Gde je Nemačka, a gde Srbija: Javni dug Nemaca veći, ali otplata duga jeftinija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom obraćanju iz Pariza 14. novembra izjavio da Srbija ima stopu javnog duga u odnosu na BDP 43 odsto, Francuska ima 115,116 odsto, Italija ima 130, Grčka ima 220, Nemačka ima 86, i naveo da smo po ovom pitanju „duplo bolji od Nemačke“. Podaci Evrostata doduše nešto su blaži prema nemačkom javnom dugu od predsednika Srbije i ukazuju da je na kraju prvog tromesečja ove godine bio 62,3 odsto BDP-a, što je i dalje oko 20 procentnih poena BDP-a više od našeg javnog duga.

Prema podacima Ministarstva finansija za septembar 2025. godine javni dug Republike Srbije iznosio je 38 milijardi evra, što je 43 odsto BDP-a.

Ekonomista Saša Đogović, kaže da naš javni dug jeste pod kontrolom kada gledamo odnos između javnog duga i BDP-a, ali da je problem koji se uočava kvalitativne prirode.

„Postavlja se pitanje da li ćemo u budućnosti moći da opslužujemo javni dug, to jest da li ćemo moći da ga vraćamo“, objašnjava Đogović.

Pitanje koje se postavlja, kako objašnjava Đogović, je gde su sredstva od zaduživanja uložena? Da li se ona „oplođavaju“ i da li ćemo od njih moći u budućnosti da otplaćujemo dug ili su sredstva otišla u neke neproduktivne svrhe? On kaže i da je problem sama struktura ulaganja za budućnost.

„Jedan od primera ulaganja u neproduktivne svrhe su stadioni u Zaječaru, Leskovcu, Loznici, kao i Nacionalni stadion, Expo. U sektoru bezbednosti, vojska je jedan od primera neproduktivnih ulaganja, da li su nam neki sistemi bili potrebni itd“, objašnjava Đogović.

U situaciji u kojoj se Srbija nalazi mnogo bolje bi bilo, prema rečima Đogovića, da se ulaže u ekologiju, poljoprivredu, u energetske projekte sa akcentom na obnovljive izvore energije.

„Pitanje je same strukture i kvaliteta ulaganja, kada dug dođe na naplatu pokazaće se kakav je kvalitet tih ulaganja odnosno zaduživanja bio i da li nam donosi mogućnost da serviramo redovno te dugove. Da li ćemo moći da vraćamo dugove bez da ulazimo u nova zaduživanja?“, ističe Đogović.

Đogović navodi da trenutno imamo makroekonomsku stabilnost sa stanovišta BDP-a i javnog duga, ali moramo da imamo u vidu „izuzetno naglašen politički rizik u zemlji, odsustvo predvidivog i stabilnog i nezavisnog institucionalnog ambijenta, a s tim u vezi je i otklon stranih direktnih investicija sa našeg tržišta“.

„Onda pozitivan odnos BDP-a i javnog duga ima znak pitanja“, dodaje Đogović.

Dok se javni dug Srbije može smatrati umerenim, rashodi za kamate na javni dug iznose 1,9 odsto BDP-a i kao takvi predstavljaju relativno visoke vrednosti i približavaju se državama EU sa višim javnim dugom, govore podaci EU.

Sa druge strane, neke zemlje sa većim udelom javnog duga u BDP-u imaju niže rashode za kamatu, što ukazuje povoljnije uslove zaduživanja i bolje kamatne stope.

Poređenja radi, Nemačka iako ima viši javni dug u odnosu na Srbiju, u vrednosti od 63 odsto BDP-a, ima rashode za kamatu od jedan odsto BDP-a, dok su prosečne kamatne stope po kojim se zadužuju 1,7 odsto.

Đogović je izjavio da to ne bi trebalo da bude neki veliki problem ako su sredstva bila pametno uložena.

„Nemačka ima mnogo bolji investicioni rejting i samim tim su im stope kamatnih zaduženja niža. I mi smo upali, prema Agenciji „S&P“, u taj investicioni rejting, ali imajući u vidu nekomercijalni rizik, onda je stopa zaduživanja viša nego što je to kod razvijenih tržišnih ekonomija bez obzira na njihove odnose BDP-a i javnog duga. Gleda se i celina, institucionalni ambijent“, objašnjava Đogović.

Kako navodi Đogović, svako drugo nemačko preduzeće koje radi u Srbiji navodi da je upravo institucionalni ambijent i njegov deficit predvidivosti i nezavisnosti glavni limitirajući faktor u poslovanju u Srbiji, što, naravno, onda ima efekte i na one kompanije koje bi eventualno došle iz nemačke da investiraju ovde „sve to deluje odbijajuće“. On napominje i da postoje privilegovani i neprivilegovani igrači što odbija ulagače.

„Ne možemo da se poredimo sa Nemačkom, ne možemo da se poredimo ni po sistemu vrednosti, ni po ulaganjima u znanje, veštine, obrazovanje, zdravstvo, u institucionalni ambijent u celini koji je predvidiv. Ne možemo uopšte da se poredimo. Kod nas je situacija takva da mi ne znamo šta nas čeka večeras. Probudimo se ujutru i ne znamo šta će biti do večeras“, kaže Đogović.

Jedan od pokazatelja institucionalne nepredvidivosti predstavlja i energetska kriza vezana za NIS.

„Umesto da država sama preuzme u svoje ruke i reši taj problem nacionalizacijom, pa da kompenzuje tu nacionalizaciju onog momenta kada se skinu sankcije Ruskoj Federaciji. Znači to ne bi bila konfiksacija i otimačina kako neki kažu, nego se nacionalizacijom jednostavno štiti vaš interes“, objašnjava Đogović.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je urediti sve spomenuto da bismo mogli da kažemo da imamo makroekonomsku stabilnost.

„To što Nemačka ima slabiji odnos BDP-a i javnog duga ne znači ništa. Nemačka ima znatno bolji investicioni rejting, znatno jaču ekonomiju. Ona može normalno da vraća svoje dugove za razliku od nas. Mi smo morali da odlažemo određene investicije tokom ove godine. Možemo da vidimo i da se neke investicije prolongiraju, delfinarijum i akvarijum vezani za Expo će se raditi i nakon Expa. Pruga Beograd-Niš nikako da se pokrene“, objašnjava Đogović.

Odnos javnog duga u BDP-u u Srbiji stoji dobro, kako objašnjava Đogović, i zbog „naduvanog BDP“ usled povećane inflacije.

„Zbog usidrenog deviznog kursa ispadne da je odnos povoljniji nego što zaista jeste. Suštinski, mi imamo rastuću privrednu dinamiku, to nije sporno, ali znatno slabijeg inteziteta nego što je očekivano za ovu godinu. Očekivano je 4,2, a biće oko 2,1 kako je rekao MMF, znači duplo manje. Da ne bismo probili fiskalni deficit od tri odsto mi smo izbegli te neke investicije, prolongirali smo investicije ili ih ukinuli za ovu godinu. Sada je NIS ključni problem, jednostavno i budžet, o kom se raspravlja, za 2026. godinu pada u vodu, postaje potpuno nevažeći“, kaže Đogović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom obraćanju pored Nemačke, spomenuo i Francusku, čiji javni dug iznosi 112,7 odsto BDP-a. Iako je javni dug prema BDP-u 2,6 puta veći u Francuskoj nego u Srbiji, njihovi rashodi za kamate su 2,2 odsto BDP-a, naspram 1,9 odsto BDP-a Srbije. Razlog je dvostruko niža kamatana stopa po kojoj se zadužuju, od dva odsto.

Italija je, prema podacima EU, takođe jedna od zemalja sa višim javnim dugom i to u iznosu od 136,6 odsto BDP-a, dok rashodi za kamatu čine 3,9 odsto. Njihova prosečna kamatna stopa iznosi 2,9 odsto.

Sa druge strane, javni dug Mađarske iznosi 74,5 odsto BDP-a, ali su njeni rashodi za kamatu 4,9 odsto BDP-a, dok kamatna stopa iznosi čak 6,9 odsto.

Javni dug Hrvatske iznosi 57 odsto BDP-a, rashodi za kamatu su 1,5 odsto BDP-a, ali prosečna kamatna stopa iznosi 2,7 odsto.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.