Grci neće na prinudni odmor, bankrot sve izgledniji

 Pritisnuta besparicom i nemilosrdnom trojkom, sastavljenom od predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, grčka Vlada je u sredu uveče usvojila novi paket mera za uštedu 6 milijardi evra, kako bi joj bila isplaćena tranša od 8 milijardi evra iz prvog paketa pomoći vrednog 110 milijardi. Grčki ministar finansija Evangelos Vanizelos opisao je taj plan kao „dramu zemlje“, ali koja se ne može izbeći jer se u suprotnom rizikuje da „ekonomija naše zemlje prestane da postoji“. Mere koje su izazvale jučerašnji talas štrajkova su sledeće:

penzije više od 1200 evra mesečno, smanjuju se za 20 odsto; penzionerima mlađim od 55 godina, penzije se smanjuju za 40 odsto ukoliko dobijaju više od 1000 evra; neoporezivi deo dohotka smanjuje se sa 8000 na 5000 evra; 30 000 zaposlenih u javnom sektoru odlazi na prinudni odmor tokom koga će primati 60 odsto svoje osnovne plate godinu dana, a tada će biti ili premešteni na drugo radno mesto ili otpušteni čak i ako imaju ugovor o garantovanom zaposlenju. U javnim službama u Grčkoj zaposleno je oko 700 000 ljudi, a u preduzećima koje subvencioniše država još 200 000.

I pored ovih mera, broj zagovornika bankrota Grčke sve je veći. Taj su scenario kao najverovatniji izneli i predstavnici rejting agencije Mudis. Posebno je značajno da raste broj uticajnih nemačkih ekonomista i političara koji smatraju da se veliki otpis grčkih dugova ne može izbeći, ali da „Grčka nije nemački protektorat“, pa će sama odlučiti o trenutku kada će se to desiti.