Gosti Utiska nedelje: Srbija morala ranije da razmišlja o sankcijama NIS-u

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je da se o mogućim sankcijama najvećoj naftnoj kompaniji u državi govori mesecima, a da nepostojanje rešenja ukazuje na „očigledne nekompetencije pregovarača da se (te sankcije) ublaže ili reše“ na vreme.

„To što nam se sada dešava (dokazuje) da nacionalne resurse ne treba prodavati strancima, isto kao ni sistemska i važna javna preduzeća… Srbija je (Rusiji) možda mogla da predloži menadžerske ugovore, postepene vlasničke promene ili druge aranžmane koji bi kompenzovali većinskog vlasnika. Verujem da se Srbija našla u situaciji da niko ništa objektivno nije uradio“, naveo je Šoškić.

Prema njegovim rečima, sama početna situacija sa NIS-om je bila nepovoljna, a Srbija je morala da bude svesna da strani vlasnik ima potencijalno važnu polugu uticaja na celu ekonomiju.

„(Tu govorimo) o velikom broju povezanih preduzeća, kooperanata… Ako ključni element počne da se gasi, on će recesiono uticati na druge firme. Gorivo ćemo verovatno plaćati po većim cenama, međutim ne može da se teži rešenju situacije dok se ne nađe njen uzrok. Srbija mora da stvara poziciju da uvek imamo više opcija u svemu, naročito u pogledu strateških sirovina. Tu smo odigrali veoma naivno“, izjavio je Šoškić.

On je dodao da je već 2022. godine bilo „sasvim jasno“ da se odnosi između SAD i Rusije zatežu, da je izloženost Srbije u tome jako velika, te da je od januara bilo dovoljno vremena da se „nešto pokuša“.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić smatra da je Srbija „sama sebe dovela u ovu poziciju“, da je samom privatizacijom i prethodnim ugovorima sebe dovela u poziciju „potpune zavisnosti od Rusije“.

„Da biste ovu poziciju sanirali, vi morate prvo da saznate kako ste došli u ovu poziciju… Neverovatan presedan je to što su uz (međunarodne) koncesije prodate i domaća izvorišta nafte i gasa, što se nikada ne radi. (Ruski vlasnik) je kasnije ubrzano eksploatisao ova nalazišta i za nekoliko godina iz ostvarenog profita vratio (celokupnu vrednost investicije) od 500 miliona evra, iako je 2008. godine vrednost NIS-a bez izvorišta procenjena na 2,2 milijarde evra“, naveo je Radonjić.

Komentarišući najave novog zakona o legalizaciji, po kojoj će se omogućiti ozakonjenje bespravnih objekata za sumu od 100 evra pa naviše, Radonjić je naveo da smatra da je u pitanju poplistički potez, ali i potez „da bi se uzeo novac“, jer smatra da je državna kasa ispražnjena.

Kao jedan od najproblamatičnijih delova jeste što će se omogućiti ozakonjenje objekata bez dokaza o statičkoj bezbednosti, godinu dana nakon pada nadstrešnice ispred novosadske železničke stanice u kojoj je stradalo 16 ljudi, a da su najave da će u takve objekte, u slučaju da ih država oduzme, naseljavati siromašne – uznemiravajuće.

Dodaje i da odgovornost za to neće snositi predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao „očigledni inicijator“ ovog zakona, već premijer Đuro Macut i druga odgovorna lica.

„Previše govorimo o jednom čoveku, koji je ustavno gledano nevažna figura, a u pitanju je mreža svih ljudi… U pitanju su kriminalci a od 15. marta (i navodnog napada zvučnim topom) i teroristi (koji) ne gube vlast na izborima i mirnim putem. Oni se bore za milijarde. Institucije u Srbiji, da postoje, prvo bi trebale da uhapse Macuta i ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića, koji su formalno-pravno odgovorni“, kazao je Radonjić.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić ocenio je da bi Zakon o legalizaciji ići u prilog samo u prilog „SNS investitorima“, da će se njime legalizovati „nešto nedopustivo“, a što će duplirati zaradu SNS investitora.

„A građanima suštinski nećete pomoći, jer će postupak verovatno biti spor, zahtevaće dodatnu dokumentaciju… Ne postoji mera (vladajuće stranke) koja iza sebe nije imala korupciju, od kovid bolnice, auto-puta… Uvek iza toga je, kad malo zagrebete, korupcija“, smatra Nikezić.

Govoreći o najavljenim sankcijama NIS-u, ovaj narodni poslanik dodaje da je Srbija „u startu morala drugačije“, da je predsednik Vučić 4. januara najavio „da će se do Svetog Save videti sa (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom“ kome će ponuditi 500-600 miliona dolara“.

„Taj odnos je zatvorio vrata za razgovor sa ruskim partnerom. Pa je govorio da ima dobre kontakte u novoj Trampovoj administraciji, pa se na kraju nije sastao sa ministrom finansija SAD…Tako da smo mi uopšte izgubili ulogu u pregovaračkom procesu i veći uticaj ima hrvatska strana, koja je zbog svojeg lobiranja imala veći uticaj na ceo proces“, naveo je Nikezić.

On je dodao da je Vučić doživeo debakl na nedavnom zasedanju UN u NJujorku, da se novi gasni aranžman sa Rusijom čeka iako je stari istekao krajem maja, kao i da veruje da SAD i Rusija „ozbiljno pregovaraju“ o problemu NIS-a i da se poslednje odlaganje sankicja verovatno desilo kako bi te dve strane našle rešenje.