Evropa podeljena oko poreza na finansijske transakcije

Raspravom o novom porezu ministri finansija su se barem malo odmakli od teme evropske dužničke krize, koja je dominirala na njihovim sastancima u protekle gotovo dve godine. „Tržišta nam takođe prave probleme, pa i ona treba da doprinesu stabilizaciji“, istakla je na sastanku u Briselu ministarka finansija Austrije Maria Fekter. Uvođenju FTT-a, koji bi mogao da donese, prema procenama Evropske komisije, do 57 milijardi evra, protivi se više nečlanica zone evra, uključujući Britaniju i Švedsku. Oni ističu da bi FTT u Evropi jedino umanjio ekonomski rast u vreme kada kontinent nastoji da spreči novu recesiju, kao i da bi doprineo da se finansijske institucije izmeste u druge centre, poput Njujorka i Singapura. Protiv takvog poreza su i SAD, najveći svetski finansijski centar. „Evropi slabi kredibilitet i rešenja poput FTT-a neće biti od pomoći“, kazao je švedski ministar finansija Anders Borg dodajući da je taj porez „efikasan način za smanjenje rasta i da će doprineti povećanju cene zaduživanja prezaduženih zemalja“.

I dok se Evropska komisija zalaže za uvođenje FTT-a u celoj EU, neke članice zone evra smatraju da bi bilo dobro i kada bi se novi porez, za početak, uveo samo u zoni. Tačka razdora među ministrima finansija je i za šta bi se porez na finansijske transakcije koristio. Komisija želi da taj poreski prihod ode u budžet EU dok se Nemačka i Francuska nadaju da će ga iskoristiti da popune svoje finansije, dok bi samo manji deo otišao za finansiranje razvojne pomoći.