Ekonomista o Generalštabu: „Mali uvek plaćaju velikima za naklonost“

Čini se da je subina zgrade Generalštaba u Beogradu već određena, a to dokazuju i predviđeni ugovori do u koje je uvid imao Forbes Srbija.

Naime, iz njih se vidi na šta se sve obavezala država u okviru tog projekta, gde bi trebao da se gradi luksuzni hotel, stanovi i memorijalni centar. Takođe, vidi se i koje su obaveze samog investitora na ovom projketu, a iza kog stoji Džared Kušner, odnosno zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Kako je Danas već pisao, projekat podrazumeva izgradnju novog kompleksa na lokaciji Generalštaba, odnosno prvenstveno luksuznog hotela sa tri kule, a planirano je da bude završen u roku od osam godina.

Ideja je da se osnuje posebno preduzeće, odnosno zajednička kompanija sa udelom strateškog partnera od 77,5 odsto i Republike Srbije od 22,5 odsto. Kada je reč o ulganju, predviđeno je da finansijsku obavezu ima strateški partner dok država Srbije nije obavezna da direktno finansira ovaj projekat.

Država se, takođe, obavezuje da neće menjati pravni okvir koji omogućava zemljište u zakupu i pretvaranje u svojinu — odnosno, određene pravne zaštite su „ugovorom“ garantovane.

U jednom od ugovora strateškom partneru se daju i vrlo široka diskreciona prava, recimo da može da menja projekat, bira dizajn objekata, a bez potrebe da se raspisuje arhitektonski konkurs.

Ugovor predviđa i da zajednička kompanija može da stavi svu imovinu, uključujući i zemljište koje nije u njihovom vlasništvu, pod hipoteku ako budu traženi krediti.

Ovim dokumentima dogovorena je i odšteta. U slučaju raskida projekta, postoje konkretne finansijske posledice za Srbiju, jer bi država morala da plati troškove strateškog partnera, plus milion evra.

U ugovoru, prema pisanju Forbes Srbija, još stoji i to da se zakup može pretvoriti u svojinu kada se parcele privedu nameni. I to bez naknade.

Pored toga, vlast je ponovo posegnula za donošenjem Leks specijalisa, upravo za Generalštab, kako bi olakšala sprovođenje ovog projekta.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas kaže da je reč o kontinuitetu upotrebe instituta, koji se upotrebljava u veoma posebnim i retkim situcijama – leks specialisu, za jedan običan, ali lukrativan, komercijalni posao.

„Leks specijalis i klauzule o tajnosti su kategorije koje su pretvorile već slabu vladavinu prava u patrljke“, upozorava on.

Što se tiče onoga na šta se država obavezala, Stevanović navodi da je to cena „u igri malih i velikih“.

„Kada je reč o očiglednom poklonu SAD-u, mali uvek plaćaju velikima za naklonost, da ne dobiju batine i slično. Menjaju se samo oblici, a moja je skepsa što poltički kapital ove investicije nije neupitno srpski, nego pre će biti da je kapital sadašnje vlasti“, naglašava on.

Kada je reč o mogućnosti hipoteke na zemljištu koje je dato u zakup, Stevanović se nada da će svaki sud odbiti kao ništavu hipoteku na tuđem vlasništvu.

„Svaka politika ima cenu, a na vlasti, sadašnjoj i nekoj budućoj je da više ili manje državnički mere. Nema besplatne politike, kako za glasače vlasti, tako i opozicije. Druga je stvar koliki procenat birača to zna, a odgovor je verovatno premalo jer je vlast slika naroda i u faličnoj demokratiji“, poručuje naš sagovornik.

On podseća da strana pravna lica mogu imati zemljište u vlasništvu, ali da ga više brine „naša tradicionalno slaba moć u transakcijama sa velikima“.

„Upravo ispaštamo od posledica slične pameti s kraja pretprošle decenije“, zaključuje Stevanović.