foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/EV)Iako poljoprivreda ima važnu ekonomsku, fiskalnu i socijalnu ulogu, nova Fiskalna strategija ovom sektoru ne posvećuje dovoljno pažnje, navodi se u Mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu.
Prema njihovim navodima, u ovom dokumentu agrarna politika i dalje je tretirana prilično površno, pa se poljoprivreda uglavnom pominje u kontekstu tekućih makroekonomskih kretanja i njenog uticaja na kratkoročne projekcije privrednog rasta.
Istovremeno, podsticaji za poljoprivredu razmatraju se gotovo isključivo u okviru opšteg prikaza rashodnih trendova, bez ikakve analize njihove strukture, ciljeva i efekata, dodali su.
Strategija, naime, samo konstatuje da je povećanje izdvajanja za poljoprivredu jedan od razloga rasta ukupnih subvencija u 2024. i 2025. godini, uz energetiku i saobraćaj, pri čemu se taj rast ocenjuje kao privremen.
Iz Fiskalnog saveta podsećaju da se poljoprivreda pominje i u kontekstu državnog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, dok se varijabilnost primarne proizvodnje jednostavno pripisuje agrometeorološkim faktorima.
Uz to, dodali su, Strategija načelno ukazuje na potrebu dostizanja evropskih standarda i povećanja produktivnosti radi stabilizacije proizvodnje, ali bez obrazloženja kako bi ti ciljevi trebalo da se ostvare u praksi.
Oni tvrde da ovom dokumentu nedostaje ozbiljnija analiza strukturnih izazova domaće poljoprivrede, kao i osvrt na ulogu i domete agrarnih podsticaja u njihovom rešavanju.
„To je presudno važno jer je reč o sektoru koji već duži niz godina beleži veoma slabe rezultate, gde rastuće nezadovoljstvo poljoprivrednika povremeno prerasta u masovne proteste – dok istovremeno budžetska izdvajanja za poljoprivredu snažno rastu i sada već čine najveći deo ukupnih subvencija republičkog budžeta“, naglasili su.
Iz Fiskalnog saveta su ukazali da poljoprivredne subvencije beleže veoma snažan rast u poslednjih nekoliko godina i zbog toga postaju izuzetno važna tema za fiskalnu politiku.
„Ukupan agrarni budžet Srbije je u protekloj deceniji realno povećan oko 2,6 puta, odnosno nominalno sa oko 32 milijarde dinara u 2015. na oko 130 milijardi dinara u 2025. godini, pri čemu podsticaji čine oko 85 odsto tih izdvajanja“, pojasnili su.
Poljoprivredne subvencije su u 2023. i 2024. godini dostigle rekordno visok nivo od oko 1,1 odsto BDP-a.
„Ovako izražen rast delom je strukturne prirode i posledica toga što se politika podsticaja poljoprivredi poslednjih godina vodi potpuno reaktivno – u uslovima kriza, suše, cenovnih poremećaja i drugih šokova izdvajanja se naglo povećavaju, ali se kasnije samo delimično vraćaju na prethodni nivo“, navodi se u Mišljenju.
Zbog toga, ukazuju, privremene mere vremenom lako prerastaju u trajne budžetske obaveze, što može postati rizik za javne finansije.
„Na to ukazuje i ustaljena praksa naknadnih korekcija izdvajanja tokom godine, uključujući izmene inicijalnih aproprijacija i finansiranje iz tekuće budžetske rezerve, usled čega su poljoprivredne subvencije od 2020. redovno premašivale prvobitno budžetirane iznose. Fiskalna strategija registruje rast podsticaja u 2024. i 2025. godini, ali u njoj izostaje detaljnija analiza uzroka takvih kretanja i procena da li ovaj rast poljoprivrednih subvencija predstavlja fiskalni rizik i u srednjem roku“, objasnili su.
Strategija, međutim, predviđa blago smanjenje ukupnih subvencija kao udela u BDP-u (sa 2,5 odsto u 2025. na dva odsto BDP-a u 2029. godini), ali izdaci namenjeni poljoprivredi nisu posebno razloženi niti objašnjeni.
„Uprkos snažnom rastu budžetskih izdvajanja, domaća poljoprivreda već duži niz godina ne pokazuje zadovoljavajuće proizvodne rezultate. Udeo poljoprivrede u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti (BDV) Srbije nalazi se u dugoročnom opadanju, sa oko 7–8 odsto tokom 2000-ih na ispod četiri odsto u poslednje dve godine, što samo po sebi nije neuobičajeno za zemlju u razvoju u kojoj druge delatnosti obično rastu brže“, obrazložili su.
Međutim, u slučaju Srbije problem je u tome što do smanjenja relativnog značaja poljoprivrede dolazi istovremeno sa snažnim rastom agrarnih podsticaja, tako da subvencije trenutno iznose oko 25–30 odsto godišnje vrednosti koju ceo sektor proizvede, upozorili su.
Kako su dodali, na sličan zaključak upućuju i kretanja realne bruto dodate vrednosti poljoprivrede, koja je u poslednjih 10–15 godina ostala praktično nepromenjena.
„Ako se uporedi prosek perioda 2022–2025. sa periodom 2010–2013, domaća poljoprivreda beleži blag pad od 0,4 odsto, dok je u ostatku privrede u istom periodu ostvaren rast od 39 odsto. Ovakva stagnacija odudara od evropskih trendova, budući da je u istom periodu agrarni sektor u EU realno porastao za oko šest odsto, a u zemljama CIE za oko 11 odsto. To znači da poljoprivreda u Srbiji ne gubi na značaju samo zato što druge grane privrede očekivano rastu brže, već i zato što sam sektor dugoročno stagnira“, napomenuli su.
Uz to, snažan rast budžetske podrške očigledno nije bio praćen unapređenjem proizvodnje i produktivnosti, što sugeriše da su podsticaji prvenstveno bili usmereni na ublažavanje tekućih problema u sektoru, a manje na njegovu strukturnu modernizaciju, ukazali su iz Fiskalnog saveta.
Zbog toga se, tvrde, nameće ocena da postojeći sistem budžetske podrške za poljoprivredu nema dovoljno razvojni efekat i neophodno je njegovo temeljno preispitivanje.
„Strukturne slabosti domaće poljoprivrede i neefikasan sistem podsticaja verovatno delom doprinose relativno visokom nivou cena hrane u Srbiji. Cene hrane koje plaćaju potrošači u Srbiji dostigle su 2024. godini 96,6 odsto prosečnog nivoa u EU, pri čemu su već premašile nivo cena u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uključujući i prosek zemalja u neposrednom okruženju poput Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske“, upozorili su oni.
To je, kako su naveli, neuobičajen rezultat, budući da se Srbija i dalje nalazi na oko 50 odsto prosečnog dohotka EU, da je tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da za agrarne podsticaje izdvaja preko jedan odsto BDP-a, dok su cene hrane istovremeno gotovo dostigle evropski prosek.
Fiskalna strategija načelno prepoznaje ovaj problem, a Vlada je, podsetili su, u martu 2026. usvojila nacrt, a u aprilu 2026. i zakonski uredila oblast trgovačkih praksi za određene vrste proizvoda, što bi trebalo da omogući uspostavljanje fer, transparentnijih i predvidivijih odnosa u domaćem lancu snabdevanja hranom.
Međutim, analize pokazuju da deo pritisaka na cene hrane ne nastaje samo u preradi, distribuciji i maloprodaji, već i u samom primarnom sektoru, naveli su iz Fiskalnog saveta.
„Na to ukazuje činjenica da su proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u periodu 2022–2024. dostigle 87 odsto proseka EU, dok su u zemljama CIE ostale na osetno nižih 82 odsto. Zbog toga bi u fokusu agrarne, pa i same fiskalne politike, pored uređenja trgovačkih odnosa u lancu snabdevanja, trebalo da bude i otklanjanje hroničnih uskih grla i niske produktivnosti u primarnoj proizvodnji – jer upravo ti faktori doprinose cenovnim pritiscima već na nivou sirovinske baze domaćeg prehrambenog lanca“, poručuje se u Mišljenju.
Sve navedeno ukazuje na to da je Srbiji potrebna temeljna reforma sistema agrarnih podsticaja, koja bi morala da bude prepoznata i u srednjoročnim fiskalnim planovima Vlade, zaključili su.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
