„Studija uticaja na životnu sredinu za akvarijum na Ušću neophodna“: Ministarstvo finansija traži da tu odluku donese Sekretarijat, da li će biti objektivan?

„Ministarstvo finansija, kao nosilac projekta, podnelo je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje javnog akvarijuma u Bulevaru Nikole Tesle“, navodi se u obaveštenju objavljenom na sajtu Grada Beograda.

Takođe, uz ovaj zahtev objavljene su i detaljne informacije o izgradnji akvarijuma i šta će sve sadržati.

Ukoliko Sekretarijat proceni da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna, projekat može da nastavi dalju proceduru i pripreme za izgradnju.

Međutim, ukoliko odluči da je procena neophodna, investitor će morati da izradi Studiju uticaja na životnu sredinu, koja podrazumeva javni uvid i mogućnost da građani podnesu primedbe.

Sagovornici Danasa ocenjuju da je u slučaju izgradnje akvarijuma na Ušću izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu apsolutno neophodna i upozoravaju da bi svaka drugačija odluka predstavljala ozbiljno urušavanje procedura zaštite životne sredine.

Između ostalog, zahtevaju da Sekretarijat odluku donese u skladu sa zakonom i pravilima struke, a ne pod političkim pritiscima.

Istovremeno ukazuju da bi izrada Studije mogla da pomeri rok za završetak izgradnje akvarijuma, čije je otvaranje najavljeno za maj 2027. godine, odnosno za početak Specijalizovane izložbe „EXPO 2027“.

Ipak, naši sagovornici naglašavaju da brzina realizacije projekta ne može biti važnija od zakonitosti i zaštite javnog interesa, kao i da je mnogo skuplje donositi odluke koje kasnije proizvode trajnu štetu po prostor i kvalitet života u gradu.

„Zahtevamo da Sekretarijat odluku donese u skladu sa zakonom i pravilima struke“

Na pitanje da li je ova „zelena dozvola“ poslednji korak pred početak izgradnje, iako su pojedini pripremni radovi počeli još u februaru, što je izazvalo proteste građana, Đorđe Miketić iz inicijative „Beograd ostaje“ odgovara da to nije poslednji korak, ali da predstavlja veoma važan deo procedure.

„Upravo zato je problematično što su pripremni radovi i intervencije na terenu počeli pre nego što je javnost dobila odgovore na ključna pitanja o uticaju projekta na životnu sredinu i javni prostor. Građani su potpuno opravdano reagovali protestima, jer je reč o jednom od najvrednijih i najosetljivijih prostora u Beogradu – čuvenom ušću, priobalju i zelenom pojasu uz reke“, ukazuje Miketić za Danas.

Prema njegovim rečima, način na koji se projekat sprovodi ostavlja utisak da se institucije koriste kako bi naknadno potvrdile već donete političke odluke, umesto da sprovedu ozbiljnu i transparentnu proceduru.

Na pitanje kakvu odluku Sekretarijata očekuju, Miketić odgovara da inicijativa „Beograd ostaje“ snažno veruje u građansku participaciju u procesu donošenja odluka koje se tiču razvoja grada.

„Međutim, iskustvo nas ne uči poverenju u nezavisnost institucija kada su u pitanju veliki investitorski projekti vlasti. Videli smo više puta da se procedure prilagođavaju investitorima, a ne zaštiti javnog interesa“, kaže Miketić.

Ipak, ističe da očekuju i zahtevaju da Sekretarijat odluku donese u skladu sa zakonom i pravilima struke, a ne pod političkim pritiscima. U ovom slučaju, kako navodi, bilo bi potpuno neodgovorno proceniti da Studija uticaja nije potrebna.

„Reč je o velikom objektu u zoni priobalja, na prostoru od ogromnog ekološkog, urbanističkog i društvenog značaja za grad. Takođe, tu je i prostor Velikog ratnog ostrva i čitav jedan ekosistem koji može biti narušen“, ukazuje naš sagovornik.

Miketić smatra da je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu apsolutno neophodna i da bi svaka drugačija odluka predstavljala ozbiljno urušavanje procedura zaštite životne sredine.

„Najspornije je to što se planira nova masivna gradnja na prostoru koji bi morao da ostane javna zelena površina dostupna svim građanima. Ušće nije prazan plac za komercijalne ili reprezentativne projekte države – to je jedan od poslednjih velikih otvorenih prostora Beograda i važan klimatski resurs grada, i u svim krovim planovima grada predviđeno je da ostane zeleni koridor, jedan od najvažnijih u gradu“, navodi Miketić.

Pored toga, upozorava da postoje ozbiljna pitanja o uticaju projekta na priobalni ekosistem, zelenilo, režim voda, saobraćaj, buku, komunalnu infrastrukturu i buduću urbanizaciju tog prostora.

Naglašava i da građani imaju pravo da sve te analize budu javno dostupne i transparentne.

Ukoliko Sekretarijat donese odluku da je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu potrebna, Miketić objašnjava da je investitor tada u obavezi da je izradi kroz propisanu proceduru.

To, kako navodi, podrazumeva javni uvid, dostupnost dokumentacije i pravo građana, stručnjaka i organizacija da podnesu primedbe i učestvuju u raspravi.

„To je minimum demokratskog i zakonitog postupanja kada su u pitanju veliki projekti koji trajno menjaju izgled i funkcionisanje grada“, kaže Miketić.

Na pitanje da li bi eventualna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu mogla da pomeri rokove za izgradnju akvarijuma, Miketić odgovara da bi to sigurno uticalo na dinamiku projekta, ali da se ne može govoriti o „opstrukciji“, već o neophodnoj i zakonski propisanoj proceduri koja postoji kako bi se sprečile štetne posledice po grad i građane.

„Koliko bi trajalo zavisi od same izrade studije, kvaliteta dokumentacije i eventualnih primedbi stručne i zainteresovane javnosti. Ali brzina ne može biti važnija od zakonitosti i zaštite javnog interesa. Mnogo je skuplje i opasnije donositi nepromišljene odluke koje kasnije proizvode trajnu štetu prostoru i kvalitetu života u gradu“, naglašava naš sagovornik.

„Grad mora transparentno da utvrdi uticaj akvarijuma na životnu sredinu“

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović smatra da je neophodno da se beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine izjasni o uticaju izgradnje javnog akvarijuma na životnu sredinu, jer je, kako ističe, reč o velikom građevinskom poduhvatu na značajnoj gradskoj zelenoj površini, koja u suštini predstavlja važan otvoreni park.

„Poznato je koliko su zelene površine, parkovi i šume deficitarne u Beogradu, a koliko su potrebne – zbog kvaliteta vazduha, zaštite od poplava, smanjenja prosečnih temperatura u letnjim mesecima i veće otpornosti na klimatske promene“, ukazuje Jovanović za Danas.

Prema njegovim rečima, izrada Studije o uticaju akvarijuma na životnu sredinu neophodna je i zbog transparentnosti čitavog projekta, jer, kako naglašava, u javnosti preovladava utisak da je odluka o sadržaju doneta prebrzo, bez konsultacija sa strukom i stanovnicima Novog Beograda.

„Centar za lokalnu samoupravu je već podneo predlog da se park Ušće zaštiti kao spomenik prirode, ali pošto nadležne institucije nisu reagovale, doneli smo odluku da pažljivo pratimo ovaj projekat u svakoj fazi njegove izrade, kako javni interes ne bi bio ugrožen“, kaže Jovanović.

On najavljuje da će CLS pozvati na razgovor predstavnike investitora i izvođača radova kako bi osigurali da ne bude intervencija koje bi mogle da ugroze karakter parka i šumski fond.

„Takođe, stavili smo pod lupu dve izvođačke firme i uskoro ćemo upoznati javnosti sa našim saznanjima i stavom“, naglašava naš sagovornik.

Jovanović ocenjuje da bi prvi naredni korak trebalo da bude odluka Sekretarijata o potrebi izrade Studije o uticaju na životnu sredinu, jer bi time, kako ističe, i Grad i investitor pokazali da nemaju šta da kriju i da projekat nije kontroverzan.

„Nezavisno od zvanične procedure, kakva god da ona bude, CLS namerava da organizuje javnu raspravu o akvarijumu u parku Ušće do kraja juna meseca“, najavljuje Jovanović.

„Pritisak građana izuzetno važan“

Na pitanje da li bi Ministarstvo finansija podnelo zahtev Sekretarijatu i da nije bilo protesta građana, odnosno da li su protesti uticali na pokretanje procedure, Miketić odgovara da gradska uprava reaguje tek kada se građani pobune, zbog čega je, kako ističe, pritisak javnosti izuzetno važan.

„Građani, stručna javnost i inicijative mesecima upozoravaju na problematičnost projekta i upravo zahvaljujući tom pritisku tema je postala javna, a projekat zastao“, ukazuje Miketić.

On podseća da je važno biti prisutan na terenu i protestima, ali i da su organizovali stručnu tribinu posvećenu akvarijumu na Ušću, na kojoj je, kako kaže, postalo jasno da i građani i stručna javnost žele da učestvuju u odlučivanju i planiranju razvoja grada.

„Beograđani više ne pristaju da se najvredniji delovi grada pretvaraju u poligon za netransparentne projekte iza zatvorenih vrata“, zaključuje Miketić.