Ekonomska šok terapija „argentinskog Trampa“: Privremena pobeda ili poraz na duže staze?

Poznat je po tome što je vodio kampanju sa motornom testerom u ruci, simbolišući duboke rezove državne potrošnje, a mnogi ga, zbog svojih kontroverzi, porede sa Donaldom Trampom.

Ipak, Milejev libertarijanizam bio je novina za Argentinu.

Trenutno stanje: inflacija prepolovljena, ali siromaštvo poraslo

Inflacija u Argentini je 2024. godine iznosila 117,8 odsto, što je spektakularan pad od 94 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu.

To je i dalje jedna od najviših inflacija u svetu, ali vrtoglavi indeks iz 2023. godine (211,4 odsto) je skoro prepolovljen.

Za godinu dana od kada je samoproklamovani „anarhokapitalistički“ ekonomista postao predsednik, Havijer Milej povratio je budžetski balans u svojoj patološki zaduženoj zemlji.

Ali to je uradio „šok terapijom“, što znači jaka devalvacija, odnosno slabljenje nacionalne valute od 54 odsto, drastično smanjenje javne potrošnje, državnih radnih mesta i subvencija i presušivanje monetarne emisije.

Kolateralne žrtve ove budžetske štednje su više od 250.000 izgubljenih radnih mesta, pad kupovne moći i povećanje siromaštva koje je dostiglo 52,9 odsto u prvoj polovini prošle godine, u odnosu na 40 odsto pre nego što je Milej došao na vlast.

Dok vlada tvrdi da se siromaštvo smanjuje poslednjih meseci, navodeći osporavanu cifru od 38,9 odsto stanovnika, Specijalizovana opservatorija Katoličkog univerziteta navodi broj siromašnih nešto ispod 50 odsto.

Ostaje činjenica da su mnogi Argentinci poslednjih meseci obavljali kupovinu bez straha da će cene skakati iz meseca u mesec, kao 2022. ili posebno 2023. godine.

Međutim, cene nekih proizvoda i usluga su veoma visoke, poput interneta, i za to minimalna plata od oko 264 dolara nije dovoljna.

Cena gradskog prevoza, sada bez subvencija, eksplodirala je za godinu dana sa 110 na 757 pezosa, odnosno sa 0,1 do 0,7 dolara za kartu metroa.

Kako stručnjaci ocenjuju Milejevu ekonomsku politiku?

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Danas da Milejevu ekonomsku politiku vidi apsolutno kao „dokaz da se iz najdubljeg dna može izaći razumnom politikom i bez udvaranja“.

Stevanović tvrdi da se inflacija ne može ponoviti i da će na kraju kao što je i budžet uravnotežen, tj. deficit značajno sasečen, doći do svođenja inflacije na meru koja priliči jednoj civilizovanoj državi.

„Takođe treba imati u vidu da predsednik nema sve poluge kao takav, ali mislim da sada ima mnogo veću podršku u okviru establišmenta nego što je to bilo u momentu kada je izabran“, naglašava on i dodaje da nijedna zemlja nije izašla iz siromaštva kombinacijom inflacije, visokih budžetskih deficita i socijalizma, pa tako ne može ni Argentina.

„To je nešto što se dešava na privremenoj osnovi i stvara osnov za zdrav rast i za izlazak iz siromaštva 99 odsto Argentinaca. Institiranje na statusu kvo koje je pratilo Argentinu godinama jedino bi je moglo dovesti do toga da i dalje nastavi da nazaduje i da se pridruži zemljama kao što je Venecuela“, objašnjava Stevanović.

On smatra da je potreban ceo jedan predsednički mandat da bi se videli efekti reformi i da bi stanovništvo osetilo boljitak.

„U zavisnosti od dubine problema i od toga koliko ima miniranja od strane drugih institucija vi u prvim godinama ćete uvek beležiti u nekim oblastima pogoršanje, u nekim poboljšanje, ali negde u trećoj ili četvrtoj godini barem većini ljudi biće jasno da su urađeni dobri potezi. Treba ceo jedan ciklus, ima razloga zašto ciklusi u politici traju četiri ili pet godina.“

Milej, ubeđen u misiju protiv „globalnog socijalizma“, kako ekonomski tako i politički, ima i podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

MMF je u decembru pozdravio „impresivne rezultate“ programa ekonomske stabilizacije u protekloj godini, uz „vidljivo smanjenje inflacije, budžetski suficit, poboljšanje deviznih rezervi i oporavak aktivnosti i realne plate“.

Dolazak na vlast

Samo dva dana po stupanju na dužnost, u decembru 2023. godine, argentinski predsednik počeo je najavljenu „ekonomsku šok terapiju“ odlukom da će oslabiti vrednost pezosa za više od 50 odsto u odnosu na američki dolar, preneo je BBC News na srpskom.

Tada je jedan dolar vredeo 800 pezosa, a sada se za jedan dolar dobija oko 1.042 pezosa.

Aleksandar Stevanović ovaj, naizgled, paradoks u ekonomiji objašnjava time da kada oslabi nacionalna valuta domaći proizvodi postaju konkurentniji, uvoz poskupljuje, „što s jedne strane možda i nije loše za zemlju kao što je Argentina, a sa druge strane moguće je da u stvari ne slabi on valutu nego je dovodi na nivo koji odgovara odnosu cena u Argentini i cena u zemaljama s kojima Argentina trguje“.

Dakle, pre se može govoriti da je valuta bila precenjena u nekim ranijim periodima, pojašnjava on.

Tokom predizborne kampanje, Milej je obećao da će očistiti politički establišment od korupcije, ukinuti Centralnu banku koju je optužio da štampa novac i podstiče inflaciju i zameniti pezos koji brzo depresira američkim dolarom, kao i da će privatizovati penzioni sistem.

Stevanović podseća da u Argentini sada, de fakto, većina transakcija može da se obavi u obe valute i da je tako bilo i pre Mileja.

„Kad država uporno emituje lošu valutu građani se dovijaju i potisnu je dolarom. Ne bi bili ni prva ni poslednja zemlja koja je to uradila u Latinskoj Americi, imate Ekvador, Salvador i Panamu, koje su de fakto dolarizovane zemlje. Da li će se Milej odlučiti na to, pa ako ne uspe da polomi kičmu inflaciji, uvođenje dolara kao argentinskog novca jeste jedno od rešenja“, poručuje Stevanović.

Kao najavljene mere štednje, Milej je na početku mandata raspustio polovinu vladinih ministarstava, među kojima su i zdravstvo i obrazovanje, za koje je ministar ekonomije Luis Kaputo rekao da će smanjiti 34 odsto radnih mesta u javnom sektoru.

Slična obećanja dao je i novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, sa kojim Mileja mnogi porede, koji takođe želi da ukine ministarstvo prosvete i drastično smanji državne izdatke za zdravstveni sistem. Ovime bi prepustio svakoj saveznoj državi da samostalno odlučuje kako će upravljati obrazovnim sektorom.

Sebi podigao platu za skoro 50 odsto

Uprkos najavljenim strogim merama štednje i dubokih rezova troškova javnog sektora, Milej je u martu prošle godine sebi podigao platu za 48 odsto, preneo je Euronews Srbija.

Poslanici opozicije su tada na društvenim mrežama podelili podatke koji pokazuju da je njegova bruto mesečna plata porasla na nešto više od 7.073 dolara po zvaničnom kursu pezosa u februaru.

On je pokušao da odbrani povećanje plata tvrdeći da je ono automatski pokrenuto dekretom koji je potpisala bivša predsednica Kristina Fernandes de Kiršner pre 14 godina, međutim ona je izjavila da dekret koji je potpisala 2010. nema „nikakve veze“ sa skandalom o platama aktuelne vlade.

Opozicioni poslanici su, iznoseći dokaze, rekli da je njegov potpis korišćen na februarskom dekretu koji je omogućio povećanje plata.

Dve nove novčanice za manje od godinu dana

Cene u Argentini su tako dramatično porasle poslednjih meseci da je vlada bila prinuđena da petostruko uveća iznos najveće argentinske novčanice, i ona sada glasi na 10.000 pezosa, što je otprilike deset američkih dolara, preneo je Danas u maju 2024.

Centralna banka je tada obećala da će olakšati breme mnogim Argentincima, i to bukvalno, koji moraju sa sobom da nose ogromne torbe, povremeno i kofere, sa velikom količinom gotovog novca za sitne transakcije.

Samo šest meseci kasnije, u novembru, uvedena je i nova novčanica od 20.000 pezosa. Centralna banka je to opravdala istučući da veći apoeni omogućavaju štampanje manjeg broja novčanica zbog konstantnog nivoa potražnje za gotovinom.

„Manje novčanica u privredi smanjuje troškove dopune bankomata i vremena obrade u zemlji“, preneo je Buenos Ajres Tajms.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.