Beogradski metro i voz, Beogradski park, Sava centar…: Koja sve „fantomska“ javna preduzeća iscrpljuju gradski budžet?

Grad Beograd osnivač je i vlasnik desetina javnih i drugih preduzeća, koja se bave najrazličitijim delatnostima. Ta preduzeća kreću se od onih velikih neophodnih za funkcionisanje grada, do onih „fantomskih“ čija uloga nije baš najjasnija, ali dobijaju novac iz budžeta.

Najpoznatiji takav primer je JKP „Beogradski metro i voz“, koje je osnovano još 2018. godine i posluje iako metro još uvek nije ni na vidiku.

Ovo preduzeće registrovano je za razvoj i realizaciju projekta beogradskog metroa i unapređenje BG voza. Na kraju 2024. godine imalo je 75 zaposlenih, što je rast u odnosu na 2023. godinu, kada ih je bilo 67.

„Beogradski metro i voz“ gotovo isključivo se finansira iz budžeta Grada Beograda, preko Sekretarijata za javni prevoz. Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 437,6 miliona dinara, od čega 434,8 miliona na ime usluga Sekretarijatu za javni prevoz. Dakle, gotovo svi prihodi preduzeća dolaze iz jednog izvora, a to je Grad Beograd.

S druge strane, kada su u pitanju rashodi, najviše novca odlazi na zarade i lične troškove i to 208 miliona dinara. Manji deo rashoda odlazi na zakupe i spoljne usluge i konsultante.

Ipak, „Beogradski metro i voz“ ostavio je neto dobit u 2024. godini od oko 37 miliona dinara.

Preduzeće se finansira pružanjem usluga Gradu Beogradu, odnosno Sekretarijatu za javni prevoz, te je njegova likvidnost u korelaciji sa likvidnošću budžeta grada Beograda.

Dakle, iako postoji već osam godina i uprkos izdvajanjima Grada za usluge koje ovo preduzeće obavlja, ono još uvek ne pruža nikakvu konkretnu uslugu građanima, a projekat izgradnje metroa napreduje vrlo sporo.

Dalje, tu je JKP „Beogradski park“, koje je osnovano 2022. godine od strane Grada Beograda i služi za upravljanje, uređenje, održavanje i zaštitu parkova. Delokrug preduzeća obuhvata 10 gradskih opština – Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica.

Na kraju 2024. godine JKP „Beogradski park“ imalo je 20 zaposlenih.

Preduzeće se dominantno finansiralo iz budžeta Grada Beograda, kroz ugovore sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove. Dodatno, preduzeće je dobijalo i direktne dotacije iz budžeta.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, ukupni prihodi ostvareni 2024. godine iznosili su 121 milion dinara. Od toga 116,3 miliona došlo je od usluga Gradu, a 4,8 miliona dinara kroz subvencije. To znači da gotovo kompletni prihodi dolaze iz budžeta Grada, na ovaj ili onaj način.

I kod ovog preduzeća najveći deo rashoda ide na zarade i lične rashode u iznosu od 59,2 miliona dinara. Preduzeće je ostvarilo i sličnu neto dobit od 38,6 miliona dinara.

Iako nije do kraja jasno zašto postoji ovo preduzeće, kada već postoji JKP „Zelenilo Beograd“ koje obavlja sličan posao, prema navodima Centra za lokalnu samoupravu, ono je za 2025. godinu iz budžeta dobilo 214 miliona dinara.

Dalje, tu je i JP „Sava centar“. Ovo preduzeće osnovano je davne 1974. godine za kulturno-umetničku i kongresnu delatnost. Međutim, i nakon prodaje kompleksa Sava centra 2020. godine, ovo preduzeće je nastavilo da postoji sa svega nekoliko zaposlenih.

Prema nedavnom pisanju Radara, nekadašnji gigant sada ima dvoje zaposlenih i dva člana Nadzornog odbora, a umesto iz kongresnog centra „posao“ obavljaju iz lokala od 26 kvadrata.

Preduzeću su nagomilani gubici, koji su sada veći od 13,7 miliona evra. Fotelju još uvek zauzima dugogodišnji v. d. direktora Đorđe Mazinjanin, koji je, prema zvaničnim podacima, penzioner.

Radar piše da je Mazinjanin 29. decembra na sednici beogradske Skupštine ponovo izabran za direktora JP Sava centar, gde prima mesečnu platu od 236.000 dinara ili oko 2.000 evra.

Preduzeće danas nema operativnu delatnost u punom smislu, već služi da vodi tekuće administrativne i pravne poslove, bavi se naplatom starih potraživanja, učestvuje u sudskim sporovima i servisira zaostale poreske i druge obaveze.

Opstanak ovog preduzeća zavisi isključivo od odluke i pomoći Grada Beograda, jer je na ime subvencija u 2024. godini dobilo 7,8 miliona dinara. Ostvareni su prihodi i na osnovu zakupa od 3,4 miliona i kamata od 2,7 miliona dinara.

Međutim, na zarade i lične rashode 2024. godine otišlo je 13,3 miliona dinara, a na kamate čak 119,6 miliona. Dakle, u ovoj godini ostvaren je neto gubitak od 121,1 milion dinara.

Na spisku lokalnih gradskih preduzća je i preduzeće „Arena Beograd“ osnovano još 2006. godine, a vlasnik je, takođe, Grad Beograd. Na kraju 2024. godine brojalo je 35 zaposlenih.

Doduše, „Arena Beograd“ služi za upravljanje i korišćenje Beogradske arene, te ostvaruje prihode od zakupa prostora i prodaje usluga, dok s druge strane ima velika javna i poreska opterećenja, koja dugoročno opterećuju poslovanje. Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 402,5 miliona dinara, od čega 30 miliona na ime subvencija.

Za razliku od prethodnih preduzeća, „Arena“ ima realne tržišne prihode, ali i dalje zavisi od Grada. Što se tiče rashoda, najveća stavka obuhvata troškove zarada i ličnih rashoda i to 122,5 miliona dinara.

U 2024. godini „Arena Beograd“ ostvarila je neto gubitak od 62,5 miliona dinara, dok akumulirani gubitak iznosi više od 1,2 milijarde dinara.

Dakle, i to je jedno od preduzeća koje crpi sredstva iz budžeta, dok se s druge strane gubici akumuliraju. „Arena Beograd“ ima tržišne prihode, ali ne uspeva da pokrije visoke troškove.

Dalje, tu je i preduzeće „Bebi servis“, koje je osnovao Grad Beograd 2016. godine i čija je delatnost čuvanje i nega u porodici.

„Bebi servis“ ima dva glavna izvora prihoda – budžetske dotacije grada kao ključni izvor finansiranja i prihode od pružanja usluga, što znači da su opstanak i poslovanje dominantno oslonjeni na budžetska sredstva.

Preduzeće je 2024. godine ostvarilo prihode od usluga u iznosu od 48,4 miliona dinara, dok su iz budžeta dobili 55,1 miliona. Kao i kod većine drugih navedenih preduzeća, najviše novca odlazi na zarade, poreze i lične rashode zaposlenih i to 99,2 miliona dinara u 2024.

Preduzeće je iste godine ostvarilo gubitak od 64.000 dinara, dok preneti gubici iz ranijih godina čine 1,7 miliona dinara.

Među ovim preduzećima je i „BG Hala“, osnovano 1991. godine za konsultantske i upravljačke usluge, dok mu je prosečan broj zaposlenih 2024. godine bio dva.

Finansijski izveštaj pokazuje da je ovo operativno vrlo ograničena firma, bez klasične tržišne delatnosti.

Prihodi preduzeća bili su nula dinara te godine, dok su rashodi bili nekoliko miliona dinara, od čega 4,3 miliona čine troškovi zarada i lični rashodi.

Ipak, izveštaj pokazuje da preduzeće ima značajnu imovinu, gde vrednost nekretnina iznosi 1,3 milijarde dinara.

Na spisku ima još novoosnovanih preduzeća kao što je JP „Projektni biro grada Beograda“ osnovano krajem 2024. godine i za koje još uvek nemamo finansijski izveštaj za prošlu godinu.

Takođe, tu je i bivše JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“, koje je nastavilo da postoji i nakon što je gradski prevoz u Beogradu postao besplatan, ali sa promenjenim imenom. Naime, naziv ovog preduzeća sada je JKP Upravljanje javnim prevozom i još uvek nije u potpunosti jasno koja će njegova uloga biti.

Ima li leka za „fantomska“ javna preduzeća?

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović za Danas ukazuje da smo u Beogradu svedoci nekih stvari koje „nisu normalne“ i koje nigde ne bi prošle u svetu.

„Jedna od njih je stvaranje takozvanih fantomskih preduzeća, za kojima nema potrebe, a plaćamo ih skupo preko gradskog budžeta“, naglašava on.

Kao jedan od primera navodi upravo JKP „Beogradski park“, za koji kaže da nema nikakav smisao, niti razlog da postoji pored „Zelenila“.

„Drugi primer je JP ‘Sava centar’, koje i dalje postoji, iako je objekat prodat pre više godina. To plaćamo preko 100 miliona dinara svake godine, a fantomski direktor ima platu 255.000 dinara mesečno“, ukazuje naš sagovornik.

Jovanović dodaje i da će za rashode JKP “Beogradski metro i voz” biti potrošen 651 milion dinara u 2026. godini, od čega na troškove zaposlenih čak 362 miliona.

„U ovoj godini biće zaposleno još 10 lica u ‘Beogradskom metrou’, pa će broj zaposlenih dostići 100, čije će zarade, naknade i lične rashode Beograđani platiti tri miliona evra“, upozorava on.

Kako podseća, investitor za Beogradski metro je Republika.

„A u njeno ime to sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Zato je bizarno da postoji javno komunalno preduzeće u Beogradu, na čije plate odlazi u ovoj godini tri miliona evra“, smatra Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, zbog svega navedenog, treba ukinuti 15 javnih komunalnih preduzeća u Beogradu.

„Treba formirati jedan beogradski holding, sa jednim generalnim direktorom i jednim nadzornim odborom“, zaključuje Jovanović.

S druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas navodi da „Beogradski metro i voz“ nije fantomsko preduzeće samo po sebi, budući da jedan sistem ima i fazu u kojoj nastaje.

„Za neke aktivnosti je mnogo prikladnija forma preduzeće, nego da to bude odeljenje gradske uprave“, smatra on.

Prema njegovom mišljenju, samo po sebi ovakvo preduzeće ne mora biti „uhljebljivačkog“ karaktera.

„U kojoj je to meri zavisi od osnivača i malo je verovatno da će biti manje obolelo od ove bolesti nego što su druga JP, čiji je osnivač država ili lokalna samouprava“, ukazuje Stevanović.

Kako dodaje, stara istina je da su sredstva ograničena i da imaju alternativne upotrebe.

„Metro je jedna od mogućih upotreba, a on se ne može kupiti kao gotov proizvod nego ima fazu razvoja koja traje izuzetno dugo. Sve aktivnosti koje obavlja Beogradski metro su neophodne, ali je suštinsko pitanje da li se rade efikasno“, poručuje on.

Kako naglašava, to je pitanje za sve što radi država.

„Odgovor obično nije preterano lep za građane – država je manje efikasna od privatnih firmi, od školstva, preko zdravstva, socijalne politike, gotovo svega, a posebno kada je sistem takav da podstiče neefikasnost. Drugim rečima, novac uvek curi, zapošljava se partijski ili nepotistički, a sve je to posledica stare istine da se o parama građana uvek manje brine nego o sopstvenom novcu“, navodi Stevanović.

Kako dodaje, državna javna preduzeća su takva kakva jesu u Srbiji i to je posledica mnogo faktora koji nadilaze kratkoročna nezadovoljstva ovom ili onom vlašću.

„Bilo bi divno upreti prstom u jednog krivca, ali mi imamo nezdrav odnos u kome građani imaju infantilna očekivanja od države, a država im to sa radošću ispunjava“, zaključuje Stevanović.