Glamočić razgovarao sa predstavnicima više udruženja odgajivača svinja i klaničarima

Glamočić je istakao da je svinjarstvo jedan od najvažnijih segmenata stočarske proizvodnje u Srbiji i da ima izuzetan ekonomski, socijalni i demografski značaj, s obzirom na to da se gotovo 76 odsto ukupnog broja svinja i dalje nalazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, saopštilo je ministarstvo.

„Iako je sektor u prethodnoj deceniji prolazio kroz težak period, poslednje dve godine donose jasne signale oporavka. Tokom 2024. godine zabeležen je rast ukupnog broja svinja za oko 10 odsto, a samo u 2025. godini broj krmača je povećan za 11.000, odnosno za oko 19 odsto, što sve predstavlja osnovu za stabilniju proizvodnju u narednom periodu“, naglasio je Glamočić.

Poručivši da je u 2024. godini zabeležen i rast potrošnje svinjskog mesa u odnosu na 2023. godinu za više od pet odsto, ministar je naveo da proizvodnja nije uspela da u potpunosti isprati tržište, zbog čega se deo potreba nadoknađuje uvozom.

Dodao je da je ipak u 2025. godini uvoz mesa opao za oko 15 odsto i uvezeno je oko 2,5 puta manje prasadi za tov u odnosu na 2024. godinu, dok je istovremeno izvoz povećan za 24 odsto, što je, prema njegovom mišljenju, pokazatelj da domaća proizvodnja jača.

Glamočić je ukazao i da Srbija obezbeđuje između 70 i 80 odsto sopstvenih potreba, „što govori u prilog tome da smo samodovoljni više nego što se u javnosti govori“.

Jedna od tema sastanka bile su i otkupne cene, pri čemu je naglašeno da su one pod snažnim uticajem međunarodnih tržišnih kretanja, pre svega pada cena svih kategorija svinja u Evropskoj uniji (EU) tokom poslednjeg kvartala 2025. godine, što se direktno odražava i na domaće tržište.

„Takođe, trgovinski sporazum EU sa blokom Merkosur imaće značajne posledice po celokupan evropski, a posredno i srpski sektor svinjarstva“, rekao je ministar.

Najavljeno je i da će u narednom periodu biti održan poseban sastanak posvećen temi otkupnih cena svinja, uz učešće ministarke privrede Adrijane Mesarović i ministarke unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević.

Glamočić je ukazao i na problem netransparentnog formiranja otkupnih cena, koji najviše pogađa primarne proizvođače.

Zbog toga je najavio skore izmene Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako bi se uveo sistem plaćanja po kvalitetu.

U razgovoru je istaknuto i da će u narednom periodu doći i do izmena sistema obeležavanja i registracije svinja, a na predlog prisutnih predstavnika udruženja odgajivača svinja razmotrena je i promena strategije subvencionisanja proizvođača, kako bi podsticaji bili razvojnog karaktera i razlikovali se u zavisnosti od vrste proizvodnje.

Na sastanku je otvoreno pitanje i ugovorne proizvodnje, pri čemu je ministar rekao da bi u narednom periodu trebalo razmotriti mogućnosti za zaključivanje ugovora između proizvođača i klaničara, koji bi obezbedili veću sigurnost plasmana i stabilnije uslove poslovanja za obe strane.

„Svinjarstvo nije samo ekonomsko pitanje, ono čuva srpska sela, porodična gazdinstva i domaću proizvodnju. Ne postoji brzo i trajno rešenje, ali postoji jasan smer. Ministarstvo će nastaviti da investira u svinjarsku proizvodnju i da radi na unapređenju transparentnosti tržišta i jačanju biobezbednosti u cilju zaštite proizvodnje od zaraznih bolesti“, zaključio je ministar.

On je dodao da je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo i u izradi Nacrta zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi i pozvao učesnike sastanka da daju svoje komentare i predloge kako bi se zakonska rešenja dodatno unapredila.

Kao sledeći konkretan korak, Glamočić je najavio i donošenje Uredbe o obeležavanju mesa i proizvoda od mesa, kojom će meso i proizvodi koji su 100 odsto iz Srbije biti jasno deklarasani i odvojeni od mesa i proizvoda iz uvoza, čime Ministarstvo poljoprivrede nastoji da dalje stimuliše domaću proizvodnju.

Naglasio je da će u izradi konačnog teksta nacrta uredbe učestvovati i sami odgajivači i proizvođači svinja.