srbije (EMS) i Elektrodistribucije Srbije (EDS) čiji se završetak očekuje do maja“, rekao je Brčerević.

Dodao je da se u prethodnim godinama finansijska stabilizacija u ovom sektoru gotovo isključivo postizala povećanjem cene, dok se ključni strukturni problemi EPS-a nisu rešavali.

Fiskalni savet je, kako je istakao, još od 2012. upozoravao da EPS sistematski nedovoljno investira i usmerava investicije u pogrešne prioritete, ima prekomeran broj zaposlenih u administraciji uz manjak stručnog kadra, loše postavljen sistem zarada, visoke tehničke gubitke, uključujući i krađu struje, neuređene odnose sa povezanim preduzećima i slabu konkurenciju na tenderima.

Svi ti problemi, ocenio je Brčerević, godinama su ignorisani, sve dok u decembru 2021. nije došlo do kolapsa proizvodnje, a nakon toga, kratkoročno iznuđeno rešenje bilo je snažno povećanje cene električne energije, koja je od tada porasla za oko 50 odsto.

„Plašim se da će se i predstojeće poskupljenje ponovo iskoristiti kao zamena za reforme, a to bi bilo posebno problematično u trenutku kad se elektroenergetski sektor suočava s novim izazovom uvođenja CBAM-a“, naveo je Brčerević.

Ocenjujući rast unutrašnjih dugova koji su do septembra 2025. porasli sa 10,6 milijardi dinara na 18,5 milijardi dinara, pre svega zahvaljujući Putevima Srbije koji su prema izveštaju MMF-a „radili na neovlašćenim projektima, uključujući i opštinske puteve koji nisu u njihovoj nadležnosti“, Brčerević je rekao da ta firma ima ozbiljne i dugotrajne probleme u poslovanju.

„Putevi Srbije naplaćuju putarinu na oko 1.000 kilometara auto-puteva, a zaduženi su za održavanje približno 17.000 kilometara državnih puteva. Uz to, evidentni su problemi lošeg planiranja, slabe kontrole pri ugovaranju i izvršenju, uz sistematsko probijanje planiranih troškova, dok se znatan deo poslova realizuje mimo standardnog postupka javnih nabavki“, naveo je Brčerević.

Dodao je da je takvo poslovanje dovelo do snažnog porasta neizmirenih obaveza preduzeća – sa oko 1,5 milijardi dinara krajem 2021. na preko 28 milijardi dinara u septembru 2025, od čega su obaveze koje su već u docnji, a na koje referiše MMF, oko 18,5 milijardi dinara.

Deo problema kratkoročno će se, prema njegovim rečima, sanirati povećanjem putarina od 2026, ali će „po svemu sudeći zahtevati i transfere iz državnog budžeta, a za trajnu održivost preduzeća neophodno je da se reše sistematski problemi uključujući i razgraničenje njegovih nadležnosti u odnosu na lokalne putne projekte.

Istakao je da „povećan prostor i sklonost ka korupciji“ postoji kod ugovora o javnim radovima u građevinskom sektoru.

„U Srbiji dodatnu opasnost za korupciju predstavlja to što se najveći deo državnih projekata realizuje kroz posebne postupke, uz delimično ili potpuno izuzimanje iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje. Ovakva praksa omogućena je brojnim bilateralnim ugovorima s drugim državama, kojima se u većoj ilin manjoj meri zaobilazi domaća regulativa, kao i posebnim domaćim zakonima koji su usvajani za neke pojedinačne projekte – lex specialis“, rekao je Brčerević.