Koalicija 27: Izgradnja akvarijuma je pitanje zaštite prirode i klimatske otpornosti grada

U saopštenju se ističe da je reč o prostoru koji je istovremeno park, nepokretno kulturno dobro i deo jezgra sistema zelenih površina Beograda, uz samu granicu ekološke mreže, izuzetno osetljivog područja ušća Save u Dunav i Velikog ratnog ostrva.

„Park prijateljstva nije prazan prostor koji čeka novu namenu. To je jedna od retkih velikih zelenih površina u centru Beograda, deo gradskog identiteta i važan element njegove otpornosti na klimatske promene. U vremenu kada Beograd već oseća posledice sve učestalijih toplotnih talasa, suša i ekstremnih vremenskih pojava, očuvanje postojećih zelenih površina predstavlja pitanje javnog interesa i kvaliteta života građana“, saopštila je Koalicija 27.

Grad Beograd je prošle nedelje izdao dozvolu za izvođenje pripremnih radova za izgradnju „Beogradskog akvarijuma“ u Parku prijateljstva, jednom od najvećih gradskih parkova, uprkos tome što nije završen proces odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.

Javni uvid u Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat čiji je nosilac Ministarstvo finansija završen je 5. juna.

„Analizom dokumentacije koju je dostavilo Ministarstvo finansija utvrđeno je da nisu na odgovarajući način sagledani svi potencijalni uticaji projekta na životnu sredinu, niti su razmotreni kumulativni efekti planirane izgradnje na području Parka prijateljstva i Ušća“, navodi se u saopštenju.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je 8. juna izdao dozvolu za izvođenje pripremnih radova koji, između ostalog, obuhvataju zaštitu i presađivanje postojećih sadnica.

Koalicija 27 ukazuje da ti radovi nisu prepoznati kao pripremni radovi u Zakonu o planiranju i izgradnji, kao i da se u Parku prijateljstva ne nalaze sadnice, već uglavnom stabla starosti preko 20 godina.

„Presađivanje odraslih stabala ne predstavlja garanciju njihovog očuvanja, već nosi visok rizik po njihovu vitalnost i dugoročno preživljavanje. Kada gradovi izgube zrela stabla, ne gube samo zelenilo. Gube hlad, zaštitu od ekstremnih temperatura, prirodno zadržavanje padavinskih voda, staništa za biljne i životinjske vrste i jedan od najvažnijih mehanizama prilagođavanja klimatskim promenama“, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da akvarijum nije izolovan projekat, već deo šireg planskog okvira koji podrazumeva izgradnju dodatnih objekata i prateće infrastrukture, te zbog toga nije dovoljno procenjivati uticaj akvarijuma kao pojedinačnog objekta bez sagledavanja ukupnih posledica po ukupnu zelenu infrastrukturu grada, mikroklimu, vodni režim, biodiverzitet, kulturno nasleđe i kvalitet života građana, naročito imajući u vidu sve značajnije klimatske promene kojima je Beograd izložen.

„Posebno zabrinjava činjenica da se planirana izgradnja predstavlja kao unapređenje prostora, iako projekat predviđa zauzimanje značajne površine parka i presađivanje velikog broja stabala“, ističe Koalicija 27, neformalna mreža osam organizacija civilnog društva u Srbiji, koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda tek treba da odluči da li će planirana izgradnja „Beogradskog akvarijuma“ u Parku prijateljstva uopšte biti podvrgnuta proceni uticaja na životnu sredinu.

„Ako Sekretarijat odluči da nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu, jedna od retkih velikih zelenih površina u širem centru Beograda može biti zauvek izmenjena i to bez sveobuhvatnog ispitivanja posledica po životnu sredinu. Ako Sekretarijat odluči da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu, pripremni radovi za izgradnju Akvarijuma ne mogu još uvek početi“, navodi se u saopštenju.

Koalicija 27 je pozvala Sekretarijat da se u postupku odlučivanja vodi interesima javnosti i domaćim zakonodavstvom i međunarodnim standardima zaštite životne sredine i donese odluku da je za projekat izgradnje Akvarijuma u Parku prijateljstva potrebna procena uticaja na životnu sredinu.

Procena uticaja na životnu sredinu, ističe se u saopštenju, predstavlja preventivni instrument kojim se, pre donošenja odluke o realizaciji projekta i izdavanja potrebnih dozvola, analiziraju potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu, zdravlje ljudi, prirodne vrednosti i kulturna dobra.

„Ovaj postupak nije puka formalnost koja se sprovodi na kraju procesa, već je ključni korak koji mora prethoditi bilo kakvim građevinskim ili drugim aktivnostima na realizaciji projekta. Ishod procene uticaja može biti, ako se utvrdi da je uticaj projekta na životnu sredinu značajan, i odluka da se projekat – ne realizuje“, dodaje se u saopštenju.