Privredna komora Srbije i Nacionalni naftni komitet Srbije organizovali su juče konferenciju „Kako će nova energetska i klimatska politika EU uticati na naftnu privredu u Jugoistočnoj Evropi“, na kojoj se razgovaralo o daljim pravcima u razvoju energetske politike, Energetske unije, kao i uticaju energetske i klimatske politike na naftnu privredu u Jugoistočnoj Evropi.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Srbija sledi energetsku i klimatsku politiku Evropske unije u onom obimu u kome je to moguće s obzirom da naša zemlja još uvek nije član EU već kandidat za pristup. Kada je reč o naftnom sektoru, treba naglasiti da je to veoma važan segment energetike i da povećanje energetske efikasnosti unutar njega poboljšava kvalitet zaštite životne sredine – istakla je Jelena Simović, pomoćnica ministra rudarstva i energetike Srbije. Ona je podsetila da je Srbija 2005. godine, članstvom u Energetskoj zajednici, počela da usvaja standarde EU u oblasti energetike. Simovićeva je kazala da je Srbija krajem 2014. godine usvojila nov Zakon o energetici i da se uskoro u Skupštini Srbije očekuje i usvajanje Strategije energetike do 2025. godine.
Šefica tima za pregovore o članstvu Srbije u Evropskoj uniji Tanja Miščević naglasila je da je Energetska zajednice jugoistočne Evrope primorala zemlje iz regiona da počnu da usvajaju standarde politike EU u oblasti energetike.
– Za poglavlje 15 u pregovorima Srbije o pristupanju EU, koje se bavi energetikom, ključna su dva merila, razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i obaveza stvaranja rezervi nafte, odnosno izgradnja skladišta. Još pre dva meseca Evropska unija je istakla da će u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, koji se objavljuje početkom oktobra, biti konstatovan pozitivan napredak u toj oblasti – rekla je Miščevićeva.
Zamenik direktora Generalnog sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle podsetio je da ta zajednica postoji 10 godina i da su za to vreme uspostavljeni standardi i institucije energetske unije. On je istakao da se u samoj EU još uvek traži koncept energetske unije i da Srbija i ostale članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope treba da imaju isti tretman kao i članice Unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
