Fiskalni sa savet Srbije objavio je danas da su u usvojenom rebalansu budžeta Srbije za ovu godinu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti, a kao „najveća i nepovratna“ greška istaknuta je pomoć države od 100 evra svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo.
Mere Vlade Srbije usmerene za ublažavanje ekonomskih posledica epidemije korona virusa su dobre, izuzev mere podele 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije, koja nema ekonomsko utemeljenja, izjavio je član Fiskalnog saveta dr Vladimir Vučković.
Fiskalni savet Srbije saopštio je danas da podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga dok traje kriza, čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno.
Iseljavanje stanovništva iz Srbije, čak i uz relativno visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko četiri odsto, verovatno će se povećavati ukoliko Vlada Srbije ne preduzme efikasne mere koje će to sprečiti“, naveo je Fiskalni savet u detaljnoj analizi „Migracije sa Istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra“?
Trenutno iz Srbije u Zapadnu Evropu emigrira oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva godišnje i taj trend se pogoršava a jedini efikasan put kojim se može ići ka smanjenju emigracija iz zemlje je jačanje institucija i sprovođenje strukturnih reformi.
Životni standard, meren bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku, u Rumuniji je 60 odsto iznad standarda u Srbiji, u Bugarskoj oko 30, a u Mađarskoj oko 80 odsto jer su te zemlje od 2010. godine ostavrile ukupan ekonomski rast u proseku 35 odsto, a Srbija 20 odsto, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
„Nismo za naglo smanjenje poreza i doprinosa na 55 odsto, kako kaže Fiskalni savet, jer ekonomija ne voli šokove. Ovih jedan odsto smanjenja znači 13,1 milijardu dinara manje u budžetu“, rekao je ministar finansija Siniša Mali braneći budžet za sledeću godinu pred poslanicima Narodne skupštine, čime je izazvao i dozu neverice kod privrednika koji bi se na takvu vrstu „šoka“ izgleda vrlo lako privikli.
Predloženi budžet za 2020. godinu je relativno dobro planiran, ali je najveća ekonomska greška napravljena pre izrade tog budžeta prekomernim povećanjem plata u „opštoj državi“ u proseku za 9,6 odsto, rekao je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Za razliku od prethodnih godina kada je budžet Republike Srbije završavao sa suficitom uprkos planiranim deficitima, ove godine će zahvaljujući rebalansu budžeta godina sa fiskalnog stanovišta biti završena kako je i planirano.
Rebalansom budžeta za 2019. godinu predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. ostvaren u budžetu, a jedan od glavnih problema je to što je samo četvrtina sredstava predviđena za infrastrukturu, saopštio je danas Fiskalni savet svoju ocenu o rebalansa budžeta.
Kada je država 2006. godine prodala Mobi63 za 1,5 milijardi evra, tadašnje vlasti odlučile su, na inicijativu Mlađana Dinkića, da pokrenu Nacionalni investicioni plan s obzirom da je budžet te godine završio u suficitu.
Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković izjavio je za Vreme da će rast privrede u ovoj godini biti oko tri odsto i da su procene od 3,5 procenta previše ambiciozne.
Fiskalni savet je ocenio da nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu, sa projekcijom za 2021. i 2022. godinu, ne predviđa da se povećaju investicije javnih preduzeća koja su pod kontrolom države.
Fiskalni savet je predstavljajući svoje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije za 2020. do 2022. godine, pozdravio nameru Ministarstva finansija da se drži deficita od 0,5 odsto BDP-a godišnje kao i nameru da se povećaju investicije, ali je ukazao i na neke nedostatke, među kojima je i nezavršavanje platnih razreda u javnom sektoru već pet godina.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je danas da je nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu utvrdio dobre kvantitativne ciljeve, ali da nisu ispraćeni planom strukturnih reformi.
