EU nudi pomoć ako se odvojimo od ruskog gasa: Da li je to izvodljivo i koliko bi nas koštalo?

„Mi povezujemo Srbiju sa energetskim tržištem Evropske unije i to je prava garancija da će srpske porodice biti sigurne i da će im biti toplo tokom zime“, izjavila je fon der Lajen tokom posete Beogradu.

Između redova ove izjave može se pročitati da bi njen smisao bio da Srbija može da računa na Evropsku uniju u slučaju energetske krize, budući da EU od Srbije očekuje da se odrekne ruskog gasa i nafte i uvede sankcije Rusiji.

Jedan od sagovornika Danasa kaže da je tehnički moguće da Srbija, uz pomoć Evropske unije, obezbedi dovoljne količine gasa u slučaju da ostane bez ruskog snabdevanja, iz bilo kog razloga.

Kao jedan od mogućih spominje se da bi Bugarska mogla da obustavi isporuke ruskog gasa preko Turskog toka, o čemu je Savet Evropske unije glasao u ponedeljak.

Naš sagovornik ističe da bi zamena ruskog gasa Srbiju u ovom trenutku znatno više koštalo, ali da bi joj na duže staze alternativne rute omogućile bolju pregovaračku poziciju prilikom budućih razgovora o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom kada se rat u Ukrajini završi.

Drugi naš sagovornik ipak smatra da je izjava fon der Lajen pre svega politička, da Srbiji ništa konkretno ne obećava i da ne može da bude garancija da ćemo dobijati gas iz Evropske unije.

„Tehnički gledano Srbija može da računa na EU“

Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević kaže da tehnički posmatrano, bilo bi moguće da Srbija uz pomoć Evropske unije nađe dovoljno gasa na tržištu, ukoliko bi prestala da kupuje gas iz Rusije koji dolazi preko Turskog toka.

„Pre svega, mi imamo konekciju sa Bugarskom, koja je veliko gasno čvorište. Tu je kapacitet oko 1,8 milijardi kubnih metara gasa. Kada bismo se sami pojavili na tržištu, verovatno ne bismo mogli da obezbedimo potrebne količine, ali uz pomoć velikih igrača poput EU i SAD, moguće je da bi oni mogli da pomognu da se taj gas nabavi, bilo iz Azerbejdžana, bilo preko LNG terminala u Grčkoj“, navodi Radosavljević za Danas.

Međutim, Radosavljević upozorava da bi to za posledicu verovatno imalo povećanje cene gasa.

Naš sagovornik pretpostavlja da je fon der Lajen ovom izjavom želela da poruči da ako se Srbija odluči da se uskladi sa evropskom politikom prema Rusiji, oni bi bili spremni da pomognu u obezbeđivanju alternativnih izvora snabdevanja.

„Sada je na nama da procenimo koliki su rizici, jer ‘mogli bismo da vam pomognemo’ i ‘stvarno bi vam pomogli’ nije isto“, upozorava Radosavljević.

Podseća da je Srbija prilično zavisna od gasa, pre svega njena industrija i toplane, dodajući da bi ostavljanje bez gasa za Srbiju bilo prilično rizično.

Radosavljević ukazuje da Srbija ima određene rezerve u gasnom skladištu Banatski dvor i u skladištima u Mađarskoj, ali da to nije dovoljno da se prezimi zima.

Na pitanje koliko bi Srbiju koštalo odvajanje od ruskog gasa, Radosavljević odgovara da prvo moramo znati koliko nas sada košta ruski gas.

„Kupovina gasa iz Rusije uvek je nosila više političku nego ekonomsku zavisnost. Osim toga, mi gas ne kupujemo direktno od Rusije, već preko posrednika koji se decenijama bogate na toj trgovini. Lično bih voleo da kupujemo energente direktno na tržištu, jer bi to isključilo posrednike iz igre“, kaže Radosavljević.

Međutim, ukazuje da je problem kod kupovine na tržištu visoka cena, dodajući da su cene na spot tržištu (gde se gas kupuje odmah) u nekim trenucima tri, četiri, pet i više puta skuplje od ranije ugovorene (fjučers) cene.

„Znači, u ovom trenutku bi kupovina gasa u takvim okolnostima značila višu cenu, ali dugoročno, Srbija bi mogla da dobije veću pregovaračku moć prema Rusiji. To može biti džoker u pregovorima sa Rusijom kada je reč o budućim aranžmanima, jer ovo što sada imamo nisu pravi pregovori. Rusija nam samo kaže: može ovako, ne može onako, ugovor na tri meseca, itd“, ukazuje Radosavljević.

Prema njegovim rečima, Mađarska je, na primer, pre tri godine ispregovarala ugovor na 15 godina sa Rusijom, što, kako navodi, znači da su imali bolju pregovaračku moć.

„Mi to nismo imali, ili nismo znali, ili nismo hteli. Verujem da je sve pomalo, i da su ljudi koji vode saradnju sa Rusijom u Srbiji izuzetno korumpirani, da su na ruskim platnim spiskovima, i nemaju interes da pregovaraju bolju poziciju za Srbiju“, ističe Radosavljević.

„Izjava fon der Lajen politička i ne garantuje Srbiji ništa“

Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković smatra da političke poruke koje dolaze iz Evropske unije o podršci Srbiji u energetskom smislu, uključujući i obećanja o isporukama gasa, nisu konkretna garancija da će građani i privreda Srbije imati obezbeđene dovoljne količine ovog energenta.

„Ta njena izjava je zapravo jedna politička izjava koja nama ništa ne obećava kao garanciju da ćemo dobijati gas iz EU“, kaže Putniković za Danas.

Prema njenim rečima, Srbija i sada deo potrebnih količina gasa kupuje od evropskih trgovaca, a taj gas može stići iz više pravaca, uključujući i austrijsko skladište Baumgarten, ili čak i od trgovaca koji su zakupili kapacitete na Turskom toku i preprodaju ruski gas.

Kao moguća alternativa ruskom gasu, često se pominje gas iz Azerbejdžana, ali Putniković naglašava da EU nema uticaj na to koliko će Azerbejdžan prodavati Srbiji.

„Jednostavno, Azerbejdžan nema dovoljno gasa da bi ozbiljnije povećao prodaju Srbiji. Ima previše zainteresovanih kupaca, a oni do 2027. ne mogu da povećaju kapacitet“, objašnjava ona.

Kada je reč o mogućnosti snabdevanja gasom iz LNG terminala u Evropi, a onda gasovodima ka Srbiji, Putniković ukazuje da je nama u tom smislu ključna Mađarska.

Ističe da Srbija povezana gasovodom sa Mađarskom, ali je pitanje da li ima dovoljno količina gasa na tržištu koje se mogu kupiti, dodajući da bi svakako taj gas bio skuplji zbog tranzita.

Putniković podseća da Srbija već ima uskladištene količine gasa u Mađarskoj kao deo dogovora o energetskoj saradnji s tom zemljom.

Kada je reč o LNG terminalu u Aleksandropolisu u Grčkoj, Putniković kaže da je reč o manjim količinama koje za sada mogu da stignu, jer nema razvijene gasne infrastrukture koja bi omogućila veću isporuku ka Srbiji preko bugarskog pravca i interkonektora Niš–Dimitrovgrad.

„Mi čekamo da se završi gasovod od Grčke do Severne Makedonije i dalje do Srbije, kada ćemo moći da dobijamo veće količine gasa preko Grčke, bilo iz LNG terminala u Aleksandropolisu ili drugih izvora“, ukazuje Putnković.

Na pitanje koliko bi Srbiju koštalo odvajanje od ruskog gasa, Putniković upozorava da bi to bila ozbiljna energetska i ekonomska kriza.

„Ako bi ostala bez ruskog gasa, Srbija bi imala veliki problem. Morala bi da se osloni na ono malo što sama eksploatiše, NIS vadi gas u Vojvodini i nešto malo kod Požarevca, i na ono što se može nabaviti iz Azerbejdžana ili možda da stigne preko Bugarske iz Evrope“, objašnjava ona.

To bi se, ističe, odrazilo na cenu gasa u Srbiji. Trenutna cena gasa na berzama je, ukazuje, oko 32 evra po megavat-času, ali dodaje da u tu cenu nije uračunat tranzit niti svi dodatni troškovi, pa je teško predvideti konačnu cenu za potrošače.

U slučaju nove energetske krize, cene bi svakako skočile, upozorava Putniković.

Govoreći o predstojećem susretu Vladimira Putina i Donalda Trampa u Budimpešti, uz pokušaj Volodimira Zelenskog da se uključi u razgovore, Putniković smatra da bi taj politički kontekst mogao da ublaži pritiske u vezi sa novim paketom sankcija EU, a koji između ostalog podrazumeva zabranu uvoza ruskog gasa u zemlje EU do kraja 2027. godine.

„Međutim, Evropa i dalje uvozi ruski gas, iako političari tvrde da odustaju od njega. Govorim ne samo o Mađarskoj i Slovačkoj koje uvoze gas preko Turskog toka, već i o zemljama koje kupuju ruski LNG koji stiže u evropske luke“, naglašava ona.

Što se tiče eventualnog zatvaranja Turskog toka, Putniković podseća da je Ursula fon der Lajen izjavila da Srbija može da dobija gas kroz Bugarsku, ali da taj gas ne može da plasira dalje ka Mađarskoj.