Gasovod sa Hrvatskom koštao bi Srbiju 60 miliona evra, a da li je potreban?

Pitanje izgradnje ovog gasovoda nedavno je u javnosti pokrenuo hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, koji je izjavio da Hrvatska planira njegovu izgradnju prema Srbiji, kao i da je Srbija pokazala interesovanje za ovaj projekat.

Dokumenti o budućim energetskim projektima Srbije potvrđuju da se ova gasna interkonekcija nalazi na listi planiranih projekata, ali trenutno nije među prioritetima, za razliku od gasovoda sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

U dokumentu pod nazivom „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine sa projekcijom do 2030. godine“ navodi se da je među projektima u gasnom sektoru i interkonekcija sa Hrvatskom, koja bi mogla da bude završena do 2031. godine, uz procenjenu vrednost od 60 miliona evra.

Sa srpske strane, gasovod bi bio dug 95 kilometara i prostirao bi se od čvorišta Gospođinci do graničnog prelaza kod Bačkog Novog Sela.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović takođe je potvrdila da Srbija razmatra realizaciju ovog projekta, ali je istakla da postoji određena doza opreza zbog ranijih iskustava sa Hrvatskom u vezi sa isporukama sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

„Ta interkonekcija je za nas značajna kao dodatni pravac snabdevanja, ali da li će doći do potpisivanja sporazuma o nameri izgradnje interkonekcije – videćemo“, rekla je Đedović Handanović za Tanjug.

Sagovornici Danasa, odgovarajući na pitanje da li bi izgradnja ovog gasovoda bila dobar potez za Srbiju, ističu da je svako novo povezivanje, odnosno svaki dodatni izvor snabdevanja gasom, svojevrsna garancija energetske sigurnosti i svakako pozitivan korak.

Međutim, oni ukazuju i na činjenicu da su kapaciteti LNG terminala na Krku relativno mali, oko šest milijardi kubnih metara godišnje, te da se postavlja pitanje da li će, pored Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, na tom terminalu biti dovoljno prostora i za potrebe Srbije.

Sagovornici smatraju da bi Srbija, za sada, trebalo da se drži postojećeg plana razvoja gasne infrastrukture. On podrazumeva da se najpre poveže sa Rumunijom, koja će uskoro raspolagati sopstvenim prirodnim gasom iz Crnog mora.

Drugi pravac je sa Severnom Makedonijom, jer bi time Srbija, pored postojeće interkonekcije sa Bugarskom, dobila još jedan pravac povezivanja sa gasnim terminalom u grčkom Aleksandropolisu, koji raspolaže znatno većim kapacitetima u odnosu na terminal na Krku.

Cena izgradnje gasovoda sa Rumunijom, prema zvaničnim dokumentima, iznosiće 12 miliona evra, a sa Severnom Makedonijom 42 miliona evra.

„Nećemo se ugrejati sa Krka, ali ne treba odbaciti ideju o povezivanju“

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da izgradnja gasovoda između Srbije i Hrvatske i povezivanje na LNG terminal na Krku može biti korisna kao dodatna opcija, ali da ne predstavlja dugoročno niti ključno rešenje za snabdevanje Srbije gasom.

„Svaka alternativa je sama po sebi dobra, pod uslovom da ne košta previše, a u ovom slučaju ne radi se o velikoj investiciji. Međutim, oko izgradnje treba imati rezervu, jer te količine gasa koje Srbija može dobiti sa Krka nisu veliki spas“, ističe Petrović za Danas.

On podseća da LNG terminal na Krku, čak i nakon proširenja, ima kapacitet od oko šest milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji treba da snabdeva Hrvatsku, Mađarsku i Sloveniju, a sa planiranim interkonekcijama i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

„Pitanje je koliko uopšte ima prostora za Srbiju, posebno ako se realizuju planovi povezivanja sa BiH. Tamo se planira izgradnja tri gasne elektrane, što znači dodatnu potrošnju. Postavlja se pitanje da li ćemo mi tim putem moći da povučemo količine koje su nam potrebne“, kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, čak i u slučaju da Srbija sutra ima interkonekciju sa Hrvatskom, u kriznim situacijama prioritet će imati države članice Evropske unije.

Petrović posebno ukazuje na to u slučaju da Evropska unija zaista odluči da zabrani ruski gas od 2027. godine, pa Mađarska ostane bez ovog ruskog energenta.

„Ponavljam, svaka alternativa je dobra, ali ovo nije pravac koji može da obezbedi velike količine gasa za Srbiju. Nećemo se naročito ‘ugrejati’ sa Krka“, naglašava Petrović.

On dodaje da je za Srbiju perspektivniji pravac snabdevanja onaj gde postoji realan višak kapaciteta – pre svega preko Turske, kao i iz Mađarske kroz zapadne gasne terminale.

Na pitanje da li je povezivanje sa LNG terminalom u Aleksandropolisu bolja opcija, Petrović odgovara potvrdno.

„Srbija godišnje uvozi oko 2,5 milijarde kubnih metara gasa. Dobro je imati više pravaca snabdevanja, a Aleksandropolis ima znatno veći značaj u tom smislu“, ocenjuje on.

Kao jedan od strateški najvažnijih pravaca za Srbiju on izdvaja interkonekciju sa Rumunijom, koja otvara gasna nalazišta u Crnom moru.

„Smatram da je to za Srbiju mnogo važniji projekat“, naglašava Petrović, dodajući da su prioriteti Srbije u oblasti gasne infrastrukture uglavnom dobro postavljeni, dok je interes Hrvatske za povezivanje, kako kaže, razumljiv, jer želi da maksimalno iskoristi svoj LNG terminal.

Petrović upozorava i na jedan širi kontekst, da se u EU sve otvorenije preispituje politika masovne izgradnje LNG terminala, za koju navodi da je u velikoj meri bila rezultat američkog pritiska da se Evropa odvoji od ruskog gasa.

„EU je postala svesna da se oslobađa jedne zavisnosti, ali ulazi u drugu, zavisnost od SAD, čiji je LNG skuplji i dolazi uz  geopolitičke interese i politička uslovljavanja“, ocenjuje naš sagovornik.

„Gas u Evropi postaje sve oskudniji, interkonekcije dobijaju na značaju“

Energetski stručnjak Miloš Zdravković takođe je mišljenja da je svaka diverzifikacija izvora snabdevanja gasom za Srbiju u principu dobra.

Takođe upozorava da se kod povezivanja na LNG terminal u Krku mora postaviti ključno pitanje – da li Srbija tim putem uopšte može da obezbedi dovoljne količine gasa.

„Kapacitet LNG terminala u Krku je relativno mali i jedva zadovoljava potrebe Hrvatske. LNG je skup, pa Hrvatska nastoji da gas nabavlja i drugim putem, preko cevovoda, dok LNG koristi za dalju prodaju viškova“, kaže Zdravković.

On ističe da je period jeftine energije u Evropi završen, a da je rat u Ukrajini dodatno pogoršao stanje na energetskom tržištu.

„Pre rata, Ukrajina je bila najveći izvoznik struje u Evropi, Rusija druga. Danas toga više nema, a dodatni problem je što je vertikalni pravac snabdevanja gasom iz Rusije ka Evropi obustavljen“, navodi Zdravković.

On dodaje da ni alternativni izvori ne nude onolike količine gasa kakve su se ranije očekivale. Gasna polja Šah Deniz 1 i 2 u Azerbejdžanu nisu se pokazala kao izdašna u meri u kojoj se planiralo, dok potrošnja gasa ubrzano raste, posebno u Centralnoj Aziji.

„I sama Rusija će u budućnosti imati manje količine gasa za izvoz u Evropu, jer će gas iz Zapadnog Sibira, koji je bio namenjen zapadnoevropskim potrošačima, ići ka Kini“, upozorava on.

Zdravković zaključuje da će na evropskom kontinentu u narednim godinama biti sve manje dostupnog gasa, zbog čega svaku novu interkonekciju vidi kao dobru vest za Srbiju.

„Koliko će taj gas koštati – to je drugo pitanje“, dodaje on.

Govoreći o trenutnoj situaciji, Zdravković naglašava da je za Srbiju najvažniji gasni pravac Turski tok.

„On u potpunosti može da zadovolji naše potrebe, to je najjeftiniji gas, imamo najbolju infrastrukturu i najpouzdanije snabdevanje“, kaže on.

Ipak, podseća da je zvanična politika EU usmerena ka zabrani uvoza ruskog gasa, ali izražava sumnju da će takva politika dugoročno opstati.

„Ne verujem da će to ostati na snazi. Mislim da će Evropljani morati da redefinišu i energetsku i bezbednosnu politiku, naročito u svetlu novih geopolitičkih odluka SAD oko aneksije Grenlanda“, ocenjuje Zdravković.

Kada je reč o alternativama u regionu, on smatra da je LNG terminal u Aleksandropolisu znatno povoljnija opcija za Srbiju od Krka, pre svega zbog mnogo većeg kapaciteta.